Женидба Ђурђа Смедеревца

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Кад се жени Смедеревац Ђуро,
На далеко запроси ђевојку,
У лијепу граду Дубровнику,
У онога краља Мијаила,
По имену Јерину ђевојку.
Ђуро проси, краље му је даје.
Док испроси лњепу ђевојку,
Строши Ђуро три товара блага,
Док дарива свасти и пунице,
Он потроши хиљаду дуката.
Када стаде свадбу уговарат',
Онда краље говорио Ђуру:
"Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
"Када дођеш Смедереву твоме,
"Те ти станеш купити сватове,
"Ти не зови Срба у сватове,
"Јер су Срби тешке пијанице,
"А у кавзи љуте кавгаџије,
"Опиће се, заметнуће кавгу,
"Не ћеш кавзи џевап учинити,
"А камо ли одвести ђевојку;
"Већ ти зови Грке и Бугаре,
"Купи свата, колико ти драго,
"По ђевојку, кад је тебе драго."
Кад то зачу Смедеревац Ђуро,
Опрема се двору бијеломе,
Па он оде Смедереву граду,
У путу га ситна књига стиже
Од Јерине лијепе ђевојке.
,Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
"Кад :ти дођеш б'јелу Смедереву,
"Те ти станеш купити сватове,
"Ти не слушај старца баба мога:
"Ти не зови Грка ни Бугара,
"Не ћеш изић' ни изнијет' главе
"Из нашега града Дубровника,
"Ја некмоли извести ђевојке;
"Веће зови Србе у сватове:
"Кума куми Дебелић-Новака.
"А прикумка Новаковић-Груја,
"Старог свата Сибињанин-Јанка,
"А ђевера Краљевића Марка,
"А чауша Рељу Крилатицу,
"А војводу Обилић-Милоша,
"Барјактара Топлицу Милана,
"А привенца Косанчић-Ивана,
"А остале које тебе драго;
"Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
"Па ти хајде, када тебе драго"
Када Ђуро књигу разгледао,
Не бјеше му мило николико,
Он у мисли Смедереву дође.
Далеко га мати угледала,
Мало ближе пред њег' ишетала,
Руке шире, у лице се љубе,
Ђуро мајку у бијелу руку,
Узеше се за бијеле руке
И одоше на бијелу кулу,
Па сједоше за совру готову.
Пита мајка Смедеревца Ђура:
"А мој сине, Смедеревче Ђуро!
"Јеси ли ми путовао мирно?
"Јеси л' мене снаху испросио,
"Мене снаху, тебе вјерну љубу?"
Вели њојзи Смедеревац Ђуро:
"Ој Бога ми, моја стара мајко!
"Ја сам тебе путовао мирно,
"И тебе сам снаху испросио,
"Тебе снаху, мене вјерну љубу,
"У лијепу граду Дубровнику
"У онога краља Мијаила,
"По имену Јерину ђевојку.
"Док испросих Јерину ђевојку,
"Ја потроших три товара блага,
"Док даривах свасти и пунице,
"Ја потроших хиљаду дуката;
"А кад стадох свадбу уговарат',
"Онда мене краљу бесједио,
"Када станем купити сватове,
"Да не зовем Срба у сватове:
""У пићу су тешке пијанице,
""А у кавзи љуте кавгаџије,
""Опиће се, заметнуће кавгу.
""Не ћеш кавзи севап учинити,
""А камо ли одвести ђевојку;
""Веће зови Грке и Бугаре,
""Па их купи колико ти драго,
""По ђевојку, када тебе драго.""
"Ја отале пођох, стара мајко!
"У путу ме ситна књига стиже
"Од Јерине од моје ђевојке:
""Чујеш мене, Смедеревче Ђуро!
