Повила се б'јела лоза винова
Испод б'јела испод града Будима;
То не била б'јела лоза винова,
Већ то био л'јепи Јово и Мара.
Они су се из малена гледали, 5
Из малена, до голема дјетета;
Кад би време, да се млади састану,
Растави их курва кучка Будимка:
Оде Јово и одигра алата,
Оста Мара држећи се за врата. 10
Јово Мари полазећи говори:
"С Богом остај, моја ружо румена!" —
"Пошо с Богом, мој сив-зелен соколе!
"Пред тобом су до три горе зелене,
"У једној је бунар вода студена, 15
"У бунару једна чаша сребрна.
"И у чаши једна груда снијега,
"Ти је узми, пак је метни у њедра,
"Па кад прођеш једно село и друго,
"Ти загледај себи, душо, у њедра: 20
"Како с' топи она груда снијега,
"'Нако с' топи срце моје за тобом."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 417.
