Жена без срца/18

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДРУГИ ЧИН
◄   II III IV   ►

III

ДЕЖУРНИ ЛЕКАР, ПРЕЂАШЊИ

ДЕЖУРНИ ЛЕКАР (Долази из операционе сале држећи већи број рецепата у руци): Добар дан!
ДР. ЈАКШИЋ: Добар дан, млади колега. (Др. Стефановићу) Извините.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Молим!
ДР. ЈАКШИЋ (Дежурном лекару): Дакле?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР (Завирујући у папире): Болесник број 42.
ДР. ЈАКШИЋ: То је онај жандарм?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Да, рана му је потпуно срасла, могли би се конци извадити.
ДР. ЈАКШИЋ: Добро! Забележите га за сутра пре подне. Даље.
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Болесник број 31. — она породиља — ... испила је прописани лек. Хоћемо ли га поновити?
ДР. ЈАКШИЋ: А какво је стање?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Није најповољније, — још увек малаксалост.
ДР. ЈАКШИЋ: Је ли још онако апатична?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Још увек!
ДР. ЈАКШИЋ: Једе?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Мало!
ДР. ЈАКШИЋ: Дакле поновите, поновите лек.
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Болесник број 29 — онај из судског притвора што је пресекао вену...
ДР. ЈАКШИЋ: Ох, да! Тај је добро, не!
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Ја мислим да би се већ могао упутити натраг, у притвор.
ДР. ЈАКШИЋ: Добро, али сачекајте да га још једном прегледам. А онај радник што је пао са скеле?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Има сталну температуру. Ноћас се пела до 38 и једва у зору сишла на 37 са шест.
ДР. ЈАКШИЋ (Др. Стефановићу): Тога би болесника могли да обиђете. Извадио сам му једно ребро, оно што ви обећавате вашем пацијенту.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Тако? То би ме интересовало. А наступиле су ваљда какве компликације?
ДР. ЈАКШИЋ: Не. Ја се чак надам да ће преболети и ако је доста стар. (Дежурном лекару) Кашље ли много?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Мање.
ДР. ЈАКШИЋ: Код старих људи кашаљ може, после операције, бити судбоносан (Дежурном лекару) Има ли још што?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Она старица из крајње собе.
ДР. ЈАКШИЋ: Ах, знам!
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Умрла је ноћас.
ДР. ЈАКШИЋ: То сам знао; немогуће је било да преживи.
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Јутрос је донет један младић са скрханом ногом.
ДР. ЈАКШИЋ: Прегледали сте?
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР: Фрактура тибије и ротиле.
ДР. ЈАКШИЋ: Погледаћу га.
ДЕЖУРНИ ЛЕКАР (Клања се и хоће да пође).
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Могу ли ја сад одмах поћи са младим колегом да обиђем тога без ребара?
ДР. ЈАКШИЋ: Разуме се! Извол’те!
ДР. СТЕФАНОВИЋ (Полазећи, Јакшићу): До виђења, колега! (Оду)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.