""Кад ти дођеш б'јелу Смедереву,
""Те ти станеш купити сватове,
""Ти не слушај старца баба мога:
""Ти не зови Грка ни Бугара,
""Не ћеш изић' ни изнијет' главе
""Из нашега града Дубровника,
""Ја некмоли извести ђевојке:
""Веће зови Србе у сватове:
""Кума куми Дебелић-Новака,
""А прикумка Новакова Груја,
""Старог свата Сибињанин-Јанка,
""А ђевера Краљевића Марка,
""А чауша Рељу Крилатицу,
""А војводу Обилић-Милоша,
""Барјактара Топлицу Милана,
""А привенца Косанчић-Ивана,
""А остале које тебе драго;
""Купи, Ђуро, хиљаду сватова,
""Па ти хајде, када тебе драго." "
"Сад ме сјетуј, моја стара мајко!
"Ал' ћу слушат' краља таста мога,
"Ал* Јерину лијепу ђевојку?"
Вели њему остарила мајка:
"О мој синко, Смедеревче Ђуро!
"Латини су варалице старе,
"Хоће тебе, синко, преварити;
"Ти не слушај краља таста свога,
"Већ послушај Јерину ђевојку,
"Па ти зови Србе у сватове
"Ако тебе буде до невоље,
"Они ће ти бити у невољи."
Кад то зачу Смедеревац Ђуро,
Сједе писат' књиге по кољену,
Растури их на четири стране,
Па почину неколико дана,
Ал' ево ти Сгарога Новака
И са њиме дијете Груица;
Мало за тим постајало време,
Али ето од Сибиња Јанка,
Води Јанко стотину сватова;
Оде Јанко на бијелу кулу,
Помоли се низ пољице Марко,
А за Марком Реља од Пазара,
А за Рељом војвода Милошу,
За Милошем Топлица Милане,
За Миланом Косанчић Иване.
Састаше се Српске војеводе
И хиљаду кићених сватова.
Лијепо их дочекао Ђуро,
Па је њима тихо бесједио:
"Браћо моја, хиљада сватова!
"Ја не идем сада Дубровнику,
"Веће шаљем побратима Марка;
"Лијепо ми послушајте Марка
"И мог кума Старину Новака."
Одатле се свати подигоше,
Дубровнику путоваше мирно.
Кад су дошли Дубровнику граду,
Ондај рече Краљевићу Марко:
"Браћо моја, хиљада сватова!
"Сада ћемо на капије доћи,
"Ваља проћи, моја браћо драга!
"Седамдесет и седам капија,
"Док се дође под бијелу кулу,
"Под кулом су совре постављене,
"На соврама вино и ракија
"И остале сваке ђаконије;
"Око соври слуге и слушкиње,
"Да примају коње и оружје:
"Коње дајте, оружја не дајте,
"Под оружјем за совре сједајте,
"Прек' оружја мрко вино пијте;
"Када дође Дубровачки краљу,
"Ви шутите, ја ћу говорити."
У ријечи под кулу падоше.
Слуге њима коње приватише,
А слушкиње свијетло оружје;
Коње даше, оружје не дају,
Под оружјем за совре сједају,
Прек' оружја мрко пију вино.
Ал' ето ти Дубровачког краља,
Па је њима тихо говорио:
"О мој куме, Старина Новаче!
"И до сад су свати долазили,
"Под оружјем нису пили вина."
Новак ћути, ништа не говори,
Проговори Краљевићу Марко:
"Пријатељу, Дубровачки краљу!
"Оваки је адет у Србаља:
"Прек' оружја пију мрко вино,
"Под оружјем и санак бораве."
Краљ се врати и оде на кулу.
Ту су ноћцу тавну преноћили,
Кад у јутру јутро освануло,
Ал' повика с бедена Латинче:
"Чујеш куме, Дебелић-Новаче!
"Ето горе на бијелој кули,
"Онђе има двоје Латинчади,
"Зову тебе на мејдан јуначки,
"Ваља њима на мејдан изићи,
"Па одвести Јерину ђевојку."
