Ткала је Јања то бело платно,
Све јој је платно од суза мокро,
А жуто злато од јада јадно;
К њојзи долазе њене сестрице,
К њојзи долазе, пак јој беседе: 5
„Што ти је платно од суза мокро?
„Што л’ жуто злато од јада јадно?”
Ал’ Јања њима тијо беседи:
„Ево данаске девет година,
„Како ја тајим болног Ђурицу: 10
„Дањом болује, ноћом војује,
„Све ми доноси руо крваво,
„Ноћом га перем, а дањом сушим;
„А шта ми јадној ноћас донесе!
„Довео ми је врана коњица, 15
„И на том коњу седло војничко,
„И о том седлу рука јуначка,
„И у тој руци сплет девојачки;
„А то је коњиц мога бабајка,
„А десна рука мог браца Павла. 20
„Сплет девојачки сестре Јелице;
„С тог ми је платно од суза мокро
„С тог жуто злато од јада јадно.”
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 507.
