Žena bez srca/16
DRUGI ČIN
Isti kabinet
I
DR. JAKŠIĆ, JEDNA ŽENA
DR. JAKŠIĆ (Naslonio uvo na ženine razgolićene grudi): Dišite.... dišite jače!
ŽENA (Sedi na jednoj nižoj stolici razgolićenog gornjeg dela tela): Još!
DR. JAKŠIĆ: Još! Tako!... (Diže glavu) Obucite se!
ŽEN A (Oblačeći se): Šta dakle mislite, doktore?
DR. JAKŠIĆ: Šta ima da mislim. Jedan zastareli nazeb. Idite kome lekaru za interne bolesti, on će to već bolje utvrditi.
ŽENA: Pa to opet da pijem praškove i kapljice.
DR. JAKŠIĆ:: Ono što vam on bude propisao.
ŽENA: Pa to, znam već. A volela bih, verujte, da izdržim jednu operaciju pa jedanput za svagda da se oprostim tih praškova i kapljica.
DR. JAKŠIĆ: Ali od čega operaciju?
ŽENA: Pa eto, niste vi samo zagledali dobro, ali ja osećam bolove, evo ovde... i ovde.....
DR. JAKŠIĆ: Pregledao sam.
ŽENA: Ja sve mislim da meni truli rebro pa da bi mi se operacijom moglo pomoći.
DR. JAKŠIĆ (Nervira se): Ta kakvo rebro! Kažem vam, jedan običan nazeb. Idite vi internisti.
ŽENA: A nećete mi zar ništa prepisati?
DR. JAKŠIĆ: Rekao sam vam, ja ne lečim od tih bolesti.
ŽENA: Čudnovato! Nećete mi zar reći ni šta smem da jedem a šta ne smem.
DR. JAKŠIĆ: Sve će vam to reći lekar kome odete.
ŽENA (Ona je već obučena, ustala je i spremna je za oddazak): Ja bih ipak volela kad bi se to moglo operacijom.
DR. JAKŠIĆ: Ta okanite se zaboga operacije, kad vam nije potrebna.
ŽENA: Onda ne moram ni ići drugom lekaru. Šta će mi to da se samo mučim. Zbogom, gospodine (Odlazi).
|