Превила се б'јела лоза винова
Испод града, б'јела града Будима;
То не била б'јела лоза винова,
Нег' то био млади Јово и Мара.
Они су се и гледали одавно, 5
Ма и смрази једна кучка будимска,
Пође Јово да поигра алата,
Оста Мара држећи се за врата,
И за Јовом викајући из гласа:
„Пођи с Богом, душо моја и срце, 10
„И кад прођеш једно село н друго,
„И кад дођеш, душо Јово, на треће,
„Ти ћеш поћи на оне воде студене,
„Па ћеш наћи једне чаше сребрне,
„И у чашу једну груду снијега, 15
„Па је метни, душо Јово, у њедра;
„Када дођеш на ове воде студене,
„Ти погледај, душо Јово, у њедра
„Топи ли се она груда снијега,
„Онако је срце моје за тобом." 20
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 222-223.
