Ženidba Đura Smederovca

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Đura Smederovca

0001 Odignu se Smederovac Đuro
0002 Iz široke zemlje Smederove,
0003 Pa pojaše vrana konja svoga,
0004 Ide tamo uz duge planine,
0005 Dokle dođe ka Leđanu gradu
0006 U junaka od Leđana bana;
0007 Pred kulom mu oskoči đogina,
0008 Pa ulazi u bijele dvore.
0009 Lijepo ga bane pričekao,
0010 Postavi ga za sopre svijetle,
0011 Pa mu dava blaga blagovati.
0012 Vino pije Smederovac Đuro,
0013 Vino pije, a blago blaguje.
0014 Pa kad mi se ponapio bio,
0015 Pro koljena nogu prestavio,
0016 Pa mi banu govorit stanuo:
0017 „Sv’jetli bane od Leđana grada!
0018 Čuo jesam, bane gospodine,
0019 Da si divan cvijet odgojio,
0020 Divan cvijet, tvoju ćeru dragu,
0021 Bi li mi ga utrgnuo, bane,
0022 Utrgnuo, ter ga poklonio,
0023 A za moju vjenčanu ljubovcu,
0024 Da mi resi dvora bijeloga,
0025 Da budemo tvrdi prijatelji,
0026 Pak da ide jedan u drugoga,
0027 Da ne žali jedan na drugoga?“
0028 A govori od Leđana bane:
0029 „Sve istina, dobri prijatelju!
0030 Ali valja upitat djevojku,
0031 I poslušat, što djevojka kaže.“
0032 Pa se diže od Leđana bane
0033 Na odaju svojoj ćeri dragoj,
0034 Pa je babo ćeri govorio:
0035 „Anđelijo, dite drago moje!
0036 U dvoru ti dobar mušterija,
0037 Po imenu Smederovac Đuro,
0038 Iz široke zemlje Smederove,
0039 On te, sinko, u meneka prosi,
0040 Oću li te, sinko, obećati?“
0041 Kad djevojka baba saslušala,
0042 To djevojci teško milo bilo,
0043 Pa je svome babu besjedila:
0044 „Davaj, babo, za koga ti drago,
0045 Baš junaku Smederovcu Đuru!“
0046 Ide bane k Smederovcu Đuru,
0047 Ter junaku obeća djevojku:
0048 „Ajde, Đuro, i sreća ti bila!
0049 Ajde, Đuro, i kupi svatove,
0050 Ajde, Đuro, idi po djevojku
0051 I vodi je kudagođ ti drago!“
0052 Kad je Đuro bana saslušao,
0053 Veseo se svome srcu nađe,
0054 Pa s’ otole Jure podignuo
0055 Tere slazi pred bijelu kulu,
0056 Da poklopi vranca od megdana.
0057 Oskočio, pa ga poklopio,
0058 Sa vrančića bana dozivao:
0059 „U Bogu ti, bane gospodine!
0060 Nu izvedi tvoje ćeri drage,
0061 Tvoju ćercu, moju zaručnicu,
0062 A da mi je očima vidjeti!
0063 Jer kad zemlji Smederiji dođem.
0064 Pitat će me majka i družina,
0065 Kaku jesam curu isprosio,
0066 Da im kažem, a da im ne lažem.“
0067 A kad čuo od Leđana bane,
0068 Ide bane k ćeri na odaje,
0069 Anđelije ćeri dozivao:
0070 „U Bogu ti, Anđe, ćeri moja!
