Епитафи у драгачевским селима: Горачићи

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Горачићи су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Горачићи (Општина Лучани).

Ружичићи[уреди]

Споменик Василију Давидовићу (†1833) (Горачићи – Ружичићи)

зде почивает раб: божи:
ВАСИЛИЕ ДАВИДОВИЋ.
престависе у наилепшем:
цвиету от 30: лету
1833 иануариа 30


Споменик Милутину Ружичићу (†1833) (Горачићи – Ружичићи)

Овде почива тело
блаженоупокоеног
раба божиег:
МИЛУТИНА: РУЖИЧИЋА:
кои: поживи: 40: Г:
а пресели се у вечнос у 1833: Го:
Бог да му: душу прости
Оваи билег са трудом:
и усрдијем: удари милан:
едини син: коие остао.
по смрти: отца:
едне: го[дине]
а сад му: господ: поможе
те оцу спомен: подиже:
1867 : Г
маисториа израда:
Дмитра : Ђорђевића каменоресца :
свое ручно


Споменик Петрији (†1837) (Горачићи – Ружичићи)

Зде почивает
раба божја
ПЕТРИЈА :
престависе
миају 1837 г.


Споменик Василији (†1842) (Горачићи – Ружичићи)

Зде почива
ВАСИЛИА
супруга давида ковача
поживе: 60: Г
умре на 1842 Г.


Споменик Гаврилу Ружичићу (†1842) (Горачићи – Ружичићи)

овде. почива : Тело
ГАВРИЛА РУЖИЧИЋА
кои: поживи: 60 го
а преселисе у вечност
20: ноемрија у: 1842 Г
бог да му душу прости
оваи билег: ударишему:
радисав и милорад
синови: его


Споменик Милосаву Ковачевићу (†1848) (Горачићи – Ружичићи)

МИЛОСАВ КОВАЧЕВИЋ :
престависе на 1848 Г.


Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичићи)

Ој војници и путници
погледајте с пута роде
и читајте подпис овде
што ћеш стати и читати
не пожали труда свога
но споменте брата свога
и реците бог да прости брат
МИЛАНА РУЖИЧИЋА
житеља горачког
и војника II класе народње војске
Трнавског баталијона
поживи 40 г.
а (...) августа у 1876 г.
погибе на Пазару
бранећи себе и славу отечества
од турске силе
(...)


Споменик Милићу Ружичићу (†1893) (Горачићи – Ружичићи)

О шарен спомене
ладни камене
кои свакоме срце храбриш
што овде показујеш место
сарањеног од 34 год.
МИЛИЋА РУЖИЋИЋА
уваженог грађанина
и бившег кмета села Горачића
кои погибе 20 фебруара 1893. год.
пред судницом општине горачке
од браће небраће либерала
српски дахија
Нема живота без слободе
Благо оном кои ваком смрћу умре
Лака земљо која га покриваш
својом те је откупио крвљу
(...)


Споменик Дмитру (Ђорђевићу) Веселиновићу (†1894) (Горачићи – Ружичићи)

ДМИТАР ВЕСЕЛИНОВИЋ
из Горачића
Овајму спомен подижу унуци
Милош и Драгутин[a]


Споменик Мијаилу Ружичићу (†1900) (Горачићи – Ружичићи)

О љубезни брате
тешко ли је умрети од ватре
у своје старости 62 годин.
МИЈАИЛО РУЖИЧИЋ
житељ овог села горачића
погибе у својој кући
незнајући од кога је огњем
тело искићено (...)
жалосно је видети кад кућа горија
и ватра му кости топи
а од костију суви угљен твори
и овде у гробу сарањен
20 октомбра 1900 год
(...)


