Женидба Антуна Сењанина

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Антуна Сењанина

0001 Кулу гради капетане Иво,
0002 У висину стотину лакатах,
0003 У ширину педесет пунано,
0004 На њу цука пет стотин’ чекичах
0005 И стотину лудијех шегртах,
0006 Сиротињи ни броја нема.
0007 Силну Иво грађевину гради:
0008 На њу удри дванаес’ таванах,
0009 Покрива јушиндом свакојаком,
0010 Око куле камену авлију,
0011 На авлију челикова врата,
0012 Преко врата мандал од мазије,
0013 Насред врата гвоздену капију,
0014 У капију халку заковану ─
0015 Ко дође на врата од куле,
0016 Да не вика Ива капетана,
0017 Но да цука халком у капију.
0018 Грађевину силну наредио,
0019 А четири табље направио
0020 Да довезе двадесет топовах,
0021 Догнаће их триста Нијемаца
0022 На пет стотин’ волах сријемацах,
0023 Наредиће двадесет топовах,
0024 Врћ’ [ћ]е их на четири стране,
0025 Да му кулу од Крајине бране.
0026 Кад је Иво кулу направио,
0027 Па се шета по бијелој кули,
0028 Ер је собом Иво бесједио:
0029 „Сад да ми је наћи ђевојку
0030 Да оженим дијете Антуна!“
0031 Оно рече, а на ноге скочио,
0032 Те се дивно Иво ођеднуо:
0033 Обуче ковчали чакшире,
0034 Постављене морском дивљетином ─
0035 Сваки лакат по седам дукатах,
0036 А обуче танану кошуљу,
0037 Врх кошуље црвену доламу,
0038 По долами пуца с обље стране,
0039 Ма што му је пуце под гроце,
0040 Оно није ка пуца сливано,
0041 Но на златну бурму извијано,
0042 На чивију пуце наређено ─
0043 Кад иде Иво у хајдуке,
0044 Те пију црвенику вино,
0045 Он развије пуце с чивилука,
0046 Шњим себе и дружини даје.
0047 Па пригрну златнога бињиша,
0048 А затаче од срме оружје,
0049 Па уљезе у подруме доње,
0050 Изведе агазли гаврана,
0051 Па га димно Иван ођеднуо,
0052 Оседла га седлом од филдиша,
0053 А потпрегну му четири колана,
0054 Заузда га уздом позлаће[но]м,
0055 О њој виси три стотине китах,
0056 А о свакој по десет дукатах,
0057 Те цукају врану до копитах,
0058 Покри га абахијом златном,
0059 Поднизана грошем и фижлином.
0060 Он се врану у рамена тура,
0061 Оћера га зеленом планином,
0062 Докле Иво у Будиму дође
0063 На сарају од Будима краљу,
0064 Ту га димно краљу дочекује,
0065 Те у краља запроси ђевојку,
0066 Иво проси, краље му је даје.
0067 Ту је Иво благо похарчио,
0068 Данак даде, а углави ђевојку,
0069 Да доведе сватах пет хиљадах.
0070 Оно рече, на дворове пође,
0071 Теке дође ситне књиге пише.
0072 Једну посла побратиму своме,
0073 Побратиму Бишћанину Алији:
0074 „Ну покупи хиљаду сватовах,
0075 Ходи шњима на дворове Иву!“
0076 Па је другу књигу оправио,
0077 А шиље је Јанковић Стојану:
0078 „Море, чу ли, Јанковић Стојане,
0079 Покупи ми хиљаду сватовах,
0080 Шњима ходи Иву на дворове!“
0081 Па је трећу књигу направио,
0082 Оправи је украј мора слана,
0083 А на име Закалиц сердару:
0084 „Покупи ми хиљаду солдатах
0085 Од зла оца а од горе мајке,
0086 Шњима ходи мене на дворове!
0087 Е ја хоћу мијешат’ сватове!“
0088 Како Иво књиге оправио,
0089 Доходе му свати на хиљаде,
0090 А напријед Бишћанин Алија
0091 И доведе хиљаду Тураках,
0092 Шњима сједе на мједено гумно.
0093 Мало би, ништа не стануло,
0094 Али иде Јанковић Стојане,
0095 Хиљаду води Котаранах,
0096 Он мрко Турке погледује,
0097 А Ивану ријеч говорио:
0098 „Што је ово, Иво, у з’о час ти било,
0099 Што ти хоте у сватове Турци?!“
0100 Кад погледа Иво капетане,
0101 Али иде Закалиц сердару
0102 И доведе хиљаду солдатах.
0103 Иво скупи хиљаду Сењанах,
0104 По љепоти свате пробирује,
0105 Породица да му се познаје.