0071 Oblač’ na se lijepo od’jelo,
0072 Pa ti sađi pred bijelu kulu,
0073 Jer te žudi Smederovac Đuro,
0074 Jer te žudi očima vidjeti.“
0075 To djevojci teško milo bilo,
0076 Otvorila pengana sanduka,
0077 U kojem je odijelo svoje,
0078 Iz sanduka meće na dušeka
0079 Tri kavada, sva od svile b’jahu:
0080 Jedan crni do zemljice crne,
0081 Drugi zelen do trave zelene,
0082 Treći mali, nek se momci mame.
0083 A o grlo tri zlatna đerdana:
0084 Jedan bješe od krmez-merdžana,
0085 Taj djevojci do pojasa ješe;
0086 A drugi je od drobna bisera,
0087 A djevojci ponarasle dojke,
0088 Pa se biser među dojke siplje,
0089 A treći je od suhoga zlata,
0090 Djevojci se oko grla vije
0091 Kako zmija oko drva suha.
0092 A na noge žute štopelice,
0093 A na glavu svilenu maramu,
0094 A u ruke vezena jagluka.
0095 Pa pošeta kuli niz skalina,
0096 Pa izlazi pred kulu na vrata,
0097 Pa ugleda Đura na đoginu.
0098 Ostidi se plemena djevojka,
0099 Pa je b’jelo lišce sakrivala,
0100 Ali reče Đuro sa vrančića:
0101 „U Bogu ti, lijepa djevojko!
0102 Digni s lišca svilenu maramu,
0103 Neka vidim lišce djevojačko!
0104 Jer kad zemlji Smederiji sađem,
0105 Pitat će me majka i družina,
0106 Kakvu jesam curu isprosio,
0107 Nek im kažem, a da im ne lažem!“
0108 Ostidi se plemenita djevojka,
0109 Pa mi slimi sa glave maramu:
0110 Sinu lišce ko na goru sunce!
0111 A kad vidje Smederovac Đuro,
0112 Turi ruke u džep od dolame,
0113 Pa izvadi dvanaest prstena,
0114 Trinaestu zlaćenu jabuku,
0115 Pa dariva plemenu djevojku:
0116 „Na djevojko, moja dušo draga!
0117 Pa se hvali među drugaricam,
0118 Kakva jesi stekla vjerenika,
0119 Vjerenika, ak’ suđeni bude!“
0120 Al svom srcu odoljet ne može.
0121 Neg mi skače na zelenu travu,
0122 Te se hvata za djevojku mladu,
0123 Zagrlio, ter je poljubio,
0124 Poljubio i dva i tri puta,
0125 Da je brojit, bi se zabrojio,
0126 Da stotinu puta poljubio.
0127 Ostidi se lijepa djevojka,
0128 Pa no veli Smederovcu Đuru:
0129 „Da junače, Smederovče Đuro!
0130 Ja sam čula mlada po drugome,
0131 Da ti imaš tvoju vjerenicu
0132 Po imenu Anu Indičkinju.
0133 Moreš znati, moreš pametovat,
0134 Da je Ane viovna djevojka,
0135 Pak će nateć strilu na tetivu,
0136 Pak će tebe pogubit junaka.
0137 Majka nema neg tebe jednoga,
0138 I bez tebe ostat će jednoga,
0139 Pa će kleti a mene djevojku,
0140 Da si s mene glavu izgubio.“
0141 A tad reče Smederovac Đuro:
0142 „Sve istina, lijepa djevojko!
