Žena bez srca/4
IV
TOMA, PREĐAŠNjI
TOMA (Donosi konjak, čaj, a na istome služavniku i poštu)
DR. JAKŠIĆ: To je jutrošnja pošta?
TOMA: Da, gospodine! (Pošto i Jakšića posluži i preda mu poštu, udaljava se)
Dr. JAKŠIĆ (Razgledajući lista i noviie): Navikao sam moga poslužitealj da mi nikad ne predaje poštu pre no što svršim operaciju.
DR. STEFANOVIĆ: Vrlo umesno!
DR. JAKŠIĆ: Da. Ja to čak preporučujem i svojim slušaocima. Operater mora biti potpuno miran, spokojan i pribran. Pošta može gdekad doneti kakav rđav glas, neprijatnu vest ili ma što druto što bi ga moglo uzbuditi, uznemiriti i pokolebati mu potreban mir u momentu kad je u njegovoj ruci život čoveka.
DR. STEFANOVIĆ: Odista, odista! Ja znam, na primer, slučaj sa doktorom Najhajmerom, kod kojega sam bio asistent. Pred samu operaciju javili su mu od kuće da mu je sin, gimnazista, pao na nekom ispitu. Stvar ne bi morala biti ni malo tragična, ali je oca toliko uznemirila da je kod samog operaciong stola odustao od posla i predao meni operatorski nož. To je bila moja prva operacija.
DR. JAKŠIĆ (Izvinjavajući se): Dozvolite! (Razgleda poštu) Pozivnica. Rektorat. Ovo je od kolege Ljubičića a ovo... (Razgleda pismo) ...ženski rukopis.
DR. NOVAK: To ostavite poslednje da čitate. Ja se uvek držim toga reda, ženska pisma čitam posle svih ostalih.
DR. PERIŠIĆ: Uvek?
DR. NOVAK: Da... ili, ako baš hoćete, i ja sam preživeo doba kada sam ženska pisma čitao pre svih ostalih. Ali, to je davno bilo.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|