0106 Онден се свати покренуше,
0107 Но да рече Бишћанин Алија:
0108 „Побратиме, Иво капетане,
0109 Да’ ми твога агазли гаврана
0110 Да на њега идем у сватове!“
0111 Иво му га бјеше поклонио,
0112 Но га не да дијете Антуне,
0113 Но му хитро на рамена скаче.
0114 Љуто Иво проклео Антуна:
0115 „Хај, Антуне, Бог ти наредио,
0116 Остала ти саморана мајка
0117 А сестре црне кукавице,
0118 Остала ти удовица љуба,
0119 Да би ју побратиму моме!“
0120 Оно рече, планином ојдоше
0121 И дођоше у Будиму граду.
0122 Госпоцки их краље дочекује,
0123 Он даде даре на сватове,
0124 А Антуну коња и ђевојку.
0125 Отолен се свати подигоше
0126 И дођоше на Дрин’ воду ладну ─
0127 На брегове вода устанула,
0128 Удара вода на валове
0129 И носи јеле од планине.
0130 Таде вика Бишћанин Алија:
0131 „А камо те, Иванов Антуне,
0132 Ну обиди на воду бродове,
0133 Могу ли ти свати прелазити!“
0134 И Антуна изједе срамота,
0135 И у воду коња угонио,
0136 А кад био води у пучину,
0137 Е му лохша срећа прискочила,
0138 Од јеле га грана зађеднула,
0139 Од добра га коња одвојила,
0140 Е се мучи проз Дрин’ воду ладну.
0141 Да је коме жалост погледати
0142 Како нема брата у Антуна,
0143 Нит’ је брата ни брата од стрица
0144 Кога би срце забољело.
0145 А Алија сабљу извадио:
0146 „Немо’ му ко надодати руку
0147 Да његову неизгубим главу!“
0148 Кад то виђе лијепа ђевојка,
0149 У воду је коња угонила,
0150 А на себе јаглак загрнула,
0151 Она зами низ воду Антуна.
0152 У Антуна многе миле секе,
0153 Које су му перчин угојиле,
0154 Вије перчин поврх воде ладне,
0155 За перчин га уфати ђевојка,
0156 А Антуну ријеч говорила:
0157 „Антуне, Бог ти убио мајку,
0158 Што ти хоте у свате душмани,
0159 Је л’ у тебе руке ал’ живота,
0160 Држ’ се моме коњу за облуку!“
0161 У Антуна је живот и рука,
0162 Уфати се коњу за облуку,
0163 Па из воде ладне изљегоше,
0164 Па ојдоше Сењу на Крајину,
0165 А сватови воду заминуше,
0166 Заминуше воду три конака.
0167 А кад Антун на дворове дође,
0168 Говори му лијепа ђевојка:
0169 „Чујеш ли ме, Ивовић Антуне,
0170 Ја изгуби Ива капетана,
0171 Ја његова Ала побратима,
0172 Ал’ ти никад љуба бити нећу!“
0173 Ту чекаше три бијела дана,
0174 Кад трећи био око подне,
0175 Стаде тутањ поља зеленога,
0176 Али иду кићени сватови.
0177 Но га вика Јанковић Стојане:
0178 „Море, чу ли, Бишћанин Алија,
0179 Кад дођемо Иву под дворове,
0180 Одвој твојухиљаду Тураках,
0181 Нека сједу Турци у авлију,
0182 Е ћемо ви вишу стиму градит’!“
0183 Како рекли, тако учинили:
0184 Уљегоше власи у дворове,
0185 Оставише у авлију Турке,
0186 Па им силну ст[им]анцију граде.
0187 Кад се добро напојили вина,
0188 Изљезе Ивовић Антуне,
0189 Од авлије затворио врата,
0190 Па изљезе на бијелу кулу,
0191 Ту сусрете Ива капетана,
0192 Ђе се шета с Алом побратимом.
0193 За сабљу се Антун прифатио,
0194 А Ивана мрко погледао ─
0195 Скочи Иво низ таван од куле,
0196 А Алија уфати Антуна:
0197 „Не, Антуне, јад га задесио,
0198 Не изгуби побратима мога,
0199 Даћеш твоју за његову главу!“
0200 Кад то виђе дијете Антуне,
0201 Ману сабљом, посјече му главу.
0202 Кад то чуше кићени сватови,
0203 Таде вика Јанковић Стојане
0204 Свога друга Закалић сердара.
0205 Скочи сердард од земље на ноге,
0206 А намигну Иву капетану,
0207 На пенџере свате наредише,
0208 А на табље тридес’ отидоше,
0209 Упалише двадесет топовах,
0210 Они туку по авлији Турке,
0211 Па сватовске пушке запуцале
0212 И побише хиљаду Тураках,
0213 Не утече ока за сједока.
0214 То је било кад се чинило.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.