Споменик Тијосаву Ружичићу (†1925) (Горачићи – Ружичићи)

ТИЈОСАВ РУЖИЧИЋ
умро 15 маја 1925 г. у 38 год.
Тело моје земља је прекрила
остадосте децо моја мила
жао ми је зажалићете и ви
што ме нисте нилјек упамтили
нећете ме баш нимало знати
нит вас има когој школовати
судбина је тако хтела сама
само мајка сад остаје с вама
остала је у најлепше време
да тугује с вама без мене.
Спомен подижу
син Стојан ћерка Ружица
и унук Станиша.


Споменик Милутину Раковић (†1946) (Горачићи – Ружичићи)

МИЛУТИН РАКОВИЋ
из Горачића
јес мртав али му дело живи
са којим се наш народ диви
наредник ратник од 1912–1918 год.
Борећи се против Бугара и Немаца
са својом јуришном четом пробијо фронт.
За ово дело одликован је
Карађорђевом звездом
и другим одликовањима.
Бив. председник општине.
Пож. 56 год.
а умро 17–VII–1946.


Споменик Милошу Веселиновићу (†1948) (Горачићи – Ружичићи)

МИЛОШ ВЕСЕЛИНОВИЋ
из Горачића
радијо је добро
другом и себи оставијо
лепе успомене
као мајстор колар
поживе 51 год.
а умро 12 јуна 1948 год.
Бог да му душу прости.
Спомен подижу
жена Милојка
синови Страин Млађо
Славољуб Живота
и кћи Мица.

Јаковљевићи[уреди]

Споменик Степану Мојсиловићу (†1847) (Горачићи – Јаковљевићи)

Зде престависе. раб. Божи
СТЕПАН МОИСИЛОВИЋ
на 1847


Споменик Марици Јаковљевић (†1848) (Горачићи – Јаковљевићи)

1848
овде почива
МАРИЦА
супруга милана иаковлевића
поживе 25. г.
умре 1 септембра


Споменик Петру Јаковљевићу (†1867) (Горачићи – Јаковљевићи)

Приђи ближе: мили роде:
и прочитаи: подпис: овде:
кои: показуе: красног: младића:
ПЕТРА: ЈАКОВЛЕВИЋА
преселисе у вечну кућу:
у најлеп: цвету од: 18 : годи:
своме роду: на велику жалос
у: 1867 г.
зовни мене: моја слатка маико
зовни мене да сам код тебе
оваи билег: подигошему:
милан и радосав чиче
и милош: отац его
за вечни спомен
а подписа: дм[итар] ђо[рђевић]


Споменик Филипу Богићевићу (†18??) (Горачићи – Јаковљевићи)

Упокои Христе Боже
раба твог
ФИЛИПА БОГИЋЕВИЋА
бивш. жит. мутавџија горач
поживи 60 : Г.
Умре (...)


Споменик Милану Јаковљевићу (†1875) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде: тико: почива:
блажено: упокоени
Раб: божи
газда:
МИЛАН ЈАКОВЉЕВИЋ:
жител: горачки:
а члан: Суда: целе општине.
Поживи 56: Г.
а умре: 27-ог априла у 1875 Г.
вечниму: покои:
Бог даму душу прости +
а оваи му спомен: подигоше:
милош и радосав браћа его


Споменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овај знак
показује краброг Србина
ЈАНКА ДАВИДОВИЋА
из Горачића
ковача
и војника II класе Народне војске
кои поживи 40 г.
а погибе на Погледи
27-г августа у 1876 го.
Бог да му душу прости
Оваи билег споменуше му
Аксентије и Миливоје синови


Споменик Цмиљки Јаковљевић (†1881) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде тико почива раба Божија
ЦМИЉКА
супруга поч. Милоша Јаковлевића.
из овог села горачића
а која чесно и поштено
поживила 48 година,
а преставила се у Вјечни Живот
10-тог августа у 1881 год
Бог даиои душу прости
овај надгробни спомен
подиже њен девер радосав
из поштовања
и њен син Тиосав
1881
писа Дмитар Ђоковић
и Глишо Дмитрић