0143 Sve istina, što ti drugi kažu,
0144 Al ja n’jesam znao ni poznao,
0145 Da je Ane vilovna djevojka.
0146 A ja sam se Bogu zaklinjao,
0147 A se ne ću nigda oženiti.
0148 Baš vilovnom curom nikadara,
0149 A tebe sam bolju naodio.
0150 Nema smrti do sudnjega danka,
0151 A junaka, dok ne rodi majka!“
0152 A to reče, pak na vranca skače.
0153 Pa kad ti je vranca zakročio,
0154 Okrenu ga poljem niz širine,
0155 Popušti mi uzdu niz jabuku,
0156 I poleće poljem niz širine
0157 Kako soko gori uz planine.
0158 A dok dođe u dno polja ramna,
0159 Bijeli ga ostavio danak,
0160 A mrkla ga privatila nojca,
0161 Konačio pod jelom zelenom,
0162 Dok bijela zora započela.
0163 Al se junak sankom razabrao,
0164 Pa mi kleče na oba koljena,
0165 Pa uzimlje imbrik vode ladne,
0166 Pa se krsti i lišce umiva,
0167 Pa se tada Bogu pomolio.
0168 Pa uzjaše na vrančića svoga,
0169 Pa mi jaše pravom niz planinu,
0170 Evo ti ga kod Indije grada.
0171 Ugleda ga od Indije Ane,
0172 Pa nategla strilu za tetivu,
0173 A da gađa Đura na đoginu.
0174 „Nu ti ─ reče ─ dušmanina moga!
0175 On je bio u djevojke mlade,
0176 On se druge mlade dobavio,
0177 A mene je Anu ostavio,
0178 Sad ću njega pogubit junaka!“
0179 Al ne dadu mlade drugarice.
0180 „Muči ─ reku ─ Ane, drugo naša!
0181 Ti ne gubi sreću u junaku.
0182 Kad vidimo, kad istina bude,
0183 Vazda ćeš ga lasno pogubiti!“
0184 Tad je Đuro zdravo prolazio,
0185 Smederovu svome dolazio.
0186 A pred svoje dvore nalazio.
0187 Pred dvorom je majku naodio,
0188 Božju joj je pomoć nazivao.
0189 Lijepo mu mati privatila:
0190 „Zdravo bio i veselo, sinko!
0191 Đe si tako largo odlazio,
0192 Pa pod sobom konja oznojio,
0193 Umorio sebe i vrančića?“
0194 Đuro svojoj majci govorio:
0195 „Jesam, majko, put Leđana grada;
0196 Isprosio lijepu djevojku,
0197 Sebi ljubu, tebi odmjenicu,
0198 Koja će te staru odmjenjivat,
0199 U kondijer vodu donosivat.“
0200 A kada ga razumjela majka,
0201 Đurici je sinu govorila:
0202 „O moj Đuro, moj jedini sine!
0203 A kome ćeš Anu ostaviti?“
0204 Al je Đuro majci besjedio:
0205 „Poču li me, moja mila majko!
0206 Ja sam čuo, drugi meni kažu,
0207 Da je Ane vilovna djevojka,
0208 A ja sam se Bogu oklinjao,
0209 Da se nikad oženiti ne ću,
0210 Baš nikada vilovnom djevojkom,
0211 Pa sam, majko, bolju naodio,
0212 Šćercu dragu od Leđana bana.
0213 Pa ako sam Indičkinju Anu,
0214 Ako sam je bio zaprosio,
0215 Nijesam joj lišce obljubio.
0216 Već ja idem na tavan od kule,
0217 Da m’ je sjesti, malo počinuti.
0218 Donesi mi malo kave vruće,
0219 Da s’ napijem i počinem malo!“
0220 Majka sinu od posluha bila,
0221 Donese mu ibrik kave vruće.
0222 A kada se Đuro ponapio,
0223 Čibuk puši, kavu pisrkuje,
0224 Pak uzimlje pero i artiju,
0225 Pa mi sitnu knjigu nakitio,
0226 Pa je šalje Bosnoj, zemlji ramnoj,
0227 A na ruke Relji i Milošu,
0228 Ovako mi u toj knjizi piše:
0229 „U Bogu vi, oba prijatelja!
0230 Evo vi se ženim u nedjelju,
0231 U nedjelju do petnaest dana,
0232 Od Leđana, bijeloga grada,
0233 Da ste meni oba u svatove,
0234 Vodite mi iljadu svatova.“
0235 Pa kada je knjigu otpravio,
0236 Brže Đuro drugu knjigu piše,
0237 Pa je šalje u ramne Kotare,
0238 A na ruke Janković-Stojanu.
0239 Ovako mu u toj knjizi kaže:
0240 „O Stojane, mio pobratime!
