Епитафи у драгачевским селима: Каона

Епитафи у драгачевским селима: Каона су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Каона (Општина Лучани).

Крајпуташи

Споменик Миладину Маринковићу (†1878) (Крај пута Каона–Ћерана)

МИЛАДИН МАРИНКОВИЋ

О путниче постој мало

не жали труда свог

што ћеш стати и прочитати

овај биљег који показује тјело почив:

МИЛАДИНА МАРИНКОВИЋА

из Дубца

који је крабро борећи се са турцима

у битци на Самокову рањен (...)

па умре код своје куће

9. марта 1878. г.

Он је служио у стајаћој војсци

I баталиону 1 годину и по па (...)

Писо Мијаило Поповић из Свештице

Црквена порта

Споменик Радовану Париповићу (†1839) (Каона – крај цркве)

Овде почивају кости

Раб Божи

РАДОВАНА ПАРИПОВИЋА

Дунђерина.

поживи 70 Го:

Прест[ави се]

код зета его

павла Величића

у Каони

1839:

Споменик Симу Радовићу (†1845) (Каона – крај цркве)

Зде почивает

Раб Божи

СИМО РАДОВИЋ

из села каоне

во ес Преложник

ов[е] цркве 550 гроша

декемвра 1845 го

Споменик Радосаву Кнежевићу (†1857) (Каона – крај цркве)

Под овом Мраморном Плочом

Тихо Почивају Кости

Блажено Упокоеног Раба Божиег

РАДОСАВА КНЕЖЕВИЋА

из Села Властелица

Поживи 71. г.

У честном и Христо љубивом

своем Владаниу

И први Ревнител

са 4 своја Брата овде лежећи

Свјатии Храм Воздвигнуше

А престависе у вечност 4-г Марта 1857

оваи његов вечит спомен

сподижему Благодарни син Его

Свјашћено Ереи Аврам Кнежев[ић]

Парох Каонски

Споменик Ранђији Кнежевић (†1857) (Каона – крај цркве)

Овде

Под овим мрамором

почивају Кости Блажено Упокоене

Рабо Божиеја

РАНЂИЈЕ

Супруге Радосава Кнежевића

из Властелица

Поживи у чесном своем Владању 62 г.

А престависе у Вечност 12 марта 1857 год

и син Еја Костадин поживи 13. г.

Ја овде лежећи

Престависе У вечнос 6. сеп. 1850 г.

Оваи Ниов Вечити Спомен

подиже Благодарни Син

Парох Каонски

Ереи Аврам Кнежевић

Споменик Мијаилу Плазнићу (†1883) (Каона – крај цркве)

Јереј

МИЈАИЛО ПЛАЗНИЋ

рођен у с. Губеревцима 1850 г[одине].

Рукоположен за свешт[еника] 21-II-1869.

Служио је народу у храму светом овом

верно и свесрдно 14 година

а поживи у добром и поштеном владању

33 године.

Умре 6-IV-1883 г[одине].

Споменик Мијаилу Дуњићу (†1888) (Каона – крај цркве)

У овом мрачном гробу,

почивају, земни остаци

пред крамом Божим

блажено упокоеног

Г. МИЈАИЛА ДУЊИЋА

учитеља школе Каонске,

који је 16 год. служио Државу

као учитељ омладине србске.

најпреје био у Лукову учитељ 2 год.

у округу црноречком

а 14 год. провео је у Каони

Гдије и кости оставијо.

Покојник је рођен 1855 год,

у Доброселици, окр. Ужички.

А среза Златиборског.

Овај одлични наставник дошао је

до своје учитељске службе

из простачке колибе,

кои је послужујући дошао,

до свог звања.

Тек ми радња, унапредак, пође

А конац смрти, и судбина дође,

те моје тело, сложи овде,

6: марта 1888. год.

Бог даму Душу прости

Оваи надгробни спомен,

подиже му

његова верна супруга Стајка

и синови Стеван и Богдан

и кћер Мирка

Писа Младен Раковић

из Горачића с,р,

Пајовића гробље

Споменик Јовану Пајовићу (†1826) (Каона – Пајовићи)

Зде почивају кости

ИОВАНА ПАЈОВИЋА

из села каоне

поживи 30 лета

и престави се 1826 Г:

Оградише му гроб

браћа Его

младен и урош

Споменик Лазару Пајовићу (†1856) (Каона – Пајовићи)

Овде почива

раб божи

ЛАЗАР ПАЈОВИЋ

из Каоне

кои поживи 51. Лето

а престависе 8 г Јануара 1856.

