Жена без срца/16
ДРУГИ ЧИН
Исти кабинет
I
ДР. ЈАКШИЋ, ЈЕДНА ЖЕНА
ДР. ЈАКШИЋ (Наслонио уво на женине разголићене груди): Дишите.... дишите јаче!
ЖЕНА (Седи на једној нижој столици разголићеног горњег дела тела): Још!
ДР. ЈАКШИЋ: Још! Тако!... (Диже главу) Обуците се!
ЖЕН А (Облачећи се): Шта дакле мислите, докторе?
ДР. ЈАКШИЋ: Шта има да мислим. Један застарели назеб. Идите коме лекару за интерне болести, он ће то већ боље утврдити.
ЖЕНА: Па то опет да пијем прашкове и капљице.
ДР. ЈАКШИЋ:: Оно што вам он буде прописао.
ЖЕНА: Па то, знам већ. А волела бих, верујте, да издржим једну операцију па једанпут за свагда да се опростим тих прашкова и капљица.
ДР. ЈАКШИЋ: Али од чега операцију?
ЖЕНА: Па ето, нисте ви само загледали добро, али ја осећам болове, ево овде... и овде.....
ДР. ЈАКШИЋ: Прегледао сам.
ЖЕНА: Ја све мислим да мени трули ребро па да би ми се операцијом могло помоћи.
ДР. ЈАКШИЋ (Нервира се): Та какво ребро! Кажем вам, један обичан назеб. Идите ви интернисти.
ЖЕНА: А нећете ми зар ништа преписати?
ДР. ЈАКШИЋ: Рекао сам вам, ја не лечим од тих болести.
ЖЕНА: Чудновато! Нећете ми зар рећи ни шта смем да једем а шта не смем.
ДР. ЈАКШИЋ: Све ће вам то рећи лекар коме одете.
ЖЕНА (Она је већ обучена, устала је и спремна је за оддазак): Ја бих ипак волела кад би се то могло операцијом.
ДР. ЈАКШИЋ: Та оканите се забога операције, кад вам није потребна.
ЖЕНА: Онда не морам ни ићи другом лекару. Шта ће ми то да се само мучим. Збогом, господине (Одлази).
|