Ефимерино јадиковање

Ефимерино[a] јадиковање (Klagen einer Ephemere) Писац: Зигфрид Аугуст Малман, преводилац: К.С.

Један данак и ноћцу једину;
Судбина ми живети досуди;
Кад се свану, сунце ми не сину, —
Моја зора зорећ’ не заруди;
У олуји данак мој угину.
Ето ноћи, а олује свуди:
Једне зраке — јао! не угледах,
За сунашцем вас дан жудећ гледах!

Кад се смрче, ја се звездам’ надах,
— Тим утехам’ с високих небеса, —
Али ноћас јоште грђе страдах:
Гром, олуја — ужас земљотреса,
Целу ноћ је мог живота влада’.
Залуд борба против зла удеса!
Заман звезде тамо горе језде,
Кад се муње у облацим’ гњезде!

Вечна правдо! да л’ живота вреди
Што доживех без радости које,
Боравећи у тој бурној беди
На мукама кратке часе своје?
Ко ће тешку кривду да изследи,
Ко ће примит’ тужне жалбе моје?
Је л’ то живот, што ми га обећа,
Је л’ то прошла и будућа срећа?!

Напомене

1. Ефимере су мушице што само дан живе.

Извор

1865. Вила. Година прва, број 13, стр. 164.