Жена без срца/21

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДРУГИ ЧИН
◄   V VI VII   ►

VI

АГЕНТ, ПРЕЂАШЊИ

АГЕНТ: Добар дан желим! Извините молим; можда није било у реду да вас узнемирим, али ствар је хитна, а рекли су ми да ћу госпођу овде наћи.
ОНА (Изненађена, испусти новине): Мене?
АГЕНТ: Тражио сам вас у стану и тамо су ми рекли да вас у ово доба могу наћи једино овде.
ОНА (Узнемирено, устаје): Мене?
ДР. ЈАКШИЋ: Па зар је ствар толико важна и толико хитна да сте морали поћи у потеру за госпођом и тражити је по кућама?
АГЕНТ: Да, ствар је необично важна.
ОНА (Нестрпљиво): Па казујте забога!
ДР. ЈАКШИЋ: Молим вас, дакле, у чему је ствар?
АГЕНТ: Тиче се једног самоубиства које је пре пола часа извршено.
ОНА: Самоубиства?
АГЕНТ: Убио се из револвера један млад човек.
ОНА (Престрављено доктору): Он!
ДР. ЈАКШИЋ: Мислите?
ОНА: Он!
ДР. ЈАКШИЋ: И какве везе има то самоубиство са госпођом?
АГЕНТ: Самоубица је оставио писмо адресовано на госпођу. За нас је од необичне важности да знамо садржину писма.
ОНА: Што га нисте прочитали?
АГЕНТ
(Вадећи писмо): Адресовано је на вас.
ОНА: То значи да мени и припада.
АГЕНТ: Свакојако, само што га морамо заједно прочитати или боље, само вам га ја могу прочитати, јер ми не смемо дозволити уништење овог писма. Оно припада актима ислеђења.
ОНА: Отворите га, дакле, и прочитајте!
АГЕНТ: Молим. (Отвара и загледа пајпре) Писано непоуздано у највећем узбуђењу, значи пред само извршење самоубиства. (Чита) ,,Кад завршим последњу реч у овоме писму, сасућу револвер у срце, како бих ти поднео и последњу жртву. Хоће ли ти, незајажљивој, то бар бити доста? Дао сам ти младост, дао сам ти љубав, дао сам ти имање и кад си ми то све одузела, ти си ме немилосрдно напустила, мислећи да ти немам шта више дати. Имам још и живот, па ево ти и њега дајем и ако знам да ти моја смрт неће нанети бол, али ће ти бар ударити жиг блуднице на чело те да никад више у животу не смеш узнети главу. Мој последњи поздрав ти је — презрење!“.
ОНА (Кипти гневом уједајући до крви усницу, те једва успева да запита): Је ли то све?
АГЕНТ: Да, то је све!
ДР. ЈАКШИЋ (После једне мучне тишине која је настала): Има ли, према садржини тога писма, какве одговорности која би пала на госпођу?
АГЕНТ: Госпођа ће свакојако морати бити позвана ради саслушања?
ДР. ЈАКШИЋ: И ништа више?
АГЕНТ: То зависи од других околности које ми још не познајемо.
ДР. ЈАКШИЋ: Каквих околности ?
АГЕНТ: Рецимо од исказа самоубичиних, ако би остао у животу.
ДР. ЈАКШИЋ: Како, он није мртав?
АГЕНТ: Ја сам наредио да се донесе овде, на клинику. Лекар који се нашао на лицу места нашао је још неке трагове живота и рекао је: „Носите га хитно доктору Јакшићу на клинику!“.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.