Споменик Цмиљани Јаковљевић (†1882) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде почива: раба божа
ЦМИЉАНА
супруга покоиног: Милана Јаковлевић:
која чесно: поживи: 48 г.
а престависе: 6-г новебра у 1882: Г.
Бог дајој душу прости:
Писа Митар. ђорђевић


Споменик Станики Петровић (†1883) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде тико: почива
раба божиа
СТАНИКА
супруга покоиног: нике петровића
из горачића
која чесно поживи: 50: Г.
а престависе 17-тог Априла у 1883: Г.
бог дајој душу прости
оваи: надгробни знак: ударише
вељко и раденко
поштовани : синови : его
у 1883 : године
писа Млађен Раковић из горачића


Споменик Винки Јаковљевић (†1886) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде је сарањен увенути цвет
девојка
ВИНКА
кћер тиосава. и јелене, јаковљевића
из Горачића,
рођена 16 октомбра у 1886 Год.
па тек ме на милост родитељи мои
дадоше у основну школу
и научиг II разред
а немила смрт ме
од жалосниг родитеља позва
24 децембра у 1895 години
збогом роде
ја одок одакле се повратити нећу,
а ви роде запалите свећу,
оста отац плакајући
а жалосна мајка углас кукајући
и од жалости овај спомен.
Подигоше 1896. Г.


Споменик Вучку Давидовићу (†1916) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овај спомен показује
дичног Срба
ВУЧКА ДАВИДОВИЋА
из Горачића
бивши војник II чете I батаљон
нишке резерне трупе
који је учествовао у рату
од 1914 до 1916. Г.
борећи се за своју отаџбину
кои поживи 21 год.
а умро у Фијери
16. децембра 1916. год.


Споменик Тиосаву Јаковљевићу (†1935) (Горачићи – Јаковљевићи)

ЈАКОВЉЕВИЋ ТИЈОСАВ
из Горачића
борац народне слободе из 1893 г.
дугогодишњи председник општине
и члан Окружне скупштине.
А престави се 10 јуна 1935 године
у 73 години старости.
Спомен му подиже син Живојин
и остатак породице
и веле Бог да га прости

Черговиште[уреди]

Споменик Јовани Стевановић (†1850) (Горачићи – Черговиште)

овде: почива
ИОВАНА
кћи почивш.
милорада стевановића
која умре: од: 16. Г.
у 1850. Г.


Споменик Милошу Стевановићу (†1851) (Горачићи – Черговиште)

Овди биљег показује
где почива тело
краброг србина
МИЛОША СТЕВАНОВИЋА
почившег кмета
коие од своег: рођења
38: Го: Живио
а 5 г: декемвриа у 1851 Го:
блаженос са вечностију: променио
50 Г. бог да ду: Про
оваи: билег:
ударишему супруга
Цмилана и синовац:
вујо и мато син его:
у 1855. Г
писа Дмитар ђорђевић
ис тог села: Го


Споменик Мијаилу Станићу (†1853) (Горачићи – Черговиште)

оваи билег. Показуе
гди почива тело
МИЈАИЛА СТАНИЋА
маистора качног:
и винарског
поживе + 76 г
умре: јуни: 21 у : 1853 + го
помјануга син его никола


Споменик Гвозденији Станић (†1854) (Горачићи – Черговиште)

почива
Блажено: упокоена
ГВОЗДЕНИЈА
супруга мијаила станића
поживи 65: Го:
умре 14 јануарија у: 1854: Го:


Споменик Чедомиру Стевановићу (†1850) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак. Подиже
сретен стевановић:
свом брату.
ЧЕДОМИРУ
од: 1. Године:
умре у 1850


Споменик браћи Стојановић: Илији (†1858) и Николи (†1849) (Горачићи – Черговиште)

овде почива раб божи:
ИЛИА СТОЈАНОВИЋ
поживи 26 Г.
а умре: 12 јулија 1858 Г.
од: проклете болести евтике
бог даму душу прости
с десне стране
НИКОЛА
брат: его
поживе 12 Г.
умре у 1849. Г.
удари билег иован браћи


Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показуе:
краброг: србина
+ ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
воиника: II класе:
коие на пазару :
24-г иуна: у 1876 : г.
бранећисе :
од : турака погинуо :
Бог даму душу прости +
Оваи : билег : удариму :
ружица : супруга :
радомир едини син его
у 1880. г.


Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак показује
ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
из Горачића
војник I класе народње војске,
трнавског Баталиона
кои поживи 28 год.
а на шиљеговцу
6 октомбра 1876 Г.
за отачество
бранећисе од турака погибе
Бог да му душу прости


Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Обде почива:
раб + божи:
ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ
водник I : класе народне : воиске:
коие верно: и усрдно 4 : године
книјаза и отечество: служио:
поживи 31: г.
умре: 5: дец. у 1877: г.
Оваи знак + подигоше му
сретан иован и коста
поштована браћа и милое
едини син: Его
у 1878


Споменик Марти Радосавчевић (†1881) (Горачићи – Черговиште)

овде почива:
Раба: Божја
МАРТА
супруга почив.
Вуксана Радосавчевића:
поживи: 46 Г.
умре 1853 г.
споменуе петар син
и радосав унук Его
1881 г.


Споменик Радомиру Стевановићу (†1886) (Горачићи – Черговиште)

Авај свету мој зелени цвету
одма постаг а одма ме неста
душа моја сад у рају бива
а тело ми Мати земља скрива
упокојеног
РАДОМИРА
сина Милоја и Анке стевановића
из Горачића
рођен је 22. фебруара 1886. Г.
а смртни ме мач посече
августа 1896. год.
Пог да му душу прости
Збогом отац. збогом мајко
ја одог одакле се повратити нећу
а ви роду запалите свећу
Овај му знак подиже
отац Милоје 1896. Год.


Споменик Сретену Стевановићу (†1890) (Горачићи – Черговиште)

Овде
пред овим дичним споменом
тико почива блажено упокоени
раб: божи
СРЕТЕН М: СТЕВАНОВИЋ
уважени грађанин
и бивши кмет овог села горачића
земљоделац великорадниј
кои чесно поживи 60 година
преставиосе:
3-ћег ноембра у 1890 године
Бог да му душу прости
А овај му надгробни знак подиже
брат коста и милое синовац
когае покојник наследником звао
Ер он: није порода имао
писа каменорезац
Дмитар : В[еселиновић] Ђорђевић ср


Споменик Јосипу Стојановићу (†1901) (Горачићи – Черговиште)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
дична срба
ЈОСИПА СТОЈАНОВИЋА
бив. преседника опш. Горачке
за време радикалне странке,
и ратоборац 1876 и 7 и 8 Год.
Који поживи 60. Год.
а умре 19 новембра 1901 год.
Бог да му душу прости
Овај му спомен подигоше
његови синови Рисим и Стојан


Споменик Павлу (†1903) (Горачићи – Черговиште)

Сунце јарко не сијаш једнако
Мајко мила
ти опрости твог јединог сина
ПАВЛА
добро-желећег
хранитеља оца Млађена
и уцвељене мајке Љубице
и верне супруге Иване Раковића
из овог села Горачића
кои је рођен 24 јуна 1884 Год.
Па тек од зоре сину зрак
ал му тело покри мрак
4 децембра 1903 године.
Бог да му душу прости
Оста отац уздишући
а жалосна мајка кукајући
деца мала оца спомињући
и од жалости му овај спомен подигоше


Споменик Драгићу Радосавчевићу (†1905) (Горачићи – Черговиште)

Авај свету мој зелени цвету
одма постаг а одма ме неста
душа моја сад у рају бива
а тело ми мати земља скрива
ДРАГИЋА
од 9 год.
Син Милосава и Божике радосавчевића
из Горачића
ђака I разреда основне школе
умро је 4 децембра 1905 год.
нажалост своје родбине и целе околине
Овајму спомен подиже
његов отац Милосав


