Žena bez srca/21
VI
AGENT, PREĐAŠNjI
AGENT: Dobar dan želim! Izvinite molim; možda nije bilo u redu da vas uznemirim, ali stvar je hitna, a rekli su mi da ću gospođu ovde naći.
ONA (Iznenađena, ispusti novine): Mene?
AGENT: Tražio sam vas u stanu i tamo su mi rekli da vas u ovo doba mogu naći jedino ovde.
ONA (Uznemireno, ustaje): Mene?
DR. JAKŠIĆ: Pa zar je stvar toliko važna i toliko hitna da ste morali poći u poteru za gospođom i tražiti je po kućama?
AGENT: Da, stvar je neobično važna.
ONA (Nestrpljivo): Pa kazujte zaboga!
DR. JAKŠIĆ: Molim vas, dakle, u čemu je stvar?
AGENT: Tiče se jednog samoubistva koje je pre pola časa izvršeno.
ONA: Samoubistva?
AGENT: Ubio se iz revolvera jedan mlad čovek.
ONA (Prestravljeno doktoru): On!
DR. JAKŠIĆ: Mislite?
ONA: On!
DR. JAKŠIĆ: I kakve veze ima to samoubistvo sa gospođom?
AGENT: Samoubica je ostavio pismo adresovano na gospođu. Za nas je od neobične važnosti da znamo sadržinu pisma.
ONA: Što ga niste pročitali?
AGENT
(Vadeći pismo): Adresovano je na vas.
ONA: To znači da meni i pripada.
AGENT: Svakojako, samo što ga moramo zajedno pročitati ili bolje, samo vam ga ja mogu pročitati, jer mi ne smemo dozvoliti uništenje ovog pisma. Ono pripada aktima isleđenja.
ONA: Otvorite ga, dakle, i pročitajte!
AGENT: Molim. (Otvara i zagleda pajpre) Pisano nepouzdano u najvećem uzbuđenju, znači pred samo izvršenje samoubistva. (Čita) ,,Kad završim poslednju reč u ovome pismu, sasuću revolver u srce, kako bih ti podneo i poslednju žrtvu. Hoće li ti, nezajažljivoj, to bar biti dosta? Dao sam ti mladost, dao sam ti ljubav, dao sam ti imanje i kad si mi to sve oduzela, ti si me nemilosrdno napustila, misleći da ti nemam šta više dati. Imam još i život, pa evo ti i njega dajem i ako znam da ti moja smrt neće naneti bol, ali će ti bar udariti žig bludnice na čelo te da nikad više u životu ne smeš uzneti glavu. Moj poslednji pozdrav ti je — prezrenje!“.
ONA (Kipti gnevom ujedajući do krvi usnicu, te jedva uspeva da zapita): Je li to sve?
AGENT: Da, to je sve!
DR. JAKŠIĆ (Posle jedne mučne tišine koja je nastala): Ima li, prema sadržini toga pisma, kakve odgovornosti koja bi pala na gospođu?
AGENT: Gospođa će svakojako morati biti pozvana radi saslušanja?
DR. JAKŠIĆ: I ništa više?
AGENT: To zavisi od drugih okolnosti koje mi još ne poznajemo.
DR. JAKŠIĆ: Kakvih okolnosti ?
AGENT: Recimo od iskaza samoubičinih, ako bi ostao u životu.
DR. JAKŠIĆ: Kako, on nije mrtav?
AGENT: Ja sam naredio da se donese ovde, na kliniku. Lekar koji se našao na licu mesta našao je još neke tragove života i rekao je: „Nosite ga hitno doktoru Jakšiću na kliniku!“.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|