Жедно момче гором јездијаше.
Жедно воде, а жељно ђевојке,
Од јада се на мач наслоњаше;
А од сунца пером заклоњаше;
Гледала га с пенџера ђевојка, 5
Тер је своју дозивала мајку:
"Мајко моја, врло добро моје!
"Жедно момче чарном гором језди,
"Жедно воде, а жељно ђевојке;
"Од јада се на мач наслонио, 10
"Хоћу ли му воде изнијети?"
Мајка шћерци тихо одговара:
"Срамота је воде изнијети,
"Него узми у кондијер вина,
"Један вина, други воде ладне." 15
Брже шћерца мајку послушала,
Уточила у кондијер вина,
Један вина, други воде ладне,
Па износи на друм пред јунака;
Не шће момче воду ни гледати, 20
Нег' ђевојку за бијелу руку,
Пак је метну за се на коњица;
Колико је њему мила била,
Три пута је пасом опасао,
А четвртом од мача каишом, 25
Шњом утече гором и планином.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 431-432.
