Женидба Ђура Смедеровца

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Ђура Смедеровца

0001 Одигну се Смедеровац Ђуро
0002 Из широке земље Смедерове,
0003 Па појаше врана коња свога,
0004 Иде тамо уз дуге планине,
0005 Докле дође ка Леђану граду
0006 У јунака од Леђана бана;
0007 Пред кулом му оскочи ђогина,
0008 Па улази у бијеле дворе.
0009 Лијепо га бане причекао,
0010 Постави га за сопре свијетле,
0011 Па му дава блага благовати.
0012 Вино пије Смедеровац Ђуро,
0013 Вино пије, а благо благује.
0014 Па кад ми се понапио био,
0015 Про кољена ногу преставио,
0016 Па ми бану говорит стануо:
0017 „Св’јетли бане од Леђана града!
0018 Чуо јесам, бане господине,
0019 Да си диван цвијет одгојио,
0020 Диван цвијет, твоју ћеру драгу,
0021 Би ли ми га утргнуо, бане,
0022 Утргнуо, тер га поклонио,
0023 А за моју вјенчану љубовцу,
0024 Да ми реси двора бијелога,
0025 Да будемо тврди пријатељи,
0026 Пак да иде један у другога,
0027 Да не жали један на другога?“
0028 А говори од Леђана бане:
0029 „Све истина, добри пријатељу!
0030 Али ваља упитат дјевојку,
0031 И послушат, што дјевојка каже.“
0032 Па се диже од Леђана бане
0033 На одају својој ћери драгој,
0034 Па је бабо ћери говорио:
0035 „Анђелијо, дите драго моје!
0036 У двору ти добар муштерија,
0037 По имену Смедеровац Ђуро,
0038 Из широке земље Смедерове,
0039 Он те, синко, у менека проси,
0040 Оћу ли те, синко, обећати?“
0041 Кад дјевојка баба саслушала,
0042 То дјевојци тешко мило било,
0043 Па је своме бабу бесједила:
0044 „Давај, бабо, за кога ти драго,
0045 Баш јунаку Смедеровцу Ђуру!“
0046 Иде бане к Смедеровцу Ђуру,
0047 Тер јунаку обећа дјевојку:
0048 „Ајде, Ђуро, и срећа ти била!
0049 Ајде, Ђуро, и купи сватове,
0050 Ајде, Ђуро, иди по дјевојку
0051 И води је кудагођ ти драго!“
0052 Кад је Ђуро бана саслушао,
0053 Весео се своме срцу нађе,
0054 Па с’ отоле Јуре подигнуо
0055 Тере слази пред бијелу кулу,
0056 Да поклопи вранца од мегдана.
0057 Оскочио, па га поклопио,
0058 Са вранчића бана дозивао:
0059 „У Богу ти, бане господине!
0060 Ну изведи твоје ћери драге,
0061 Твоју ћерцу, моју заручницу,
0062 А да ми је очима видјети!
0063 Јер кад земљи Смедерији дођем.
0064 Питат ће ме мајка и дружина,
0065 Каку јесам цуру испросио,
0066 Да им кажем, а да им не лажем.“
0067 А кад чуо од Леђана бане,
0068 Иде бане к ћери на одаје,
0069 Анђелије ћери дозивао:
0070 „У Богу ти, Анђе, ћери моја!
0071 Облач’ на се лијепо од’јело,
0072 Па ти сађи пред бијелу кулу,
0073 Јер те жуди Смедеровац Ђуро,
0074 Јер те жуди очима видјети.“
0075 То дјевојци тешко мило било,
0076 Отворила пенгана сандука,
0077 У којем је одијело своје,
0078 Из сандука меће на душека
0079 Три кавада, сва од свиле б’јаху:
0080 Један црни до земљице црне,
0081 Други зелен до траве зелене,
0082 Трећи мали, нек се момци маме.
0083 А о грло три златна ђердана:
0084 Један бјеше од крмез-мерџана,
0085 Тај дјевојци до појаса јеше;
0086 А други је од дробна бисера,
0087 А дјевојци понарасле дојке,
0088 Па се бисер међу дојке сипље,
0089 А трећи је од сухога злата,
0090 Дјевојци се око грла вије
0091 Како змија око дрва суха.
