Епитафи у драгачевским селима: Милатовићи
Епитафи у драгачевским селима: Милатовићи су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Милатовићи (Општина Лучани).
Крајпуташи
[уреди]Споменик Милану Сатарићу (†187?) (Милатовићи – крај пута)
- Пошто не знам ђе је
- гроб моме оцу
- зато му овде спомен ударам
- и молим да га сваки прочита
- МИЛАН САТАРИЋ
- из Милатовића
- кои часно и поштено
- поживи 41 г. и учествова
- у старо турском рату 1876 и 7 и 8.г.
- Бог да му душу прости
- Спомен му удари
- син Василије Сатарић из Губереваца
- и унуци Петар Милорад и Милисав
Споменик Владимиру Вучићевићу (†191?) (Милатовићи – крај пута)
- Овај спомен показује име
- нашег ратника
- ВЛАДИМИРА ВУЧИЋЕВИЋА
- из Милатовића
- војника X пука I позива
- који је (...) пропао у рату
- приликом евакуације Србије.
- Заробљен од Аустријанаца
- и отерат у изгон
- и тамо је умро и сарањен
- Овај му спомен подижу
- синови Милија Милета и Тикомир
- и жена Стана
Мали гај
[уреди]Споменик Спасоју Зечевићу (†1885) (Милатовићи – Мали гај)
- СПАСОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ
- из Милатовића
- уважени грађанин и абаџија
- поживи часно 46 г.
- а погибе бранећи своју децу
- ВЕЛИКУ
- од 12 г.
- РАДЕНКА
- од 6 г.
- од излуђелог Милана Вулићевића
- кои са ножом
- уби све трое за 1 час
- 1885 г.
- Бог да им душу прости
- Споменуи унук Драго
- и сна Милица и праунуци
Споменик Јоји Вулићевићу (†1915) (Милатовићи – Мали гај)
- Овај спомен показује
- на ком месту земља сахрањује
- дична срба доброг домаћина
- ЈОЈУ ВУЛИЋЕВИЋА
- уваженог грађанина и одборника
- овог села милатовића
- одликованог србрном медаљом
- у рату с Турцима
- при влади Милана М. Обреновића
- у 1876 – [18]78.г.
- а кои часно и поштено поживи
- међу своим грађанима 75. г.
- а престави се у вечнос
- 10 марта 1915.год.
- Бог да му душу прости
- Спомен овај подигоше му
- из поштовања
- његов зет Чедомир Радичевић
- и кћер Неранџа
- и унук Милорад
Споменик Бошку Томићу (†1919) (Милатовићи – Мали гај)
- Ево гроба неизбежна двора
- де с одмара тело од умора
- краброг ратоборца
- БОШКА С. ТОМИЋА
- из Милатовића
- војника II чете I бат. 10 пука
- кои учествова у балканским
- и европским ратовима
- од [19]12. до [19]19. год.
- Који чесно живио 33 г.
- а престави се у вечни дом
- 2 октобра 1919 г.
- Слава му Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му
- брат Богић
- и жена Станија
- и синови Радосав и Милосав
Споменик Милораду Радичевићу (†1925) (Милатовићи – Мали гај)
- О мила браћо другови и путници
- мили читаоци куд итате
- станте мало овде и прочитајте спомен
- дична србина
- МИЛОРАДА РАДИЧЕВИЋА
- из Милатовића
- војника I чете I бат: 5 прекоброј. Пука
- био је у Турско Бугарско Аустријском рату
- и рањен на Мачковом камену
- и остао без ноге.
- Живи 35 г.
- а умре 14 јан. 1925 г.
- И бог да га прости
- Спомену га отац
- син миливоје
- синовац Стеван
- и супруга Јагода
Споменик Борики Томић (†19??) (Милатовићи – Мали гај)
- БОРИКА
- жена бив. Аврама Томића
- из Милатовића
- која као часна домаћица
- поживи међу првим 68. г.
- у свом времену живота била је
- добар кућевни уметник.
- Умре (...)
- Према свом залагању
- спомен јој сподижу
- Зет Гвозден
- кћи Милица и унуци
Ћуричићи
[уреди]Споменик Вељку Вукићевићу (†1880) (Милатовићи – Ћуричићи)
- Биљег овај показује тјело
- почивш.
- ВЕЉКА ВУКИЋЕВИЋА
- рођеног у селу Милатовићима
- којије три разреда
- основне школе научијо.
- затим буде у Чачку 5. год.
- и у Београду 2 ипо год: У трговини.
- Трудом своим радњу трговину у Чачку
- са Едним ортачки и у ортаклуку.
- Паклени злобни људи
- који су желели да се
- са имањем његовим прославе
- Лишишега Живота
- 2. децембра 1880. г.
- А у 25. Год: Младости Свое.
- бог даму душу прости.
- Овај вечити Спомен
- подигоше му
- Отац Петар
- и Браћа Никола и Миленко
Споменик Светомиру Јовановићу (†1906) (Милатовићи – Ћуричићи)
- Овде је сарањена младост
- а велика жалост
- СВЕТОМИР ЈОВАНОВИЋ
- из Милатовића
- Бив. војник сталног кадра
- кои поживи 22 год.
- па тек што поче очевину крабрити
- покоси га смртна коса
- не пожали што сам роса
- Но убига из пушке
- Радош Сатарић на правди бога
- 6. августа 1906. г.
- на жалос своје родбине
- и целе околине.
- Бог даму душу прости
- Овај му спомен подигоше
- његов отац Миленко Јовановић
- и брат Танаско
- и мајка Томанија
- Радио: Видосав Белопавловић
Споменик Николији Ћурчић (†1910) (Милатовићи – Ћуричићи)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дичне младости
- а велике желости
- НИКОЛИЈЕ
- супруге Јездимира Ћурчића
- из Милатовића
- а кћер покојног Јеврема Басарића
- из Губереваца
- која у најлепшем цвету у 19. год.
- умрла 30. јануара 1910. год.
- Бог да јој душу опрости
- Овај споменик подиже
- њена ожалошћена мајка Стана
Споменик браћи Вукићевић – Живадину (†1910) и Миљку (†1918) (Милатовићи – Ћуричићи)
- Овде сарањена два брата
- ЖИВАДИН
- од 25 год.
- МИЉКО
- од 22 год.
- ВУКИЋЕВИЋИ
- из села Милатовића.
- Живадин као регрут
- умре у чачанској болници
- 6. марта 1910. год.
- а Миљко код куће умре
- 10. новембра 1918. год.
- И Бог да им душе прости
- Спомен им подиже
- мајка Круна
Кошутњак
[уреди]Споменик Новаку Зечевићу (†1894) (Милатовићи – Кошутњак)
- Овде је сарањено тјело
- НОВАКА ЗЕЧЕВИЋА
- из Милатовића.
- Поживи као бећар 26 г.
- умрије 1. априла 1894 г.
- Бог даму душу опрости
- Именовани остави аманет
- да се овде сарани
- Сподигоше му спомен
- синовци Миленко и милош
- под[писа]
- Обрад Симеуновић
Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.