Пређи на садржај

Епитафи у драгачевским селима: Пшаник

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Пшаник су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Пшаник (Општина Лучани).

Крајпуташи

[уреди]

Крајпуташ Матији Илићу (†1912) (Пшаник)

Овај споменик
показује храброг војника
МАТИЈА ИЛИЋА
из овог села Пшаника
који поживи 26 год.
а за веру и отаџбину
јуначки борећи се противу Турака
погибе у Арбанији код Љум Куле
3. новембра 1912. г.
Слава му и Бог да му душу опрости
Овај му споменик подигоше
свом једином сину
његови родитељи отац и мајка


Крајпуташ Витомиру Ристићу (†1913) (Пшаник)

Ево спомена од камена
ради вечног успомена
који преставља храброг јунака
дичног Срба
III чете I бат. 5. прекобројног пука
ВИТОМИРА РИСТИЋА
из Пшаника
који храбро погибе
на Власини 1913. год.
Бог да га прости
Спомен подиже жена Зорка
и мали син Милутин
за знак гроба док је Српског рода

Булије

[уреди]

Споменик Аници Булић (†1834) (Пшаник – Булије)

овде леже :
кости
АНИЦЕ :
суп : стевана Булића
престависе лета
1834.


Споменик Петрији Булић (†1844) (Пшаник – Булије)

ПЕТРИЈА
супруга милисава булића
поживи 77 г:
умре 20 маја 1844 г:
ови крс ударио
син павле
и унук вукосав


Споменик Ристи Булић (†1845) (Пшаник – Булије)

1845.
овде почива
РИСТА
супруга Радована булие


Споменик Добросаву Радивојевићу (†1848) (Пшаник – Булије)

Овде почива
Раб Божи
ДОБРОСАВ РАДИВОЕВИЋ
от фамилие Булића,
бивши кмет
селу котражи 20 . Го:
поживи 60. Го:
и умре. 12 октомр. 1848 . л:
оваи спомен воздвигоше
синови его милан и милован


Споменик Димитрију Обренићу (†1910) (Пшаник)

ДИМИТРИЈЕ ОБРЕНИЋ:
абаџија
син Јеврема Обренића
опш. Деловође
умре у 23 год.
9. јула 1910 год.
И бог даму душу опрости
Споменуше га Јеврем и деда јанићије,
браћа Милош – опанчар,
Сретен – абаџија,
Јован – калфа столар
Добрица – ђак
и Мати Крстина
и сестре Селена и Милица

Титма

[уреди]

Споменик Милосаву Милосављевићу (†1848) (Пшаник – Титма)

1848
Овде почива
МИЛОСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ
поживе 70. г.
престави се 6 февруара
Бивши воиник
био у битки
[у] делиградски шанац
кои (...)


Споменик Милисаву Танкосићу (†1890) (Пшаник – Титма)

Овде пред овим спомеником
тико почива блажено упокојени
раб Божи стари
МИЛИСАВ ТАНКОСИЋ
иначе Милорадовић
уважени грађанин села пшаника
који је чесно поживио 75 година
и преставиосе 13-тог јануара 1890 г.
Бог даму душу прости
овај споменик подигоше
Алекса Ранко и Добросав
поштовани синови његови
више гроба док је српског рода


Споменик Миливоју Миливојевићу (†1894) (Пшаник – Титма)

Овде почива
раб Божи
МИЛИВОЈЕ МИЛОЈЕВИЋ
из Пшаника
кои поживи 70 г.
а престависе 24 фебруара 1894. год.
О мили роде,
и моје коншије,
и пријатељи,
непожалте свога труда,
и своје дангубе,
станите и прочитајте,
овај надгробни надпис,
коије, више пута, узабран,
опш[тине] котр[ашке]
за преседника, изабрат, био,
и за 24 год. кметовао.
изабрат био,
за велику народну скупштину, 1868.Г.
и на више депутација
је изабран био као прва личнос опш: котр.
Под управом његовом,
као преседник, и заповедник
начинио је основну школу,
па и са дозволом парокије котр.
а са његовом заповешћу и свештеника
попа Милетом Јовановићем,
је и цркву, у селу Котражи, начинили,
и под управом свештеника Милете славио.
После његове смрти
оставио је два сина,
пунолетна Марка и Лазара
и његове унуке
Подигоше му овај споменик
његови синови са унуцима и његовим снахама
Бог даму душу прости
на вечном дану
Писа Млађен Раковић из Горач[ића]


Споменик Лазару Константиновићу (†1896) (Пшаник – Титма)

ЛАЗАР Ч. КОНСТАНТИНОВИЋ
богослов четврте године:
члан друштва „Душан Силни“
и Певачког К.[орнелије] Станковић.
Рођен у Вичи 26. јуна 1876. год.
а преставио се 27. јула 1896. године.
Његово тело сахрањено је
под овим спомеником
на жалост родитеља
и околине којој је био намењен
за свештеника
Бог да га прости
Овај споменик подиже
његов отац Чеда намесник драгачевски


Споменик Милутину Миливојевићу (†1934) (Пшаник – Титма)

Овде је сарањено тело
МИЛУТИН
син Петронија и Босиљке Миливојевића
из Пшаника.
Часно поживи 29 год.
а као добар и велики радник
вадећи камен
погинуо 18 јануара од стене
а 19 умро 1934 г. у чачанској болници
Бог даму душу прости
Овај споменик подиже
отац Петроније
и син Милинко
и браћа Вељко, Јеврем, Воислав и Марко

Извор

[уреди]
  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.