0092 А на ноге жуте штопелице,
0093 А на главу свилену мараму,
0094 А у руке везена јаглука.
0095 Па пошета кули низ скалина,
0096 Па излази пред кулу на врата,
0097 Па угледа Ђура на ђогину.
0098 Остиди се племена дјевојка,
0099 Па је б’јело лишце сакривала,
0100 Али рече Ђуро са вранчића:
0101 „У Богу ти, лијепа дјевојко!
0102 Дигни с лишца свилену мараму,
0103 Нека видим лишце дјевојачко!
0104 Јер кад земљи Смедерији сађем,
0105 Питат ће ме мајка и дружина,
0106 Какву јесам цуру испросио,
0107 Нек им кажем, а да им не лажем!“
0108 Остиди се племенита дјевојка,
0109 Па ми слими са главе мараму:
0110 Сину лишце ко на гору сунце!
0111 А кад видје Смедеровац Ђуро,
0112 Тури руке у џеп од доламе,
0113 Па извади дванаест прстена,
0114 Тринаесту злаћену јабуку,
0115 Па дарива племену дјевојку:
0116 „На дјевојко, моја душо драга!
0117 Па се хвали међу другарицам,
0118 Каква јеси стекла вјереника,
0119 Вјереника, ак’ суђени буде!“
0120 Ал свом срцу одољет не може.
0121 Нег ми скаче на зелену траву,
0122 Те се хвата за дјевојку младу,
0123 Загрлио, тер је пољубио,
0124 Пољубио и два и три пута,
0125 Да је бројит, би се забројио,
0126 Да стотину пута пољубио.
0127 Остиди се лијепа дјевојка,
0128 Па но вели Смедеровцу Ђуру:
0129 „Да јуначе, Смедеровче Ђуро!
0130 Ја сам чула млада по другоме,
0131 Да ти имаш твоју вјереницу
0132 По имену Ану Индичкињу.
0133 Мореш знати, мореш паметоват,
0134 Да је Ане виовна дјевојка,
0135 Пак ће натећ стрилу на тетиву,
0136 Пак ће тебе погубит јунака.
0137 Мајка нема нег тебе једнога,
0138 И без тебе остат ће једнога,
0139 Па ће клети а мене дјевојку,
0140 Да си с мене главу изгубио.“
0141 А тад рече Смедеровац Ђуро:
0142 „Све истина, лијепа дјевојко!
0143 Све истина, што ти други кажу,
0144 Ал ја н’јесам знао ни познао,
0145 Да је Ане виловна дјевојка.
0146 А ја сам се Богу заклињао,
0147 А се не ћу нигда оженити.
0148 Баш виловном цуром никадара,
0149 А тебе сам бољу наодио.
0150 Нема смрти до судњега данка,
0151 А јунака, док не роди мајка!“
0152 А то рече, пак на вранца скаче.
0153 Па кад ти је вранца закрочио,
0154 Окрену га пољем низ ширине,
0155 Попушти ми узду низ јабуку,
0156 И полеће пољем низ ширине
0157 Како соко гори уз планине.
0158 А док дође у дно поља рамна,
0159 Бијели га оставио данак,
0160 А мркла га приватила нојца,
0161 Коначио под јелом зеленом,
0162 Док бијела зора започела.
0163 Ал се јунак санком разабрао,
0164 Па ми клече на оба кољена,
0165 Па узимље имбрик воде ладне,
0166 Па се крсти и лишце умива,
0167 Па се тада Богу помолио.
0168 Па узјаше на вранчића свога,
0169 Па ми јаше правом низ планину,
0170 Ево ти га код Индије града.
0171 Угледа га од Индије Ане,
0172 Па натегла стрилу за тетиву,
0173 А да гађа Ђура на ђогину.
0174 „Ну ти ─ рече ─ душманина мога!
0175 Он је био у дјевојке младе,
0176 Он се друге младе добавио,
0177 А мене је Ану оставио,
0178 Сад ћу њега погубит јунака!“
0179 Ал не даду младе другарице.
0180 „Мучи ─ реку ─ Ане, друго наша!
0181 Ти не губи срећу у јунаку.
0182 Кад видимо, кад истина буде,
0183 Вазда ћеш га ласно погубити!“
0184 Тад је Ђуро здраво пролазио,
0185 Смедерову своме долазио.
