Tkala je Janja to belo platno,
Sve joj je platno od suza mokro,
A žuto zlato od jada jadno;
K njojzi dolaze njene sestrice,
K njojzi dolaze, pak joj besede: 5
„Što ti je platno od suza mokro?
„Što l’ žuto zlato od jada jadno?”
Al’ Janja njima tijo besedi:
„Evo danaske devet godina,
„Kako ja tajim bolnog Đuricu: 10
„Danjom boluje, noćom vojuje,
„Sve mi donosi ruo krvavo,
„Noćom ga perem, a danjom sušim;
„A šta mi jadnoj noćas donese!
„Doveo mi je vrana konjica, 15
„I na tom konju sedlo vojničko,
„I o tom sedlu ruka junačka,
„I u toj ruci splet devojački;
„A to je konjic moga babajka,
„A desna ruka mog braca Pavla. 20
„Splet devojački sestre Jelice;
„S tog mi je platno od suza mokro
„S tog žuto zlato od jada jadno.”
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 507.