Споменик Милени Радосавчевић (†1911) (Горачићи – Черговиште)

Сунце јарко не сијаш једнако
мајко моја жалиш ме једнако
МИЛЕНУ
супругу. Владимира. Радосавчевића.
из Горачића.
која. чесно. поживи. у браку 7 година.
А свега 26 година младости своје.
А престави се 30. маја 1911 Год.
Бог да јој душу прости
Овај споменик подиже
њен муж Владимир
и ожалошћени отац Милош Зимоњић
из Горачића
не жалећи труда свога
1924 године


Споменик Рајци Стојановићу (†1925) (Горачићи – Черговиште)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
РАИЦЕ СТОЈАНОВИЋА
из Горачића.
Бивши мајстор
и одличан грађанин
и кои је часно поживио 60.год.
А умроје 28 августа 1925.Г.
Бог да му душу прости
Овај му спомен подиже
благодарни син Драгољуб

Зимоњићи[уреди]

Споменик Живану Ђорђевићу Трашевићу (†1842) (Горачићи – Зимоњићи)

Овде почива раб: божи
ЖИВАН: ЂОРЂЕ[ВИЋ] иначе ТРАШЕВИЋ :
жител горачки
поживи 38. г.
умре 26 авгус[та] 1842 г.
бил: овај удар:
син его мили василие


Споменик Димитрију Недељковићу (†1842) (Горачићи – Зимоњићи)

Зде престависе
раб божи
ДИМИТРИЕ НЕДЕЛКОВИЋ
престависе лета 1842


Споменик Рисиму Павловићу (†1849) (Горачићи – Зимоњићи)

овде почива
РИСИМ ПАВЛОВИЋ
ученик III разреда
школе чачанске
поживи 16 Го.
пресли се у вечнос
15 јулија у 1849 Год.


Споменик Александру Дмитровићу (†1865) (Горачићи – Зимоњићи)

Оваи: билег Показуе
гди почива раб божи
АЛЕКСАНДРА ДМИТРОВИЋ
житељ горачки
поживи 32. год:
престависе 10-г фебруара 1865. Го:
Бог да га про:
Оваи споменик удари алекси
бавленем: и трошком
и стара се
и подписага
Дмитар Ђорђевић.


Споменик Цмиљани Главоњић (†1868) (Горачићи – Зимоњићи)

Овде почива Раба Божија
ЦМИЉАНА
супруга Милутина Главонића
из Горачића
која поживи 70. Г.
а престависе 5-г септембра у 1868.Г.
Оваи билег подиже Милое маици
Како Милое
тако и Димитрие и Савко


Споменик Јани Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи)

Овде тико почива
Блажена упокоена
Раба Божија
ЈАНА
супруга поч. Милосава Зимоње
из Горачића
која чесно и поштено
Поживи 59. Г.
умрла 2. јула. 1876. Год.
И Бог дајој душу прости
Овај спомен подигоше
њени благодарни синови
Живко и Аврам


Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњићи)

Овај биљег показуе тијело
МАТИЈА ЗИМОЊА
из Горачића
бивш. војник II класе
Драгачевског баталијона
коије у 38-ој год. живота свог
храбро борећи се у рату против Турака
за славу и слободу народа Српског
погинуо у битци на Соколовици
јануара 1878. Год
(...)


Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњићи)

О мили србски роде
не пожали труда свога
што ћеш стати и читати
овај тужни биљег
који показује тјело поч.
ЈОВАНА ГЛАВОЊУ
из Горачића
бивши војник и десет. I класе
трнавског баталиона
кои је у 37 год. живота свог
храбро борећисе против Турака
за славу и слободу
народа српског
под владом
књаза Милана М. Обреновића
погинуо у битци на Самокову
25 децембра 1878 Г.
Бог да му душу прости
Писа Глишо дмитрић из котраже


Споменик Ранђији Главоњи (†1889) (Горачићи – Зимоњићи)