0186 А пред своје дворе налазио.
0187 Пред двором је мајку наодио,
0188 Божју јој је помоћ називао.
0189 Лијепо му мати приватила:
0190 „Здраво био и весело, синко!
0191 Ђе си тако ларго одлазио,
0192 Па под собом коња ознојио,
0193 Уморио себе и вранчића?“
0194 Ђуро својој мајци говорио:
0195 „Јесам, мајко, пут Леђана града;
0196 Испросио лијепу дјевојку,
0197 Себи љубу, теби одмјеницу,
0198 Која ће те стару одмјењиват,
0199 У кондијер воду доносиват.“
0200 А када га разумјела мајка,
0201 Ђурици је сину говорила:
0202 „О мој Ђуро, мој једини сине!
0203 А коме ћеш Ану оставити?“
0204 Ал је Ђуро мајци бесједио:
0205 „Почу ли ме, моја мила мајко!
0206 Ја сам чуо, други мени кажу,
0207 Да је Ане виловна дјевојка,
0208 А ја сам се Богу оклињао,
0209 Да се никад оженити не ћу,
0210 Баш никада виловном дјевојком,
0211 Па сам, мајко, бољу наодио,
0212 Шћерцу драгу од Леђана бана.
0213 Па ако сам Индичкињу Ану,
0214 Ако сам је био запросио,
0215 Нијесам јој лишце обљубио.
0216 Већ ја идем на таван од куле,
0217 Да м’ је сјести, мало починути.
0218 Донеси ми мало каве вруће,
0219 Да с’ напијем и починем мало!“
0220 Мајка сину од послуха била,
0221 Донесе му ибрик каве вруће.
0222 А када се Ђуро понапио,
0223 Чибук пуши, каву писркује,
0224 Пак узимље перо и артију,
0225 Па ми ситну књигу накитио,
0226 Па је шаље Босној, земљи рамној,
0227 А на руке Рељи и Милошу,
0228 Овако ми у тој књизи пише:
0229 „У Богу ви, оба пријатеља!
0230 Ево ви се женим у недјељу,
0231 У недјељу до петнаест дана,
0232 Од Леђана, бијелога града,
0233 Да сте мени оба у сватове,
0234 Водите ми иљаду сватова.“
0235 Па када је књигу отправио,
0236 Брже Ђуро другу књигу пише,
0237 Па је шаље у рамне Котаре,
0238 А на руке Јанковић-Стојану.
0239 Овако му у тој књизи каже:
0240 „О Стојане, мио побратиме!
0241 Ево ти се женим, побратиме!
0242 У недјељу до петнаест дана,
0243 Дођи, побре, мени у сватове,
0244 И доведи иљаду сватова,
0245 Јер имамо пут Леђана поћи.“
0246 Па ми трећу књигу накитио,
0247 Па је шаље Сењанину Иву:
0248 „О Иване, мио побратиме!
0249 Ево ти се женим у недјељу,
0250 У недјељу до петнаест дана,
0251 Од Леђана бијелога града,
0252 Дођи мени, Иво, у сватове,
0253 И доведи иљаду сватова!“
0254 Па четврту књигу накитио:
0255 Па је шаље ка Прилипу граду,
0256 А на руке Краљевићу Марку,
0257 И овако у књизи китио:
0258 „Побратиме, Краљевићу Марко!
0259 Ево ти се женим у недјељу,
0260 У недјељу до петнаест дана,
0261 Од Леђана, бијелога града,
0262 И буди ми дјевер уз дјевојку,
0263 И доведи иљаду сватова.“
0264 А када је оправио књиге,
0265 Скочи Ђуро на ноге лагане,
0266 Па ми шета земљи Смедеровој,
0267 По Смедеру и около њега.
0268 Докле силне свате сакупио.
0269 Дан по данак ево недјељице,
0270 Док ево ти јеке из пријеке.
0271 Боже мио, ко би ово био?
0272 Да ко ти је? Реља и Милошу.
0273 Док ево их до бијеле куле,
0274 А за њима иљаду сватова,
0275 А иљада и пет сто и више.
0276 Док ево ти Јанковић-Стојана
0277 И за њиме иљаду сватова,
0278 И иљаду и пет стотин’ више.
