Ej, Kosovo!
| Ej, Kosovo! Pisac: Vladimir Vasić |
Ej, Kosovo, aoh tužno,
Što si tako pomrčalo,
Kao da te nigda nije
Jarko sunce ogrejalo?
Što li ti je zemlja crna
Tako suva i usala,
Kao da je nigda nije
Rosa kapljom pokapala?
Što ti cveće na grudima
Crvenijem cvatom cvati,
K’o da mu je viti stručak,
Stručak krvlju pokapati?
Što si pusto, što si pustoš,
Što s’ u crnu motaš sliku,
Kao da u srcu kriješ
Kletvu grešnom otpadniku.
Oj davori ravno polje,
Što si tako neveselo, —
Nesi li se ljuta boja
Dušman-krvce zaželelo?..
Al’ ti ćutiš... ćuti grobe
Srpske slave i slobode,
Ćuti dokle srpske majke
Obiliće ne porode.
Dok sokoli ne porastu
Sve pištati donde sve ćeš,
Za slobodu kad mač zvekne,
Onda više pištat nećeš!
U Loznici, 1861.
Izvor[uredi]
1865. Pesme Vladimira Vasića. Izdane na svet nakon smrti njegove. Zemun: Štamparija I.K.Sopronova. str. 16-17.
|