Епитафи у драгачевским селима: Пшаник

Епитафи у драгачевским селима: Пшаник су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Пшаник (Општина Лучани).

Крајпуташи

Крајпуташ Матији Илићу (†1912) (Пшаник)

Овај споменик

показује храброг војника

МАТИЈА ИЛИЋА

из овог села Пшаника

који поживи 26 год.

а за веру и отаџбину

јуначки борећи се противу Турака

погибе у Арбанији код Љум Куле

3. новембра 1912. г.

Слава му и Бог да му душу опрости

Овај му споменик подигоше

свом једином сину

његови родитељи отац и мајка

Крајпуташ Витомиру Ристићу (†1913) (Пшаник)

Ево спомена од камена

ради вечног успомена

који преставља храброг јунака

дичног Срба

III чете I бат. 5. прекобројног пука

ВИТОМИРА РИСТИЋА

из Пшаника

који храбро погибе

на Власини 1913. год.

Бог да га прости

Спомен подиже жена Зорка

и мали син Милутин

за знак гроба док је Српског рода

Булије

Споменик Аници Булић (†1834) (Пшаник – Булије)

овде леже :

кости

АНИЦЕ :

суп : стевана Булића

престависе лета

1834.

Споменик Петрији Булић (†1844) (Пшаник – Булије)

ПЕТРИЈА

супруга милисава булића

поживи 77 г:

умре 20 маја 1844 г:

ови крс ударио

син павле

и унук вукосав

Споменик Ристи Булић (†1845) (Пшаник – Булије)

1845.

овде почива

РИСТА

супруга Радована булие

Споменик Добросаву Радивојевићу (†1848) (Пшаник – Булије)

Овде почива

Раб Божи

ДОБРОСАВ РАДИВОЕВИЋ

от фамилие Булића,

бивши кмет

селу котражи 20 . Го:

поживи 60. Го:

и умре. 12 октомр. 1848 . л:

оваи спомен воздвигоше

синови его милан и милован

Споменик Димитрију Обренићу (†1910) (Пшаник)

ДИМИТРИЈЕ ОБРЕНИЋ:

абаџија

син Јеврема Обренића

опш. Деловође

умре у 23 год.

9. јула 1910 год.

И бог даму душу опрости

Споменуше га Јеврем и деда јанићије,

браћа Милош – опанчар,

Сретен – абаџија,

Јован – калфа столар

Добрица – ђак

и Мати Крстина

и сестре Селена и Милица

Титма

Споменик Милосаву Милосављевићу (†1848) (Пшаник – Титма)

1848

Овде почива

МИЛОСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ

поживе 70. г.

престави се 6 февруара

Бивши воиник

био у битки

[у] делиградски шанац

кои (...)

Споменик Милисаву Танкосићу (†1890) (Пшаник – Титма)

Овде пред овим спомеником

тико почива блажено упокојени

раб Божи стари

МИЛИСАВ ТАНКОСИЋ

иначе Милорадовић

уважени грађанин села пшаника

који је чесно поживио 75 година

и преставиосе 13-тог јануара 1890 г.

Бог даму душу прости

овај споменик подигоше

Алекса Ранко и Добросав

поштовани синови његови

више гроба док је српског рода

Споменик Миливоју Миливојевићу (†1894) (Пшаник – Титма)

Овде почива

раб Божи

МИЛИВОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ

из Пшаника

кои поживи 70 г.

а престависе 24 фебруара 1894. год.

О мили роде,

и моје коншије,

и пријатељи,

непожалте свога труда,

и своје дангубе,

станите и прочитајте,

овај надгробни надпис,

коије, више пута, узабран,

опш[тине] котр[ашке]

за преседника, изабрат, био,

и за 24 год. кметовао.

изабрат био,

за велику народну скупштину, 1868.Г.

и на више депутација

је изабран био као прва личнос опш: котр.

Под управом његовом,

као преседник, и заповедник

начинио је основну школу,

па и са дозволом парокије котр.

а са његовом заповешћу и свештеника

попа Милетом Јовановићем,

је и цркву, у селу Котражи, начинили,

и под управом свештеника Милете славио.

После његове смрти

оставио је два сина,

пунолетна Марка и Лазара

и његове унуке

Подигоше му овај споменик

његови синови са унуцима и његовим снахама

Бог даму душу прости

на вечном дану

Писа Млађен Раковић из Горач[ића]

Споменик Лазару Константиновићу (†1896) (Пшаник – Титма)

ЛАЗАР Ч. КОНСТАНТИНОВИЋ

богослов четврте године:

члан друштва „Душан Силни“

и Певачког К.[орнелије] Станковић.

Рођен у Вичи 26. јуна 1876. год.

а преставио се 27. јула 1896. године.

Његово тело сахрањено је

под овим спомеником

на жалост родитеља

и околине којој је био намењен

за свештеника

Бог да га прости

Овај споменик подиже

његов отац Чеда намесник драгачевски

Споменик Милутину Миливојевићу (†1934) (Пшаник – Титма)

Овде је сарањено тело

МИЛУТИН

син Петронија и Босиљке Миливојевића

из Пшаника.

Часно поживи 29 год.

а као добар и велики радник

вадећи камен

погинуо 18 јануара од стене

а 19 умро 1934 г. у чачанској болници

Бог даму душу прости

Овај споменик подиже

отац Петроније

и син Милинко

и браћа Вељко, Јеврем, Воислав и Марко

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.