0279 А ево ти Ива Сењанина
0280 И за њиме иљаду сватова,
0281 А иљаду и пет стотин’ више.
0282 Док ево ти Краљевића Марка
0283 И за њиме иљаду сватова,
0284 А иљаду и пет стотин’ више.
0285 А какав је Краљевићу Марко!
0286 Сјају му се токе кроз бркове
0287 Како мјесец кроз јелове гране.
0288 Стаде Јуре бројити сватове,
0289 А што их је јунак сакупио,
0290 Двадест иљад и двијести више.
0291 Ту се рујна понапише вина,
0292 Па завика сватски старјешина:
0293 „Азурала кићени сватови!
0294 Да идемо, па да путујемо,
0295 Кад се здраво отуда вратимо,
0296 Тада ћемо сјести пити вино.“
0297 Отоле се свати подигнуше,
0298 Добрим коњма притегну колане.
0299 Ал се свати редом изредише:
0300 Све барјаци како и облаци,
0301 Бојна копља како гора црна.
0302 Да би небо на земљу пануло,
0303 Сватска би га сила уздржала
0304 На главама и на барјацима,
0305 И на својим бојним копљевима.
0306 Док завика Ђуричина мајка
0307 И дозивље Краљевића Марка:
0308 „Ајде с Богом, Краљевићу Марко!
0309 На путу ти добра срећа била,
0310 Ал чувај ми Ђуру, сина мога!“
0311 Ал говори Краљевићу Марко:
0312 „Ал не бој се, Ђуричина мајко!
0313 Док ми здрава на рамену глава,
0314 А не бој се сину Ђуру твому!“
0315 Отоле се здраво упутише
0316 Пјевајући, коње играјући,
0317 А ево их ’спод Индије града,
0318 А видје их од Индије Ане,
0319 Па натегла стрилу на тетиву;
0320 Да убије Ђура на ђогину.
0321 Ал је видје вила баждаркиња,
0322 Па јој не да, да бије јунака:
0323 „Не ћеш њега сада погубити!
0324 Од Бога је велика грехота
0325 Разметати онаке сватове.
0326 Кад се отуд са дјевојком врате,
0327 Тад ћеш њега погубити, Ане!
0328 Нек остане лијепа дјевојка
0329 Ни љубљена, а ни милована,
0330 Нек се натраг старој мајци врне.“
0331 Тад су здраво свати пролазили,
0332 Ка Леђану граду салазише
0333 До банове пребијеле куле.
0334 Пред кулом му велика ливада,
0335 А пред кулом и около куле,
0336 А сву су је свати преклопили,
0337 Преклопили коњи и сватови.
0338 Старјешине у бијела двора
0339 Пију вино три бијела данка,
0340 Док завика сватски старјешина
0341 „Азурала кићени сватови!
0342 Земан дошо и вријеме му је,
0343 Да пођемо и опет пођемо.
0344 Притегните на коње колане.
0345 Азур, бане, коња и дјевојку!“
0346 Отоле се свати подигоше
0347 Коњ до коња, јунак до јунака,
0348 Док ево ти дјевојчине мајке,
0349 Па ти води коња и дјевојку,
0350 Па је дава Краљевићу Марку
0351 И овако мајка говорила:
0352 „У Богу ти, Краљевићу Марко!
0353 Предавам ти коња и дјевојку,
0354 Па је чувај како очи своје.
0355 Ти си данас јунак на свијету,
0356 Ти с’ не бојиш никога до Бога,
0357 Ти се немој, Марко, препанути.“
0358 Отоле се свати упутише,
0359 Сви сватови коње разиграше,
0360 Сви сватови шено и весело,
0361 А најзадњи Марко остануо,
0362 А низ прси брке објесио,
0363 А над очи капу натурио,
0364 И тешко се јунак замислио,
0365 Док се врну млади ђувеглија,
0366 Па дозивље Марка побратима:
0367 „У Богу ти, побратиме Марко!
0368 Што си тако шено невесело,
0369 Па ми задњи идеш у сватове?“
0370 А говори Краљевићу Марко:
0371 „Побратиме, ђувеглија Ђуро!
0372 Како не ћу невесело бити,
0373 Кад ми данас погинут имадеш,
0374 Убит ће те Индичкиња Ане?