Овај спомен: подигоше

его брат: спасое

и синовац Его раде

Споменик Василију Пајовићу (†1872) (Каона – Пајовићи)

Овде почива

раб божи

ВАСИЛИЈЕ ПАЈОВИЋ

из Каоне

поживи 5 год.

умро 23 фебруара 1872. год.

Овај спомен подиже му

његов брат Владимир

Споменик Сранији Пајовић (†1874) (Каона – Пајовићи)

Приђи ближе Српски роде

те прочитај овај спомен:

реци Бог да прости душу

СТАНИЈЕ

супруге Обрада Пајовића:

која поживи 60 год:

а умре 12. јула 1876. год

Овај спомен подиже јој

њен унук Манојло Пајовић

трговац из Каоне

Споменик Станици Пајовић (†1880) (Каона – Пајовићи)

СТАНИЦА

од 46 година

умре 16. Вебруара 1880. г.

Спомен подигоше јој

синови Радован и Недељко

Браћа Пајовићи

Споменик Павлу Пајовићу (†1884) (Каона – Пајовићи)

Младенац ПАВЛЕ

од 2 год.

син Миладина Пајовића

из Каоне:

Умро је

25 Марта 1884. године

Споменик Станку Пајовићу (†1888) (Каона – Пајовићи)

СПОМЕНИК

У овом мрачном гробу

почивају: земни остатци:

блажено: упокојеног:

господар

СТАНКА ПАЈОВИЋА:

трговца марвеног: из села каоне.

Покојник: пресели се у вечност:

у 51. години: свога живота:

3. Јануара: 1888. год:

За живота свога:

покојник је лепо и поштено трговао:

и сиротињу не само у овом крају

него и по другим местима помагао:

за свога живота:

лепо је имање стекао:

и поштено се владао:

као што доликује одличном трговцу:

Овај вечити спомен подиже му:

његов син јединац

господар Мијаило Пајовић:

марвени трговац из села Каоне

и његова супруга Сава:

Бог да му душу прости

Споменик Љубици Матијашевић (†1888) (Каона – Пајовићи)

Овде Почива

раб. бож.

ЉУБИЦА

Супруга Новице Матијашевића

Поживи 62 г.

Умре 6 јан. 1888. г.

Овај спомен подигоше јој

унуци Сретен и Филип

Споменик Велисаву Пајовићу (†1894) (Каона – Пајовићи)

У овом Мрачном Гробу

Почивају земни остатци

ВЕЛИСАВА ПАЈОВИЋА

из Каоне

кои поживи 19 г.

а умре 6. априла 1894.г.

Бог да му душу прости

Овај му знак подиже

његова кћер Даринка

Споменик Урошу Пајовићу (†1894) (Каона – Пајовићи)

Овде пред овим спомеником

и под овом ладном плочом

почивају земни остатци

Блажено Упокојеног

УРОША ПАЈОВИЋА

грађанина и бившег кмета села Каоне

који чесно поживи 70. година.

А престави се у вечност 24. маја 1894. год.

Бог да му душу прости

а по смрти својој оставио је

три пунољетна ожењена сина

Миладина, Косту и Алексу

и одањи оснивање грана,

који му овај споменик подигоше.

Своме оцу за знак гроба

и све док је српског рода

у 1894. години

Споменик Недељку Пајовићу (†1906) (Каона – Пајовићи)

Овде почива тело

блажено упокојеног

НЕДЕЉКА ПАЈОВИЋА

из Каоне

који поживе часно и поштено 46 год.

А умро је 21. новембра 1906. г.

По својој смрти оставио је

жену Миљу

леп пород и сина Вуксана

који му спомен подиже

Споменик Миљку Пајовићу (†1908) (Каона – Пајовићи)

Овде под овим спомеником

и под овом ладном плочом

лежи тело

МИЉКА ПАЈОВИЋА

из Каоне

који на понос

целе своје родбине

и фамилије поживе 21 год.

