Мајка шћерцу на вечеру звала:
„Ходи шћерце, да ми вечерамо,"
Срдито јој шћерца одговара:
„Вечерајте, мене не чекајте,
„Није мене до ваше вечере, 5
„Већ је мене до моје невоље:
„Јер сам чула, жени ми се драги:
„Буд' се жени, злосрећно му било!
„Што и мене не зва на весеље?
„Дивне бих му понијела даре: 10
„Три јаглука, танка бокчалука,
„И сувише три ките цвијећа:
„Једиу киту невена цвијећа,
„Да он вене из срдакца свога;
„Другу киту тратора цвијећа, 15
„Да он траје у јаду године ;
„Трећу киту мака бијелога,
„Да се смакне с овога свијета."
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 400.