0241 Evo ti se ženim, pobratime!
0242 U nedjelju do petnaest dana,
0243 Dođi, pobre, meni u svatove,
0244 I dovedi iljadu svatova,
0245 Jer imamo put Leđana poći.“
0246 Pa mi treću knjigu nakitio,
0247 Pa je šalje Senjaninu Ivu:
0248 „O Ivane, mio pobratime!
0249 Evo ti se ženim u nedjelju,
0250 U nedjelju do petnaest dana,
0251 Od Leđana bijeloga grada,
0252 Dođi meni, Ivo, u svatove,
0253 I dovedi iljadu svatova!“
0254 Pa četvrtu knjigu nakitio:
0255 Pa je šalje ka Prilipu gradu,
0256 A na ruke Kraljeviću Marku,
0257 I ovako u knjizi kitio:
0258 „Pobratime, Kraljeviću Marko!
0259 Evo ti se ženim u nedjelju,
0260 U nedjelju do petnaest dana,
0261 Od Leđana, bijeloga grada,
0262 I budi mi djever uz djevojku,
0263 I dovedi iljadu svatova.“
0264 A kada je opravio knjige,
0265 Skoči Đuro na noge lagane,
0266 Pa mi šeta zemlji Smederovoj,
0267 Po Smederu i okolo njega.
0268 Dokle silne svate sakupio.
0269 Dan po danak evo nedjeljice,
0270 Dok evo ti jeke iz prijeke.
0271 Bože mio, ko bi ovo bio?
0272 Da ko ti je? Relja i Milošu.
0273 Dok evo ih do bijele kule,
0274 A za njima iljadu svatova,
0275 A iljada i pet sto i više.
0276 Dok evo ti Janković-Stojana
0277 I za njime iljadu svatova,
0278 I iljadu i pet stotin’ više.
0279 A evo ti Iva Senjanina
0280 I za njime iljadu svatova,
0281 A iljadu i pet stotin’ više.
0282 Dok evo ti Kraljevića Marka
0283 I za njime iljadu svatova,
0284 A iljadu i pet stotin’ više.
0285 A kakav je Kraljeviću Marko!
0286 Sjaju mu se toke kroz brkove
0287 Kako mjesec kroz jelove grane.
0288 Stade Jure brojiti svatove,
0289 A što ih je junak sakupio,
0290 Dvadest iljad i dvijesti više.
0291 Tu se rujna ponapiše vina,
0292 Pa zavika svatski starješina:
0293 „Azurala kićeni svatovi!
0294 Da idemo, pa da putujemo,
0295 Kad se zdravo otuda vratimo,
0296 Tada ćemo sjesti piti vino.“
0297 Otole se svati podignuše,
0298 Dobrim konjma pritegnu kolane.
0299 Al se svati redom izrediše:
0300 Sve barjaci kako i oblaci,
0301 Bojna koplja kako gora crna.
0302 Da bi nebo na zemlju panulo,
0303 Svatska bi ga sila uzdržala
0304 Na glavama i na barjacima,
0305 I na svojim bojnim kopljevima.
0306 Dok zavika Đuričina majka
0307 I dozivlje Kraljevića Marka:
0308 „Ajde s Bogom, Kraljeviću Marko!
0309 Na putu ti dobra sreća bila,
0310 Al čuvaj mi Đuru, sina moga!“
0311 Al govori Kraljeviću Marko:
0312 „Al ne boj se, Đuričina majko!
0313 Dok mi zdrava na ramenu glava,
0314 A ne boj se sinu Đuru tvomu!“
0315 Otole se zdravo uputiše
0316 Pjevajući, konje igrajući,
0317 A evo ih ’spod Indije grada,
0318 A vidje ih od Indije Ane,
0319 Pa nategla strilu na tetivu;
0320 Da ubije Đura na đoginu.
0321 Al je vidje vila baždarkinja,
0322 Pa joj ne da, da bije junaka:
0323 „Ne ćeš njega sada pogubiti!
