Žalila bela Božana (Iz Lužnice i Nišave)

---

[Žalila bela Božana]

Žalila bela Božana,
trojica po tri godine.
Ta taman devet godine.
Podi selo oro igralo,
vanu se bela Božana, 5
garvan joj pade na rame:
„Puštaj se, bela Božana,
bašta ti brajća podeli,
staromu bratu del nema."

Od Ilinke Živadinovićeve
iz Kambelevaca.

---

Reference

Izvor

• Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 312.