Жабљачка чета противу Додошана
Протужило једно Туре зорно,
У Жабљаку полушкоме граду,
Перкочевић Мурат по имену,
Уз кољено свога господара,
Од Жабљака Махмута диздара, 5
Па оваку ријеч говорило:
„Ха, помагај бего господаре,
Од зулума и од зулумћара,
Од Додоша села крвавога,
Које нама много јада даје, 10
Јаде даје никад не престаје,
Робе, пале и сијеку главе,
Хоће нашег разорити града,
Превећ су се силни учињели.
Ево да ти господару кажем, 15
Што су нама Власи учињели,
Ономадне Туре погубише,
По имену Пиранића Меда.
Он је лудо од њих погинуо,
Бјеше пошао у поље Врбишу, 20
С неколико жабљачких Турака,
И узео оштру намарницу
Да убере у пољу палицу.
Дочека га Филиповић Пеко,
Су његова три четири друга, 25
Власи њему главу откидоше,
И његово узеше оружје.
Ту су нама рза оштетили,
И срамоту грдну нанијели.
Но те молим драги господаре 30
Да ми изам четовања дадеш,
Да покупим Жабљачане Турке,
Свега на број стотину Турака
Да отидем право по Ђенару,
Дако би ми Бог и срећа дала 35
Да дочекам ловца ал’ трговца,
Ап орача, коморчију трудна
Да осветим Пиранића Меда”.
Кад то чуо диздар Махмут-бего,
Од радости на ноге скочио, 40
Па је њему ријеч говорио:
„Бе, аферим од Жабљака крило,
Рахат си ме с тијем учинио,
Кад ћеш брата Меда осветити,
Изам дајем, купи Жабљачане, 45
Све из шехра поведи јунаке,
Хајде с њима куд је теби драго”!
Мурат му се дивно поклонио,
Господара свога оставио,
Па он сиде у Догање честе, 50
Пребирује момке и јунаке,
Из работе подигао Турке,
Док скупио стотину Турака,
Од Жабљака бијелога града,
Па се отлен подигоше Турци, 55
А пред њима Мурат Перкочевић
Па одоше ноћно без мјесеца,
Док у Труше поље уљегоше.
Сакрише се стотину Турака,
Причекаше освитање данка, 60
Док ујутру огријало сунце,
Али Турци виђоше јунака,
По имену Пејовића Шака,
И два брата, два Лалића млада,
Оба ћу их по имену казат’, 65
Иво Шуњин и Никица Шуњин,
На себе их напуштају Турци,
Док се ближе мало примакоше,
Па једанак огањ оборише,
Да побију Додошане младе, 70
Пуне пушке а на Србе гађу,
Док убише доброга јунака,
По имену Пејовића Шака.
Но се бране два Лалића млада,
Пуне пушке а на Турке гађу, 75
И не даду Пејовића Шака
Да му мртву осијеку главу.
Но се боје Турци од Србаља,
Те никаква загона не чине,
Већ пуцају танкијем пушкама. 80
А кад чуше Додошани млади
Да по Труши стоји грмљавина,
Сви скочише на ноге лагане,
Међу њима соко тица сива,
По имену Мићунов Малиша, 85
Од Крајине српске капетане,
И са њиме Јанковићу Иво,
И делија Филиповић Пеко,
И остали српски витезови,
По сриједи пушке прихватише, 90
Каратуну воду пријеђоше,
Заљегоше пољем широкијем,
Ето ти их уза Салковину,
И Морачу воду пребродише,
Док у Труше равно уљегоше, 95
Тек дођоше боја започеше,
Убише се огњем жестокијем.
Гину Турци, гину Црногорци,
По равноме Пољу врбишкоме.
Но да видиш доброга јунака, 100
Капетана од српске Крајине,
Пламена је ножа извадио,
Пут Турака загон учинио,
И нагони браћу на јунаштво,
Бој се бије никад не престаје, 105
Ту се многа пролијева крвца,
Од брзога праха и олова!
Кидисаше из Жабљака Турци,
С мегдана се помаћи не оће,
Мало било, дуго не трајало, 110
Док ево ти момчад од Цеклина,
Од крваве покрај воде Жупе,
А пред њима добрих соколова,
Силни соко Станковићу Кењо,
Од јуначке куће Јанковића, 115
Поред њега Драгојев Филипе,
И делија Митре стотинашу,
Од Дујева крваве Крајине.
Сви дођоше браћи у помоћи,
И на Турке сложно ударише, 120
Зацикташе брешке и латинке,
А пуцају жуте кубурлије,
Пустише се момчад на ширину,
Стаде јека на свакоју страну,
Ал' су Турци огњем приврућили, 125
На витеза Станковића Кења,
И његове ваљане јунаке.
С друге стране Турци ударише,
На сокола Драговић Филипа,
И на друге српске поглаваре, 130
Ал’ су Срби шанце поправили,
Те се прахом и оловом гађу,
И с мјеста се помаћи не даду.
Но, Малиша загон учинио,
Са голијем ножем у десници, 135
А за њиме храбри поглавари,
И остали момци и јунаци,
Пут Турака загон учинише,
Сташе сјећи Жабљачане Турке,
Тад се Турци у муци нађоше, 140
Те Жабљаку почеше бјежати,
Сломи им се сваколика војска,
Отпадају путом комадине,
И скачу им са рамена главе,
Док у тврду граду уљегоше, 145
А погибле Турке оставише,
Ту се тридест откинуло глава.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