0324 Od Boga je velika grehota
0325 Razmetati onake svatove.
0326 Kad se otud sa djevojkom vrate,
0327 Tad ćeš njega pogubiti, Ane!
0328 Nek ostane lijepa djevojka
0329 Ni ljubljena, a ni milovana,
0330 Nek se natrag staroj majci vrne.“
0331 Tad su zdravo svati prolazili,
0332 Ka Leđanu gradu salaziše
0333 Do banove prebijele kule.
0334 Pred kulom mu velika livada,
0335 A pred kulom i okolo kule,
0336 A svu su je svati preklopili,
0337 Preklopili konji i svatovi.
0338 Starješine u bijela dvora
0339 Piju vino tri bijela danka,
0340 Dok zavika svatski starješina
0341 „Azurala kićeni svatovi!
0342 Zeman došo i vrijeme mu je,
0343 Da pođemo i opet pođemo.
0344 Pritegnite na konje kolane.
0345 Azur, bane, konja i djevojku!“
0346 Otole se svati podigoše
0347 Konj do konja, junak do junaka,
0348 Dok evo ti djevojčine majke,
0349 Pa ti vodi konja i djevojku,
0350 Pa je dava Kraljeviću Marku
0351 I ovako majka govorila:
0352 „U Bogu ti, Kraljeviću Marko!
0353 Predavam ti konja i djevojku,
0354 Pa je čuvaj kako oči svoje.
0355 Ti si danas junak na svijetu,
0356 Ti s’ ne bojiš nikoga do Boga,
0357 Ti se nemoj, Marko, prepanuti.“
0358 Otole se svati uputiše,
0359 Svi svatovi konje razigraše,
0360 Svi svatovi šeno i veselo,
0361 A najzadnji Marko ostanuo,
0362 A niz prsi brke objesio,
0363 A nad oči kapu naturio,
0364 I teško se junak zamislio,
0365 Dok se vrnu mladi đuveglija,
0366 Pa dozivlje Marka pobratima:
0367 „U Bogu ti, pobratime Marko!
0368 Što si tako šeno neveselo,
0369 Pa mi zadnji ideš u svatove?“
0370 A govori Kraljeviću Marko:
0371 „Pobratime, đuveglija Đuro!
0372 Kako ne ću neveselo biti,
0373 Kad mi danas poginut imadeš,
0374 Ubit će te Indičkinja Ane?
0375 Vet ako ćeš mene poslušati,
0376 Lako ćemo prolaziti Anu.
0377 Ti zazovi Janković-Stojana,
0378 Daj ti Janku tvojega vrančića,
0379 A on tebi svojega labuda,
0380 Dobrijem se konjma miljenite;
0381 Dat ću tebi bugar-kabanicu,
0382 Obuci je svrh odila tvoga,
0383 I ti zadnji iđi u svatima,
0384 Da te kuja ne poznade Ane.
0385 Tako ćemo divno prevariti
0386 I Indiju zdravo prolaziti.“
0387 Posluša ga Smederovac Đuro,
0388 Pa dozivlje Janković-Stojana,
0389 Dobrijem se konjma mijeniše,
0390 Dava Marko bugar-kabanicu,
0391 Oblači je poviše odila,
0392 Pa ti zadnji ide u svatovma.
0393 Svi svatovi konje igrajući,
0394 I pucaju bome iz pušaka,
0395 Kad evo ih ’spod Indije grada!
0396 U junaku srce razigralo
0397 I ovako Đuro besjedio:
0398 „O životu, đavle i junaštvo!
0399 Što si meni tako omilio?
