Жалила бела Божана, тројица по три године. Та таман девет године. Поди село оро играло, вану се бела Божана, 5 гарван јој паде на раме: „Пуштај се, бела Божана, башта ти брајћа подели, старому брату дел нема." Од Илинке Живадиновићеве из Камбелеваца.
