Efimerino jadikovanje
| Efimerino[a] jadikovanje (Klagen einer Ephemere) Pisac: Zigfrid August Malman, prevodilac: K.S. |
Jedan danak i noćcu jedinu;
Sudbina mi živeti dosudi;
Kad se svanu, sunce mi ne sinu, —
Moja zora zoreć’ ne zarudi;
U oluji danak moj uginu.
Eto noći, a oluje svudi:
Jedne zrake — jao! ne ugledah,
Za sunašcem vas dan žudeć gledah!
Kad se smrče, ja se zvezdam’ nadah,
— Tim uteham’ s visokih nebesa, —
Ali noćas jošte grđe stradah:
Grom, oluja — užas zemljotresa,
Celu noć je mog života vlada’.
Zalud borba protiv zla udesa!
Zaman zvezde tamo gore jezde,
Kad se munje u oblacim’ gnjezde!
Večna pravdo! da l’ života vredi
Što doživeh bez radosti koje,
Boraveći u toj burnoj bedi
Na mukama kratke čase svoje?
Ko će tešku krivdu da izsledi,
Ko će primit’ tužne žalbe moje?
Je l’ to život, što mi ga obeća,
Je l’ to prošla i buduća sreća?!
Napomene[uredi]
- ↑ Efimere su mušice što samo dan žive.
Izvor[uredi]
1865. Vila. Godina prva, broj 13, str. 164.