0400 Evo danas mladi đuveglija,
0401 Pa ti zadnji u svatove idem!“
0402 Pa mi slimi bugar-kabanicu,
0403 Pa obode bijesna labuda,
0404 A dogoni k Janković-Stojanu:
0405 „Daj ti meni mojega vrančića,
0406 Evo tebi tvojega labuda.“
0407 Kad se Jure dobavi vrančića,
0408 Po gorici razigra đogina,
0409 Dok ugleda od Indije Ane,
0410 Pa napela strilu na tetivu,
0411 Pa pogađa Đura na đoginu,
0412 Mrtav pade na glavu u travu.
0413 Viknu Marko: „Ajme njemu majko!
0414 Poginu nam đuveglija Đuro!“
0415 Pak on ide k Relji i Milošu:
0416 „U Bogu vam, Relja i Milošu!
0417 A što ćemo sade, kako ćemo?“
0418 Muči Relja, a muči Milošu.
0419 Ide Marko k Janković-Stojanu:
0420 „O Stojane, Bogom pobratime!
0421 Poginu nam đuveglija Đuro!
0422 A što ćemo sade, kako ćemo?“
0423 Muči Janko, ništa ne govori.
0424 Ide Marko k Ivu Senjaninu:
0425 „O Ivane, Bogom pobratime,
0426 Poginu nam đuveglija Đuro!
0427 A što ćemo sade, kako ćemo?“
0428 Ali viče Ivo Senjanine:
0429 „Ne boj mi se, pobratime Marko!
0430 Ja imadem iljadu svatova,
0431 A iljadu pet stotina više,
0432 Da bih znao glavu izgubiti
0433 I iljadu i pet stotin’ svata,
0434 Osvetimo našeg đuvegliju!“
0435 A kad čuje Kraljeviću Marko,
0436 Pa pomami pod sobom đogina,
0437 U Indiju ugoni ga grada.
0438 Kako mu se šarac uzmamio,
0439 Ispod noga sve kaldrma skače,
0440 Pa po gradu razlama dućane
0441 I razgoni mlade bazarđane,
0442 Dokle banu a na vrata dođe,
0443 Ali pusta bješe zatvorena.
0444 Lako ti je otvorio Marko,
0445 Nogom ti je udrio u vrata,
0446 Uput su se pusta rastvorila,
0447 Pa mi trči kuli uz skaline
0448 U odaji od Indije Ani,
0449 Nađe mi ju na dušeku meku,
0450 Niz odar je nogu objesila,
0451 A niz prsi pletenice žute,
0452 A u ruci od srebra iglica,
0453 U iglici jesu žice zlatne,
0454 Veze babu od zlata košulju.
0455 Kada li je Marko dolazio,
0456 Uvati joj pletenice žute,
0457 Pa je svali niz dušeka meka
0458 I ovako njojzi govorio:
0459 „Kujo jedna, od Indije Ane!
0460 Povrati mi onoga junaka.
0461 Ako mi ga povratiti ne ćeš,
0462 Ja imadem dvadeset iljad’ svata,
0463 Da bih znao svate izgubiti,
0464 A i moju na ramenu glavu,
0465 A tebi ću oči izvaditi,
0466 I tvojega uvatiti baba,
0467 Njegovu ću odasjeći glavu!“
0468 Ali reče od Indije Ane:
0469 „Ne bojim se tebe ni svatova!
0470 Ali ću ti povratiti Đura,
0471 A za ljubav Đuričine majke.“
0472 Dovede je do jadnoga Đura,
0473 Ali veli od Indije Ane:
0474 „Pušti mene, Kraljeviću Marko!
