Душо Маро, да се не варамо,
Ђе речемо, да се састанемо,
Јал' у моме, јал' у твоме двору,
Јал' у башчи под жутом наранчом.
Ђено цавти чемин и ружица, 5
Чемин с ружом лијепо мирише,
Тешко оном, ко за ким уздише!
Како, душо, и ја за тобоме,
Ђе те гледам, љубит' те не могу:
Али хоћу брже, ако Бог да! 10
У неђељу, која прва дође,
У мом двору, а на крилу моме.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 370.