Овде тико почива
Раба Божија
РАНЂИЈА
супруга поч Милована Главоње,
из Горачића,
која у чести Поживила 80. Г.
А престави се у вјечни живот
5. Авгу. у 1889, Г.
У Бог дајој душу прости
Овај спомен подижејој
Благодарни Њен унук Радоје


Споменик Новици Бајићу (†1910) (Горачићи – Зимоњићи)

НОВИЦА БАЈИЋ
из Краварице
живио 50. Год.
а умро 23. Вебруара 1910. Г.
Бог да га прости
Овај му спомен подиже
пасторак Секула Зимоња
из Горачића по његовом захтеву


Споменик браћи Јањић: Светиславу (†1914) и Драгићу (†1915) (Горачићи – Зимоњићи)

Овде
пред спомеником
нашег ђеда Васа
и ми унуци сведочимо
да смо јуначки пали
у пакленим борбама
против аустроугарске најезде.
СВЕТИСЛАВ ЈАЊИЋ
из Горачића
бивши наредник бомбашког одељења
а погибе 14 новем. 1914 год.
у својој 24 г свог живота.
ДРАГИЋ ЈАЊИЋ
као регрут умре у Приштини
априла 1915 год
у својој 21 г.
Слава им
а спомен им подиже
њихов брат Михаило.


Споменик Тому Зимоњићу (†1916) (Горачићи – Зимоњићи)

Овај спомен
показује име нашег Ратника
ТОМА ЗИМОЊИЋА
из Горачића
Војника 2. чета I батаљон
X пук 3. позив.
поживи 46. г.
Ратово од 1912–1916. г.
и рањен на Космају
дође кући и од јаки рана умре
26. фебруара 1916. г.
и бог да му душу прости
Овај спомен подижу му синови
Радован, Миљојко, Иванко,
Драгутин, Здравко
и жена Милева


Споменик Адаму Зимоњићу (†1939) (Горачићи – Зимоњићи)

Ево гроба мога двора
де с одмара тело од умора
АДАМА ЗИМОЊИЋА
из Горачића
који као добар домаћин и радник
часно и поштено поживи 71 год.
а умро је 7. новембра 1939 год.
Бог да му душу прости.
Спомен подигоше његови синови
Богић и Живко
(воденичари)

Сјеничићи[уреди]

Споменик Петру Јоксимовићу (†18??) (Горачићи – Сјеничићи)

Овде почива раб божи
ПЕТАР ЈОКСИМОВИЋ
житељ села Горачића
који је ратовао са Карађорђем
у првом устанку 1804. г.
и у свим ратовима учествовао
све до 1813. г. када је Србија
од Турака пропала
а он је из шанца на Делиграду
на близу Алексинца
из шанца искочијо
и кроз турски ланац пробио
те се опет спасијо
па је 1815. г.
са Милошем Обреновићем
и осталим војводама на Чачку
Турке надбили
и узпут терајући
млого Турака до Белице потукао
и доста оружја од Турака заробијо
које иданас стоји.
Бијо је општински председник 20 год.
и свуда је прву реч водијо.
Поживијо 85 год
(...)


Споменик Јанку Стевановићу (†1893) (Горачићи – Сјеничићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе с одмара тело од умора
срца млада што за правду страда
ЈАНКО СТЕВАНОВИЋ
поштовани грађанин
овог села Горачића
бив. Војник
у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
који часно поживи 35 год
а погибе 20 фебруара 1893 год.
пред судницом општине горачке
од војничких пушака.
Нас 18 жртви
паде за владе либералне партије
(...)


Споменик Пауни Царевић (†1918) (Горачићи – Сјеничићи)

Овде се одмара тело врле
и племените Српкиње
ПАУНА
супруга Милорада Царевића
из Горачића
која се одужи роду и отаџбини
пославши у крвав бој сву своју децу
да је од непријатељске најезде бране
и чезнући за истим
паде и престави се у вечност
20 фебруара 1918 г.
у 58 години старости
не дочекавши да види
своју увећану отаџбину
и синове са бојна поља
(...)