0375 Вет ако ћеш мене послушати,
0376 Лако ћемо пролазити Ану.
0377 Ти зазови Јанковић-Стојана,
0378 Дај ти Јанку твојега вранчића,
0379 А он теби својега лабуда,
0380 Добријем се коњма миљените;
0381 Дат ћу теби бугар-кабаницу,
0382 Обуци је сврх одила твога,
0383 И ти задњи иђи у сватима,
0384 Да те куја не познаде Ане.
0385 Тако ћемо дивно преварити
0386 И Индију здраво пролазити.“
0387 Послуша га Смедеровац Ђуро,
0388 Па дозивље Јанковић-Стојана,
0389 Добријем се коњма мијенише,
0390 Дава Марко бугар-кабаницу,
0391 Облачи је повише одила,
0392 Па ти задњи иде у сватовма.
0393 Сви сватови коње играјући,
0394 И пуцају боме из пушака,
0395 Кад ево их ’спод Индије града!
0396 У јунаку срце разиграло
0397 И овако Ђуро бесједио:
0398 „О животу, ђавле и јунаштво!
0399 Што си мени тако омилио?
0400 Ево данас млади ђувеглија,
0401 Па ти задњи у сватове идем!“
0402 Па ми слими бугар-кабаницу,
0403 Па ободе бијесна лабуда,
0404 А догони к Јанковић-Стојану:
0405 „Дај ти мени мојега вранчића,
0406 Ево теби твојега лабуда.“
0407 Кад се Јуре добави вранчића,
0408 По горици разигра ђогина,
0409 Док угледа од Индије Ане,
0410 Па напела стрилу на тетиву,
0411 Па погађа Ђура на ђогину,
0412 Мртав паде на главу у траву.
0413 Викну Марко: „Ајме њему мајко!
0414 Погину нам ђувеглија Ђуро!“
0415 Пак он иде к Рељи и Милошу:
0416 „У Богу вам, Реља и Милошу!
0417 А што ћемо саде, како ћемо?“
0418 Мучи Реља, а мучи Милошу.
0419 Иде Марко к Јанковић-Стојану:
0420 „О Стојане, Богом побратиме!
0421 Погину нам ђувеглија Ђуро!
0422 А што ћемо саде, како ћемо?“
0423 Мучи Јанко, ништа не говори.
0424 Иде Марко к Иву Сењанину:
0425 „О Иване, Богом побратиме,
0426 Погину нам ђувеглија Ђуро!
0427 А што ћемо саде, како ћемо?“
0428 Али виче Иво Сењанине:
0429 „Не бој ми се, побратиме Марко!
0430 Ја имадем иљаду сватова,
0431 А иљаду пет стотина више,
0432 Да бих знао главу изгубити
0433 И иљаду и пет стотин’ свата,
0434 Осветимо нашег ђувеглију!“
0435 А кад чује Краљевићу Марко,
0436 Па помами под собом ђогина,
0437 У Индију угони га града.
0438 Како му се шарац узмамио,
0439 Испод нога све калдрма скаче,
0440 Па по граду разлама дућане
0441 И разгони младе базарђане,
0442 Докле бану а на врата дође,
0443 Али пуста бјеше затворена.
0444 Лако ти је отворио Марко,
0445 Ногом ти је удрио у врата,
0446 Упут су се пуста растворила,
0447 Па ми трчи кули уз скалине
0448 У одаји од Индије Ани,
0449 Нађе ми ју на душеку меку,
0450 Низ одар је ногу објесила,
0451 А низ прси плетенице жуте,
0452 А у руци од сребра иглица,
0453 У иглици јесу жице златне,
0454 Везе бабу од злата кошуљу.
0455 Када ли је Марко долазио,
0456 Увати јој плетенице жуте,
0457 Па је свали низ душека мека
0458 И овако њојзи говорио:
0459 „Кујо једна, од Индије Ане!
0460 Поврати ми онога јунака.
0461 Ако ми га повратити не ћеш,
0462 Ја имадем двадесет иљад’ свата,
0463 Да бих знао свате изгубити,
0464 А и моју на рамену главу,
0465 А теби ћу очи извадити,
0466 И твојега уватити баба,
0467 Његову ћу одасјећи главу!“
0468 Али рече од Индије Ане:
0469 „Не бојим се тебе ни сватова!
