Previla se b'jela loza vinova
Ispod grada, b'jela grada Budima;
To ne bila b'jela loza vinova,
Neg' to bio mladi Jovo i Mara.
Oni su se i gledali odavno, 5
Ma i smrazi jedna kučka budimska,
Pođe Jovo da poigra alata,
Osta Mara držeći se za vrata,
I za Jovom vikajući iz glasa:
„Pođi s Bogom, dušo moja i srce, 10
„I kad prođeš jedno selo n drugo,
„I kad dođeš, dušo Jovo, na treće,
„Ti ćeš poći na one vode studene,
„Pa ćeš naći jedne čaše srebrne,
„I u čašu jednu grudu snijega, 15
„Pa je metni, dušo Jovo, u njedra;
„Kada dođeš na ove vode studene,
„Ti pogledaj, dušo Jovo, u njedra
„Topi li se ona gruda snijega,
„Onako je srce moje za tobom." 20
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 222-223.