Кнежевићи[уреди]

Споменик Ристи Поповићу (†1877) (Горачићи – Кнежевићи)

Овде почива блаженоупокојени
свјашченојереј прота
РИСТА ПОПОВИЋ
парох цркве горачке
кои часно поживи 48.г.
а престависе
28-г септембра у 1871 г.
Вечна му памјат.
Бог да му душу прости.
Споменуга свјашченојереј
Илија едини син наследник
са мајком Г. Цмиљаном
у 1877 год


Споменик Мијаилу Кнежевићу (†1895) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци Срба
МИЈАИЛА КНЕЖЕВИЋА
поштованог грађанина
овог села Горачића
бивши војник
у српско турском рату
1876 и 7 и 8 год.
поживи 49 год.
погибе од кајдука
5 јула 1895 год.
Бог да му душу прости
Овај му споменик подигоше
његови синови
Велимир, Владимир, Будимир,
Добросав, Станоје и Радоје


Споменик непознатом (†1886) (Горачићи – Кнежевићи)

Ја сам минуо,
неситој смрти у чашицу линуо.
Овде моје тело, па и чело труне,
затворене очи уса[х]нуле давно,
оголело кошћу моје чело равно;
са образа живи топал румен пао
што се некад лепо насмејати знао.
Уса[х]ну поток мојих бурних дана,
[х]раст живота мога остаде без грана.
Стара само остала ми мајка
за мном кука сваког бјелог данка...
Што е било ние више.
сад цвет ми ние мио ко некада
да га сада мећем ја на моје груди.
Мирис цвета више ме не буди.
Поветарац што гранчице њише
птице лузи сви ме оставише (...)
/Умро 1886. године/


Споменик Максиму Стјепановићу (†1898) (Горачићи – Кнежевићи)

У овом мрачном гробу
почивају земни остатци
МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
ковача и житеља горачког
бив. каплар у војсци ратног времена
кои поживи 46 Г.
а престави се 19 марта 1898 год.
Бог да му душу прости
Овај му знак подиже
његова верна супруга Роса
15. јуна 1898. год.


Споменик Раденку Раковићу (†1904) (Горачићи – Кнежевићи)

РАДЕНКО РАДЕ РАКОВИЋ
абаџија из Горачића
поживи 45 г.
умро 10 јула 1904. Год.
Спомен подигоше:
даринка са сином
Срећком Радосављевић
уз помоћ синовца Раковић Рада
за наслеђену имовину


Споменик Јанићију Радосављевићу (†1928) (Горачићи – Кнежевићи)

Овде почива тело пок
ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
из Горачића
који као часан и поштован грађанин
и ратник старог турског рата 1876 и 1877. г.
Поживи свог живота 92 г.
и умро у 1928. год. 3 јуна
Бог да му душу прости
Овај спомен подиже му
сна Катарина
и његов благодарни унук Рајко

Јоровићи[уреди]

Споменик Благоју Кастратовићу (†1914) (Горачићи – Јоровићи)

Овде је сарањен
БЛАГОЈЕ КАСТРАТОВИЋ
из Горачића
војник пиоњерске чете 2 позива
Учествовао у рату
од 1912 г. па до 1914 г.
а кои поживи 46 г.
и од ратног напора разболи се
и умре 24 вебруара 1914 г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подиже му
његова супруга Станојла
и син Миљко.


