Еј, Косово!
| Еј, Косово! Писац: Владимир Васић |
Еј, Косово, аох тужно,
Што си тако помрчало,
Као да те нигда није
Јарко сунце огрејало?
Што ли ти је земља црна
Тако сува и усала,
Као да је нигда није
Роса капљом покапала?
Што ти цвеће на грудима
Црвенијем цватом цвати,
К’о да му је вити стручак,
Стручак крвљу покапати?
Што си пусто, што си пустош,
Што с’ у црну моташ слику,
Као да у срцу кријеш
Клетву грешном отпаднику.
Ој давори равно поље,
Што си тако невесело, —
Неси ли се љута боја
Душман-крвце зажелело?..
Ал’ ти ћутиш... ћути гробе
Српске славе и слободе,
Ћути докле српске мајке
Обилиће не породе.
Док соколи не порасту
Све пиштати донде све ћеш,
За слободу кад мач звекне,
Онда више пиштат нећеш!
У Лозници, 1861.
Извор[уреди]
1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 16-17.
|