Епитафи у драгачевским селима: Лис

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Лис су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Лис (Општина Лучани).


Споменик Стефану Затеги (†1844) (Лис – у шуми)

Овде почива
раб божи
СТЕФАН ЗАТЕГА
главни срб от села Лиса
бивши кмет 8 Г.
поживијо 42 Г :
умре од 30 г ноембра 1844 :
писа радосав Чикириз
из Ртију


Споменик Ненаду Џоковићу (†1858) (Лис)

Овде почива
раб Божи
НЕНАД ЏОКОВИЋ
родом из села Коморана
поживи 58. год.
и престави се
код свог добродетеља
Саве Гавриловића у Лису
12. фервуара 1858: Г.
И супруга его Станка
престави се у 1853: Г.
почива у старом гробљу
Овај споменик подиже им
благодарни син Милан


Споменик Милораду Кочовићу (†1863) (Лис)

Приђи Србски Роде
Читаи Надпис.
Овде.
Гроб е вечна кућа
сваког чекајућа
овде почива
Раб Божи
МИЛОРАД КОЧОВИЋ
Главни Домаћин
и жител Села Лиса,
кметовао 19. Г.
и поживио е
у добром задоволству 60. Год.
а преселио се у вечност
20. октом. 1863. Г:
и остави уцвељену супругу Божану
и синове Петронија и Стевана
и кћи Кристу
Споменик оваи
подижему вишеречена супруга
и синови његови
с трудом и назиранием
Радована Кочовића


Споменик Милети Затеги (†1864) (Лис)

Овде почива
Раб Божи
МИЛЕТА
син Тривуна Затеге
из Лиса
коие у Стоећој воисци
19: Месеци
Као Пешак Служио
Поживи 19. Г:
Умре 1. Маја 1864. Г:
у путу Болестан
путујући кући своиој


Споменик Јанићију Затеги (†1866) (Лис)

Овде почива
ЈАНИЋИЈЕ
Син Тривуна Затеге
из Лиса
поживи 15. Г:
а погибе 11, Марта 1866. год.
незнано од кога
пред своиом кућом.


Споменик том и том (†1866) (Лис)

ИОВАН
син Тривуна Затеге
Бивши катана
народне воиске
поживи 22; год.
а умре 19. Марта 1866. год.


Споменик Мијату Ранђићу (†1899) (Лис)

О љубезни мили роде мој
куде иташ
молим да прочиташ
овај спомен мој,
који показује
где мирно почивају кости
дичног Срба
МИЈАТА РАНЂИЋА
из овог села Лиса,
који је Међу своим Сељацима
чесно и поштено
поживијо 59. Година
А престави се у Вечност
28. јуна 1899. Год.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигошему
брат Игњат
и синовци Димитрије, Михаило и Љубомир
Ранђићи
у 1899. Г.


Споменик Милутину Стевановићу(†1913) (Лис)

Овде почива тело
мога доброг брата
МИЛУТИНА М. СТЕВАНОВ[ића]
(...) пука I позива
погинуо у борби
са Бугарима и Арнаутима
6 децембра са непријатељом
у рату 1913. год.
испустио своју племениту душу
27. марта у Везировићима
и пренето му тело овде
где је сарањено
у 25. г. свог века.
Слава му
Овај спомен подигошему
Отац Милан брат Стеван и синовци
написо Стеван и васо
Јевтовићи из Ариља

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.