Кад то зачу Старина Новаче,
Он погледа на Груицу свога,
А Груица не шће ни на кога,
Веће скочи на ноге лагуне,
Па он оде уз бијелу кулу,
Кад изиђе на кулу танану,
Срете њега двоје Латинчади
С двије оштре сабље у рукама,
На Груицу јуриш учинише,
Паде Грујо по земљици црној,
Ману руком и мачем зеленим,
Од двојице начини четари,
Па он пође низ бијелу кулу,
Јави му се Јерина ђевојка:
"Стани мало, дијете Грујице"
Па му баци јабуку од злата:
"Нај то тебе, дијете Груица:
"Ако тебе до невоље буде,
"Нека знадеш, ђе Јерина сједи."
Сиђе Грујо Старини Новаку
И донесе главе од Латина.
Истом Грујо сједе за трпезу,
А повика с бедена Латинче:
"Чујеш куме, Старина Новаче!
"Ето доље под бијелом кулом,
"Ту имају три коња витеза,
"У седлима до три бојна копља,
"Врхови им небу окренути,
"Да прескочиш три коња витеза,
"Па да водиш Јерину ђевојку.
Кад то зачу Старина Новаче,
Он погледа Краљевића Марка,
Марко гледа од Сибиња Јанка,
Јанко гледа Рељу Бошњанина,
Реља скочи на ноге лагуне,
Па он оде под бијелу кулу,
И прескочи три коња витеза
И на њима до три копља бојна,
Па потеже сабљу оковану,
Око коња дванаест катана,
Све дванаест Реља погубио,
Па узима три коња витеза,
Одведе их Старини Новаку.
Истом Реља сједе за трпезу,
Али виче с бедена Латинче:
"Хајде куме, Старина Новаче'
"Те стријељај на кули јабуку."
Гледа Новак војводу Милоша,
Милош скочи на ноге лагуне,
Узе стр'јелу за златну тетиву,
Устријели на кули јабуку,
Па донесе Старини Новаку.
Ражљути се Краљевићу Марко,
Па говори Старини Новаку:
"Да ја знадем, ђе сједи Јерина,
"Ја их не бих више ни молио."
Вели њему дијете Груица:
"Хајде за мном, Краљевићу Марко.
"Виђео сам, ђе сједи Јерина."
Изиђоше на кулу танану,
И нађоше Јерину ђевојку,
Сведоше је низ танану кулу,
Ал' повика с бедена Латинче:
"Чујеш куме, Старина Новаче!
"Пред вама је сада затворено
"Седамдесет и седам капија."
Проговори Краљевићу Марко.
"Дај ми, Грујо, Шарца од мејдана,
"На њему су кључи од капија."
Грујо њему доведе Шарина;
Кад се Марко довати Шарина,
Па потеже тешку топузину,
Колико се Марко ражљутио,
Како^врата која удараше,
На четири поле одлијећу,
Док он дође на градску капију,
Тврда бјеше, да је Бог убије!
Кад удара тешком топузином,
Сва се љуља из темеља кула,
И просу се из куле камење;
Ал' повика Дубровачки краљу
(На кули се оној догодио):
"Немој више ударати, Марко."
Па долеће и донесе кључе,
И отвори од капије врата.
Стаде Марко капији на врата,
Броји својих хиљаду сватова,
Сватови му на број изиђоше.
Онда рече Краљевићу Марко:
"Ходи амо, пријатељу краљу,
"Ходи краљу, да се дарујемо,
"Дарујемо, и да с' опростимо,
"Што је који учинио квара."
Дође њему Дубровачки краљу,
Он мишљаше и очекиваше,
Да ће њега даривати Марко;
Ману Марко топузином тешком,
Мртав краље паде на капију,
А отиде хиљада сватова,
Прав' одоше Смедереву граду,
Кад су дошли граду Смедереву,
Лијепо их Ђуро дочекао,
И држа их петнаест данака;
Оде Ђуро с Јерином на кулу,
А остали сваки двору своме.