Ženidba Antuna Senjanina
0001 Kulu gradi kapetane Ivo,
0002 U visinu stotinu lakatah,
0003 U širinu pedeset punano,
0004 Na nju cuka pet stotin’ čekičah
0005 I stotinu ludijeh šegrtah,
0006 Sirotinji ni broja nema.
0007 Silnu Ivo građevinu gradi:
0008 Na nju udri dvanaes’ tavanah,
0009 Pokriva jušindom svakojakom,
0010 Oko kule kamenu avliju,
0011 Na avliju čelikova vrata,
0012 Preko vrata mandal od mazije,
0013 Nasred vrata gvozdenu kapiju,
0014 U kapiju halku zakovanu ─
0015 Ko dođe na vrata od kule,
0016 Da ne vika Iva kapetana,
0017 No da cuka halkom u kapiju.
0018 Građevinu silnu naredio,
0019 A četiri tablje napravio
0020 Da doveze dvadeset topovah,
0021 Dognaće ih trista Nijemaca
0022 Na pet stotin’ volah srijemacah,
0023 Narediće dvadeset topovah,
0024 Vrć’ [ć]e ih na četiri strane,
0025 Da mu kulu od Krajine brane.
0026 Kad je Ivo kulu napravio,
0027 Pa se šeta po bijeloj kuli,
0028 Er je sobom Ivo besjedio:
0029 „Sad da mi je naći đevojku
0030 Da oženim dijete Antuna!“
0031 Ono reče, a na noge skočio,
0032 Te se divno Ivo ođednuo:
0033 Obuče kovčali čakšire,
0034 Postavljene morskom divljetinom ─
0035 Svaki lakat po sedam dukatah,
0036 A obuče tananu košulju,
0037 Vrh košulje crvenu dolamu,
0038 Po dolami puca s oblje strane,
0039 Ma što mu je puce pod groce,
0040 Ono nije ka puca slivano,
0041 No na zlatnu burmu izvijano,
0042 Na čiviju puce naređeno ─
0043 Kad ide Ivo u hajduke,
0044 Te piju crveniku vino,
0045 On razvije puce s čiviluka,
0046 Šnjim sebe i družini daje.
0047 Pa prigrnu zlatnoga binjiša,
0048 A zatače od srme oružje,
0049 Pa uljeze u podrume donje,
0050 Izvede agazli gavrana,
0051 Pa ga dimno Ivan ođednuo,
0052 Osedla ga sedlom od fildiša,
0053 A potpregnu mu četiri kolana,
0054 Zauzda ga uzdom pozlaće[no]m,
0055 O njoj visi tri stotine kitah,
0056 A o svakoj po deset dukatah,
0057 Te cukaju vranu do kopitah,
0058 Pokri ga abahijom zlatnom,
0059 Podnizana grošem i fižlinom.
0060 On se vranu u ramena tura,
0061 Oćera ga zelenom planinom,
0062 Dokle Ivo u Budimu dođe
0063 Na saraju od Budima kralju,
0064 Tu ga dimno kralju dočekuje,
0065 Te u kralja zaprosi đevojku,
0066 Ivo prosi, kralje mu je daje.
0067 Tu je Ivo blago poharčio,
0068 Danak dade, a uglavi đevojku,
0069 Da dovede svatah pet hiljadah.
0070 Ono reče, na dvorove pođe,
0071 Teke dođe sitne knjige piše.
0072 Jednu posla pobratimu svome,
0073 Pobratimu Bišćaninu Aliji:
0074 „Nu pokupi hiljadu svatovah,
0075 Hodi šnjima na dvorove Ivu!“
0076 Pa je drugu knjigu opravio,
0077 A šilje je Janković Stojanu:
0078 „More, ču li, Janković Stojane,
0079 Pokupi mi hiljadu svatovah,
0080 Šnjima hodi Ivu na dvorove!“
0081 Pa je treću knjigu napravio,
0082 Opravi je ukraj mora slana,
0083 A na ime Zakalic serdaru:
0084 „Pokupi mi hiljadu soldatah
0085 Od zla oca a od gore majke,
0086 Šnjima hodi mene na dvorove!
0087 E ja hoću miješat’ svatove!“
0088 Kako Ivo knjige opravio,
0089 Dohode mu svati na hiljade,
0090 A naprijed Bišćanin Alija
0091 I dovede hiljadu Turakah,
0092 Šnjima sjede na mjedeno gumno.
