Жао за срамоту
(Oд Дубровника)
Двоје ми се драго миловало:
Јово момче и Мара дјевојка.
Колико се много миловали,
На једној се води умивали.
О један се јаглук отирали. 5
То душмани гледат' не могоше,
Учинише, те их омразише:
За годину не састадоше се.
А за другу не насмијаше се.
А треће се они састадоше, 10
Мара Јова водом пољевала,
Јово Мари тихо одговара:
"Душо Маро, несуђење моје!
"Моје срце већ не хаје за те,
"Моје очи не гледају на те. 15
"Моја уста већ не љубе тебе;
"Мене бабо другу испросио,
"И љепша је и боља од тебе,
"Још дјевојка ситну књигу знаде."
Али Мара одговара Јову: 20
"А ти Јово, несуђење моје!
"Моје срце већ не хаје за те,
"Моје очи не гледају на те,
"Моја уста не љубе такога;
"Мене бабо за бољега дао, 25
"Баш у Млетке за Бојова сина;
"Ако ли ми томе не вјерујеш,
"Сутра ће ми дјеверови доћи,
"А прексутра остали сватови,
"У твом двору конак учинити, 30
"Уз пенџере барјак прислонити,
"Ти ћеш њима коње провађати,
"А ја ћу ти млада говорити:
""Хорјатине и хорјатски сине!
""Тако ли се коњи провађају 35
""И господа свати дочекују!""