часно и поштено.

У најлепшем цвету своје младости

пред полазак у воиску

20. марта 1908. год.

од запаљења умре.

Миљко за време свога живота

који беше крупан и леп младић

својом вредноћом као ловац и рабаџија

и уопште најспособнији у целој околини

служио је за пример осталима.

При свом прераном одласку

оставио је за њим сваког

до живота ожалошћена;

брата Јовицу општ. деловођу,

синовце Уроша и Миладина,

мајку Дуњу

и сестре Софију и Стојку и снаху Зорку

који му овај спомен и подигоше.

А поред њих осташе

да га као одличног жале

много стричева, братучеда и цела фамилија.

који му сви овом приликом

поздрављајући се са њим

желе да му Бог да рајско насеље

Споменик Драгомиру Пајовићу (†1914) (Каона – Пајовићи)

Овај споменик

показује име

краброг ратоборца

ДРАГОМИРА ПАЈОВИЋА

из Каоне вој. I чете 2. Бат.

10. пука I позива

ратовао од 1912. г. па до 1914. год.

а поживијо 32 год.

а погинуо у Срему

29. августа 1914. год.

Спомен подигоше му

супруга Миљојка и син Миломир

Споменик Светомиру Пајовићу (†1915) (Каона – Пајовићи)

СВЕТОМИР ПАЈОВИЋ

из Каоне

војник II чете 4. бат. 10. пук I позива

поживео 30 г.

а умро је у Краљеву

од јаки рана 24. II 1915.год.

И Бог да му душу прости

Спомен му подиже син Властимир

Споменик Драгињи Станишић (†1926) (Каона)

Овде почивају моје кости

ви реците

Бог да јој душу прости

ДРАГИЊУ

жену Владимира Станишића

из Властељица

која као добра

кућаница поживи 60. г.

Кућик радник до судњега дана

а ја децо остављам све сада

нека раде како им је прече

а ја одок тако Господ рече

2. априла 1926. г.

Збогом сине

да је теби проста рана

што ти доји из недара

ја ти одок, вратити се нећу

а ти мајци да запалиш свећу.

Спомен подиже син Петар

и унуци.

На овом месту уписујемо

и њено двоје деце сарањена

Даринка од 8. г. и Милош

од 6 месеци.

Споменик Наталији Пајовић (†1945) (Каона – Пајовићи)

НАТАЛИЈА ПАЈОВИЋ

Ја поживех 38 лета

посечеме пушка проклета

те ме скиде са овога света.

Са истока сину зрак

мене младу покри мрак,

прекрила ме црна земља

да ме више нигде нема.

Као домаћица поживе 38 г.

а погибе неотично

код своје куће 29. XI 1945. г.

Спомен јој сподигоше

муж Танасије

и син Јовиша.

Са ове стране ладног камена

да поменем неколико имена;

оца, стричева,

браће и дедова

који су помрли и изгинули

пре и за време II светског рата:

Пајовић Радосав, Милисав, Марко, Јанко,

Никола, Станимир, Мирко, Маринко,

Јелена, Стеванија и Јелисавета.

Бог да им душу прости.

А спомен им подиже

Танасије

Споменик Урошу Пајовићу (†1957) (Каона – Пајовићи)

Овде почива

УРОШ ПАЈОВИЋ

из села Каоне

рођен 1903. г.

а умро 1957. г.

био је лик човека

угледног и поштеног

и искреног

кога је свако волео

и поштовао.

Нама живима

он остаје у светој успомени

поред дубоке жалости.

спомен овај

са осталим

дубоко ожалошћеном

породицом и родбином

подигоше

отац Јовица

и син Родољуб

и жена Пера

Споменик Јовици Пајовићу (†1961) (Каона – Пајовићи)

Овде почива

ЈОВИЦА ПАЈОВИЋ

рођ. 1884. г.

Свој живот

проведе као честит

и поштен грађанин

овог села и целе околине

као дугогодишњи деловођа.

Служио је примером

дочекавши пензију.

Свој живот заврши

природном смрћу

29. V 1961. г.

Спомен му подигоше

унук Родољуб,

супруга Коса,

снахе и праунуци

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.