0475 Pušti mene u goru zelenu,
0476 Da naberem trava od mađija,
0477 Su čijem ću povratiti Đura!“
0478 Mislio se Kraljeviću Marko,
0479 Sve mislio, na jednu smislio,
0480 Pak je pušti u goru zelenu.
0481 Al imade dvije zmije ljute,
0482 Pa mi pušti zmije u planinu,
0483 Išćeraše vilu uz planine.
0484 Zalatila skuce i rukave,
0485 Pak poleće k nebu u oblake.
0486 Ima Marko dva siva sokola,
0487 Popušti mi sokolove sive,
0488 A da gone vilu iz oblaka,
0489 Saćeraše u Dunaj u vodu,
0490 A za njome Marko na šarinu.
0491 Kad je šarac nasred vode došo,
0492 Nikud mu se maknuti ne može,
0493 Tu se Marko u nevolji nađe,
0494 Pa mi zove Relju i Miloša:
0495 „U Bogu vi, oba pobratima,
0496 Ugrab’te me jezer-vodi ladnoj!“
0497 Kad to čuje Relja i Milošu,
0498 Zajedno se u vodu mi skaču,
0499 A kada su nasred vode došli,
0500 Nikuda se maknuti ne mogu.
0501 Tu se oba u nevolji nađu,
0502 Pa dozivlju Janković-Stojana:
0503 „U Bogu ti, pobratime Janko!
0504 Ugrabi nas jezer-vodi ladnoj!“
0505 Kad to čuje Janković-Stojane,
0506 Skače Janko u Dunaj u vodu,
0507 Al kada je nasred vode bio,
0508 Nikuda se maknuti ne može,
0509 I on mi se u nevolji nađe,
0510 Pa mi zove Iva Senjanina:
0511 „U Bogu ti, pobratime Ivo!
0512 Ugrabi nas jezer-vodi ladnoj!“
0513 Al kad ga je Ive razumio,
0514 Ne šće Ivo u vodicu skakat,
0515 Nego spasa svilenoga pasa,
0516 Pa mi meće Kraljeviću Marku.
0517 Za kraj Marko privatio pasa,
0518 A za drugi Ivo pridržao,
0519 Potegnu ga iz vode Dunaja,
0520 Kraljevića na šarinu svome,
0521 I još s njime Relju i Miloša,
0522 I još pobru Janković-Stojana,
0523 I iznese vilu iz Dunaja,
0524 Kosama im bila zaputila
0525 Dobr’jem konjma sve četiri noge.
0526 Kad se Marko suva dobavio,
0527 Za kose je vilu uvatio,
0528 Pa je goni Kraljeviću Marko
0529 I kucuka dvostrukom kandžijom,
0530 Da mu ide vratit đuvegliju:
0531 „Idi ─ reče ─ vrati mi junaka,
0532 Dok ne vidiš i gorega vraga.“
0533 Dovuče je do jadnoga Đura,
0534 Pa da vidiš vilovne djevojke!
0535 Jednom ga je mašom udarila,
0536 Uput Đuro stade sobom kretat;
0537 Drugom ga je mašom udarila,
0538 Uput svoje oči otvorio;
0539 Trećom ga je mašom udarila,
0540 Skoči Jure na noge lagane,
0541 Poskočio i progovorio:
0542 „Hvala Bogu, hvala velikomu!
0543 A gdje sam se vinom izopio,
0544 Pa je mene konjic izbačio,
0545 A ja tvrda sanka privatio?“
0546 Pa mi skače na konja viteza,
0547 A on Marko na šarina svoga.
0548 Živoj vili oči izvadio,
0549 Po ramenu posiječe ruke,
0550 Pa je metnu u posat od grada.
0551 Otale se oni podignuše,
0552 Zdravo došli zemlji Smederiji,
0553 Piju vino za nedjelju dana,
0554 Pije Marko i dvije nedjelje.
0555 Tu se Đuro oženio bio
0556 Anđelijom, lijepom djevojkom,
0557 Šćeri dragom od Leđana bana.
0558 Lijepi je rodak porodio:
0559 Dvije šćeri, a četiri sina.
0560 Umriješe, ne prikoriše se.
0561 Tamo raslo klenje i jasenje,
0562 Nami Bog do zdravlje i veselje!



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890