0470 Али ћу ти повратити Ђура,
0471 А за љубав Ђуричине мајке.“
0472 Доведе је до јаднога Ђура,
0473 Али вели од Индије Ане:
0474 „Пушти мене, Краљевићу Марко!
0475 Пушти мене у гору зелену,
0476 Да наберем трава од мађија,
0477 Су чијем ћу повратити Ђура!“
0478 Мислио се Краљевићу Марко,
0479 Све мислио, на једну смислио,
0480 Пак је пушти у гору зелену.
0481 Ал имаде двије змије љуте,
0482 Па ми пушти змије у планину,
0483 Ишћераше вилу уз планине.
0484 Залатила скуце и рукаве,
0485 Пак полеће к небу у облаке.
0486 Има Марко два сива сокола,
0487 Попушти ми соколове сиве,
0488 А да гоне вилу из облака,
0489 Саћераше у Дунај у воду,
0490 А за њоме Марко на шарину.
0491 Кад је шарац насред воде дошо,
0492 Никуд му се макнути не може,
0493 Ту се Марко у невољи нађе,
0494 Па ми зове Рељу и Милоша:
0495 „У Богу ви, оба побратима,
0496 Уграб’те ме језер-води ладној!“
0497 Кад то чује Реља и Милошу,
0498 Заједно се у воду ми скачу,
0499 А када су насред воде дошли,
0500 Никуда се макнути не могу.
0501 Ту се оба у невољи нађу,
0502 Па дозивљу Јанковић-Стојана:
0503 „У Богу ти, побратиме Јанко!
0504 Уграби нас језер-води ладној!“
0505 Кад то чује Јанковић-Стојане,
0506 Скаче Јанко у Дунај у воду,
0507 Ал када је насред воде био,
0508 Никуда се макнути не може,
0509 И он ми се у невољи нађе,
0510 Па ми зове Ива Сењанина:
0511 „У Богу ти, побратиме Иво!
0512 Уграби нас језер-води ладној!“
0513 Ал кад га је Иве разумио,
0514 Не шће Иво у водицу скакат,
0515 Него спаса свиленога паса,
0516 Па ми меће Краљевићу Марку.
0517 За крај Марко приватио паса,
0518 А за други Иво придржао,
0519 Потегну га из воде Дунаја,
0520 Краљевића на шарину своме,
0521 И још с њиме Рељу и Милоша,
0522 И још побру Јанковић-Стојана,
0523 И изнесе вилу из Дунаја,
0524 Косама им била запутила
0525 Добр’јем коњма све четири ноге.
0526 Кад се Марко сува добавио,
0527 За косе је вилу уватио,
0528 Па је гони Краљевићу Марко
0529 И куцука двоструком канџијом,
0530 Да му иде вратит ђувеглију:
0531 „Иди ─ рече ─ врати ми јунака,
0532 Док не видиш и горега врага.“
0533 Довуче је до јаднога Ђура,
0534 Па да видиш виловне дјевојке!
0535 Једном га је машом ударила,
0536 Упут Ђуро стаде собом кретат;
0537 Другом га је машом ударила,
0538 Упут своје очи отворио;
0539 Трећом га је машом ударила,
0540 Скочи Јуре на ноге лагане,
0541 Поскочио и проговорио:
0542 „Хвала Богу, хвала великому!
0543 А гдје сам се вином изопио,
0544 Па је мене коњиц избачио,
0545 А ја тврда санка приватио?“
0546 Па ми скаче на коња витеза,
0547 А он Марко на шарина свога.
0548 Живој вили очи извадио,
0549 По рамену посијече руке,
0550 Па је метну у посат од града.
0551 Отале се они подигнуше,
0552 Здраво дошли земљи Смедерији,
0553 Пију вино за недјељу дана,
0554 Пије Марко и двије недјеље.
0555 Ту се Ђуро оженио био
0556 Анђелијом, лијепом дјевојком,
0557 Шћери драгом од Леђана бана.
0558 Лијепи је родак породио:
0559 Двије шћери, а четири сина.
0560 Умријеше, не прикорише се.
0561 Тамо расло клење и јасење,
0562 Нами Бог до здравље и весеље!



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890