Епитафи у драгачевским селима: Турица

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Турица су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Турица (Општина Лучани).

Достанићи[уреди]

Споменик Миловану Достанићу (†1831) (Турица – Достанићи)

МИЛОВАН ДОСТАНИЋ
Жител турички
поживи 31. г.
умре 26. Августа 1831. г.


Споменик Ружици Бранковић (†1835) (Турица – Достанићи)

зде почивает
раба божија
РУЖИЦА БРАНКОВИЋА
престависе м[есе]ца декеврија
1835


Споменик Раду Велимировићу (†1857) (Турица – Достанићи)

1857
Овде почива раб божи
РАДЕ ВЕЛИМИРОВИЋ
из села Границе
наије смедеревске.
Поживи 55. Г:
13 Јануара умре
путујући у турици
код шурака своег
Милована Филиповића
(...)


Споменик Мијаилу Ристићу (†1871) (Турица – Достанићи)

Овде под овим спомеником
почивају земни остатци
Раб Божи
МИЈАИЛА РИСТИЋА
а славног србина
кои је рођен у Јасеновој
Округа ужичког Среза Златиборског
а досељен овде у Турицу
поживијо је 58 год:
а престависе у вечни живот
1.августа 1871. год:
Оваи споменик подигоше му
синови Марко Ђорђе
и Јово браћа Ристићи


Споменик Милану Достанићу (†1878) (Турица – Достанићи)

Код овог споменика
под овом ладном плочом
тико почивају Смртне Кости
славног Србина
МИЛАНА ДОСТАНИЋА
из Турице
кои је поживијо 63. год.
а преставијосе у вечни живот
26-тог фебруара у 1878. г.
Који поживи славно на овом свету
бив. кмет више година
и посланик народне скупштине
У овом округу о одласку књаза
Милоша Обреновића и његовог
престолонаследника Михаила (...)
Овај споменик подиже
син Марко Достанић
за чес и заслугу свога родитеља
Писа Глишо Дмитрић из Котраже
Обрни се славни кршћанине
и прочитај надпис гроба мога
где ће ми тијело вечно оста[ти]
Помисли да ћеш и ти вако
па замоли Бога истинаго
да опрости мртвијем грекове


Споменик Михајилу Достанићу (†1915) (Турица – Достанићи)

Овај споменик
показује храбро име
МИХАЈИЛА М. ДОСТАНИЋА
каплара шумадијске болничке чете
I поз. 10. Пука
Рођен 20–XI–1886. г.
Учествова у свим ратовима
Одликован је за храброст
сребрном и златном медаљом,
са дипломама и орденима.
Погибе на Љешу
15. децем. 1915. год;
и тамо сарањен
И слава му
Овај споменик подигоше му
његова браћа Видоје и Коста
Достанићи


Споменик Божидару Марићу (†1923) (Турица – Достанићи)

БОЖИДАР МАРИЋ
Поживи 54 год.
Као кмет 1913. обишао војнике
на обали Јадранског мора.
Умре 1923. Г.
Ради Д. Јаковљевић

Симеуновићи[уреди]

Споменик Круни Петрићевић (†1901) (Турица – Симеуновићи)

Овде почива тјело
КРУНЕ
верне супруге
Радисава Петрићевића,
бившег командира
драгачевског баталијона
из овог села Турице,
која верно поживи
у уваженој части
као грађанка 68. г.
а престависе у вечни живот
14 јуна 1901. год.
Бог дајој душу
прости за вечност
О мила браћо и сестре куда иташ,
молим да прочиташ овај спомен мој,
не диви се гробу моме
но е моли творцу неумитном
за опроштај своиг гријекова,
јер гробови су вечне куће
кроз које се проћи мора
и судбина кад позове ићи
Из поштовања као своме родитељу
а по заслузи којеје сачувала
нејаку сиротињу испод 8 год.
Данас је спомињу исти
благодарни синови
Василије и Периша поручник
браћа Петрићевићи
и унуци радосав Адам и Радисав


Споменик Марку Мијатовићу (†1905) (Турица – Симеуновићи)

Овде почива тело
покојног
МАРКА МИЈАТОВИЋА
из овог села Турице
земљоделац
којије поживио часно
и поштовано као грађанин, 76. год.
а престависе у вечни живот
1. априла 1905 год.
бог да му душу прости за вечнос
О мила браћо кристијани
сад молим овде станите,
прочитај овај ладни камен
и спомен мој, не дивите се гробу моме
но се молите Богу истином
за опроштај својиг гријекова,
јер гробови су вечне куће
кроз које се проћи мора
и судбини кад позове ићи
Из поштовања као своме родитељу,
по заслузи својој тековини,
данас му овај спомен сподигоше
синови Петар и Вилип

Маџарско гробље[уреди]

Споменик Вучку Радоњићу (†1912) (Турица – Маџарско гробље)

Овај спомен што код брата стоји
саслушајте ви другови моји
прочитајте неколико реди
за Србина сваког много вреди
То је спомен дичног младића
храброг ратника
ВУЧКА В. РАДОЊИЋА
из Турице.
Рођен 1890 год.
Бивши воиник
Комитске чете
10. кадровачки пук.
Погину 10. IX 1912. год.
у Косову.
Слава му


Споменик Милану Радоњићу (†1915) (Турица – Маџарско гробље)

Овај спомен што на брегу сија
око себе путнике савија
то је спомен храброг ратника
МИЛАНА В. РАДОЊИЋА
из Турице.
Бивши војник 4. чете I бат.
10 пука I позива,
рођен 1885 г.
Учествовао у Србско Турском
и Аустријском рату,
од тешких ратних рана
разболи се,
у београдској болници
умре 15. марта 1915. год.
(...)


Споменик Арсенију Радоњићу (†1931) (Турица – Маџарско гробље)

Ја поживек 65 љета
па се сетик и онога света.
Мом животу то ништа не смета
што сам себи спомен подигао
АРСЕНИЈЕ РАДОЊИЋ
из турице
главни мајстор дунђер.
Као частан грађанин
дајући примера многима
за час и поштење свега,
Живео 73. Г.
а умре 10. фебруара 1931. г.
Бог да му душу прости
Подаци о смрти накнадно су унети.

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.