0093 Malo bi, ništa ne stanulo,
0094 Ali ide Janković Stojane,
0095 Hiljadu vodi Kotaranah,
0096 On mrko Turke pogleduje,
0097 A Ivanu riječ govorio:
0098 „Što je ovo, Ivo, u z’o čas ti bilo,
0099 Što ti hote u svatove Turci?!“
0100 Kad pogleda Ivo kapetane,
0101 Ali ide Zakalic serdaru
0102 I dovede hiljadu soldatah.
0103 Ivo skupi hiljadu Senjanah,
0104 Po ljepoti svate probiruje,
0105 Porodica da mu se poznaje.
0106 Onden se svati pokrenuše,
0107 No da reče Bišćanin Alija:
0108 „Pobratime, Ivo kapetane,
0109 Da’ mi tvoga agazli gavrana
0110 Da na njega idem u svatove!“
0111 Ivo mu ga bješe poklonio,
0112 No ga ne da dijete Antune,
0113 No mu hitro na ramena skače.
0114 Ljuto Ivo prokleo Antuna:
0115 „Haj, Antune, Bog ti naredio,
0116 Ostala ti samorana majka
0117 A sestre crne kukavice,
0118 Ostala ti udovica ljuba,
0119 Da bi ju pobratimu mome!“
0120 Ono reče, planinom ojdoše
0121 I dođoše u Budimu gradu.
0122 Gospocki ih kralje dočekuje,
0123 On dade dare na svatove,
0124 A Antunu konja i đevojku.
0125 Otolen se svati podigoše
0126 I dođoše na Drin’ vodu ladnu ─
0127 Na bregove voda ustanula,
0128 Udara voda na valove
0129 I nosi jele od planine.
0130 Tade vika Bišćanin Alija:
0131 „A kamo te, Ivanov Antune,
0132 Nu obidi na vodu brodove,
0133 Mogu li ti svati prelaziti!“
0134 I Antuna izjede sramota,
0135 I u vodu konja ugonio,
0136 A kad bio vodi u pučinu,
0137 E mu lohša sreća priskočila,
0138 Od jele ga grana zađednula,
0139 Od dobra ga konja odvojila,
0140 E se muči proz Drin’ vodu ladnu.
0141 Da je kome žalost pogledati
0142 Kako nema brata u Antuna,
0143 Nit’ je brata ni brata od strica
0144 Koga bi srce zaboljelo.
0145 A Alija sablju izvadio:
0146 „Nemo’ mu ko nadodati ruku
0147 Da njegovu neizgubim glavu!“
0148 Kad to viđe lijepa đevojka,
0149 U vodu je konja ugonila,
0150 A na sebe jaglak zagrnula,
0151 Ona zami niz vodu Antuna.
0152 U Antuna mnoge mile seke,
0153 Koje su mu perčin ugojile,
0154 Vije perčin povrh vode ladne,
0155 Za perčin ga ufati đevojka,
0156 A Antunu riječ govorila:
0157 „Antune, Bog ti ubio majku,
0158 Što ti hote u svate dušmani,
0159 Je l’ u tebe ruke al’ života,
0160 Drž’ se mome konju za obluku!“
0161 U Antuna je život i ruka,
0162 Ufati se konju za obluku,
0163 Pa iz vode ladne izljegoše,
0164 Pa ojdoše Senju na Krajinu,
0165 A svatovi vodu zaminuše,
0166 Zaminuše vodu tri konaka.
0167 A kad Antun na dvorove dođe,
0168 Govori mu lijepa đevojka:
0169 „Čuješ li me, Ivović Antune,
0170 Ja izgubi Iva kapetana,
0171 Ja njegova Ala pobratima,
0172 Al’ ti nikad ljuba biti neću!“
0173 Tu čekaše tri bijela dana,
0174 Kad treći bio oko podne,
0175 Stade tutanj polja zelenoga,
0176 Ali idu kićeni svatovi.
0177 No ga vika Janković Stojane:
0178 „More, ču li, Bišćanin Alija,
0179 Kad dođemo Ivu pod dvorove,
0180 Odvoj tvojuhiljadu Turakah,
0181 Neka sjedu Turci u avliju,
0182 E ćemo vi višu stimu gradit’!“
0183 Kako rekli, tako učinili:
0184 Uljegoše vlasi u dvorove,
0185 Ostaviše u avliju Turke,
0186 Pa im silnu st[im]anciju grade.
0187 Kad se dobro napojili vina,
0188 Izljeze Ivović Antune,
0189 Od avlije zatvorio vrata,
0190 Pa izljeze na bijelu kulu,
0191 Tu susrete Iva kapetana,
0192 Đe se šeta s Alom pobratimom.
0193 Za sablju se Antun prifatio,
0194 A Ivana mrko pogledao ─
0195 Skoči Ivo niz tavan od kule,
0196 A Alija ufati Antuna:
0197 „Ne, Antune, jad ga zadesio,
0198 Ne izgubi pobratima moga,
0199 Daćeš tvoju za njegovu glavu!“
0200 Kad to viđe dijete Antune,
0201 Manu sabljom, posječe mu glavu.
0202 Kad to čuše kićeni svatovi,
0203 Tade vika Janković Stojane
0204 Svoga druga Zakalić serdara.
0205 Skoči serdard od zemlje na noge,
0206 A namignu Ivu kapetanu,
0207 Na pendžere svate narediše,
0208 A na tablje trides’ otidoše,
0209 Upališe dvadeset topovah,
0210 Oni tuku po avliji Turke,
0211 Pa svatovske puške zapucale
0212 I pobiše hiljadu Turakah,
0213 Ne uteče oka za sjedoka.
0214 To je bilo kad se činilo.
