Žena bez srca/18
III
DEŽURNI LEKAR, PREĐAŠNjI
DEŽURNI LEKAR (Dolazi iz operacione sale držeći veći broj recepata u ruci): Dobar dan!
DR. JAKŠIĆ: Dobar dan, mladi kolega. (Dr. Stefanoviću) Izvinite.
DR. STEFANOVIĆ: Molim!
DR. JAKŠIĆ (Dežurnom lekaru): Dakle?
DEŽURNI LEKAR (Zavirujući u papire): Bolesnik broj 42.
DR. JAKŠIĆ: To je onaj žandarm?
DEŽURNI LEKAR: Da, rana mu je potpuno srasla, mogli bi se konci izvaditi.
DR. JAKŠIĆ: Dobro! Zabeležite ga za sutra pre podne. Dalje.
DEŽURNI LEKAR: Bolesnik broj 31. — ona porodilja — ... ispila je propisani lek. Hoćemo li ga ponoviti?
DR. JAKŠIĆ: A kakvo je stanje?
DEŽURNI LEKAR: Nije najpovoljnije, — još uvek malaksalost.
DR. JAKŠIĆ: Je li još onako apatična?
DEŽURNI LEKAR: Još uvek!
DR. JAKŠIĆ: Jede?
DEŽURNI LEKAR: Malo!
DR. JAKŠIĆ: Dakle ponovite, ponovite lek.
DEŽURNI LEKAR: Bolesnik broj 29 — onaj iz sudskog pritvora što je presekao venu...
DR. JAKŠIĆ: Oh, da! Taj je dobro, ne!
DEŽURNI LEKAR: Ja mislim da bi se već mogao uputiti natrag, u pritvor.
DR. JAKŠIĆ: Dobro, ali sačekajte da ga još jednom pregledam. A onaj radnik što je pao sa skele?
DEŽURNI LEKAR: Ima stalnu temperaturu. Noćas se pela do 38 i jedva u zoru sišla na 37 sa šest.
DR. JAKŠIĆ (Dr. Stefanoviću): Toga bi bolesnika mogli da obiđete. Izvadio sam mu jedno rebro, ono što vi obećavate vašem pacijentu.
DR. STEFANOVIĆ: Tako? To bi me interesovalo. A nastupile su valjda kakve komplikacije?
DR. JAKŠIĆ: Ne. Ja se čak nadam da će preboleti i ako je dosta star. (Dežurnom lekaru) Kašlje li mnogo?
DEŽURNI LEKAR: Manje.
DR. JAKŠIĆ: Kod starih ljudi kašalj može, posle operacije, biti sudbonosan (Dežurnom lekaru) Ima li još što?
DEŽURNI LEKAR: Ona starica iz krajnje sobe.
DR. JAKŠIĆ: Ah, znam!
DEŽURNI LEKAR: Umrla je noćas.
DR. JAKŠIĆ: To sam znao; nemoguće je bilo da preživi.
DEŽURNI LEKAR: Jutros je donet jedan mladić sa skrhanom nogom.
DR. JAKŠIĆ: Pregledali ste?
DEŽURNI LEKAR: Fraktura tibije i rotile.
DR. JAKŠIĆ: Pogledaću ga.
DEŽURNI LEKAR (Klanja se i hoće da pođe).
DR. STEFANOVIĆ: Mogu li ja sad odmah poći sa mladim kolegom da obiđem toga bez rebara?
DR. JAKŠIĆ: Razume se! Izvol’te!
DR. STEFANOVIĆ (Polazeći, Jakšiću): Do viđenja, kolega! (Odu)
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|