Споменик Радивоју Славковићу (†1915) (Горачићи – Јоровићи)

Овај спомен показује
где је остало тело пок
РАДИВОЈА СЛАВКОВИЋА
из Ртију а живијо у Горачићу
кои као војник
III чете I бат. X пука II позива
учествовао у рату 1912-1915 г
и од тешки ратни напора и болести
умре у Ужичкој вој. Болници
10. марта 1915. год.
у 40. год. свга живота
Овај спомен подигоше
му супруга Перуника
и вели Бог да га прости

Раковићи[уреди]

Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковићи)

Овде је сарањен
МИЛАН РАКОВИЋ
из Горачића
поживи 75 г.
у време свог живота бијо првак
кметовао је више пута
и као ратник одликоват је
ратном медаљом 1876 г.
за врлине своје одликоват је
и краљевским орденом
Таковског крста 5 реда 1893 г.
Умро 11. септембра 1916 год.
Споменик подиже му
син Веселин Раковић
и остала родбина


Споменик Веселину Раковићу (†1928) (Горачићи – Раковићи)

За успомену
ВЕСЕЛИНУ РАКОВИЋУ
из Горачића
који часно и поштено
56 год. Поживијо
а као добар економ и домаћин
у времену свог живота
кметовао је
и заступао председника
а учествовао је у рату
1912, 1913 и до 1916 год.
Умро је 22 деценбра 1928 г.
и бог да му душу прости
Овај му спомен саградише
синови раде и Жарко
и остала родбина

Петковићи[уреди]

Споменик Миловану Петковићу (†1852) (Горачићи – Петковићи)

Овде почива
раб Божи
МИЛОВАН
едини син Павла Петковића
поживи 6 г.
и умре 29. Октом. 1852. Г.


Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе с одмара тело од умора
дична Срба
ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
поштованог грађанина
из Горачића
бивши војник
у српскотурском рату
1876. и 7 и 8 године.
Поживи 58 год.
а престависе
1 новембра 1903.год.
Бог да му душу прости
Овај му спомен подиже
његова супруга Цмиљана
и син Радоица


Споменик Петронију Петковићу (†1916) (Горачићи – Петковићи)

Овде труне тело
дичног Србина
и уважен грађанин
ПЕТРОНИЈЕ ПЕТКОВИЋ
бивши дугогодишњи деловођа
из Горачића.
Учествовао у Српско-турском рату
у 1877 и 1878. Год.
Одликован је
златном и сребрном медаљом
од Врховне команде.
који је поживио 66.год.
+ Преставио се у вечнос
11. јула 1916.г.
Овај споменик подигоше синови
Јовић, Витомир и Будимир и Бошко


Споменик Милану Јеринићу (†1932) (Горачићи – Петковићи)

Ево гроба неизбежна двора
где се одмара тело од умора
МИЛАНА ЈЕРИНИЋА
поштованог грађанина
овог села горачића
кои часно поживи 64 год.
а престави се у вечност
10 априла 1932 год.
Бог да му душу прости
И бивши у рату од 1915 г.
па до 1918 г. као каплар
и марвени лекар
овог села Горачића
Познато је да ћемо умрети
и са собом ништа не понети
до скрштене на прсима руке
зато браћо да се покајемо
после смрти покајања нема
(...)

Суруџићи[уреди]

Споменик Тијани Суруџић (†1920) (Горачићи – Суруџићи)

Ој немила смрти моја
одма ли ми дође
нигде стаде нис одмори
већ ме младу ти умори
ТИЈАНУ
кћер Веља и Руже Суруџића.
из. Горачића.
Која у најлепшем. цвету.
младости. своје. од. 14 год.
Погибе од Времна облака.
18. јуна 1920. Год.
на плаштењу
Бог дајој душу прости.
Спомен сподигоше њени Родитељи
и браћа

Драгачица[уреди]

Споменик Тијани Суруџић (†1920) (Горачићи – Драгачица)

МИЛИСАВ СЕДЛАРЕВИЋ
из Горачића
добар радник и дрводељац
поживи 75 г.
а умро 15 децембра 1929 г.
Бог да му душу прости
(...)

Црквена порта[уреди]

Споменик свештенику Јовану Савићу (†1813) (Горачићи – црквена порта)

Зде почивает раб Божи
свјашченојереј
ЈОВАН САВИЋ
началник храма Рождества
свјатије Богородици.
Храм соврши на 1810
а престави се 1813 марта 27.


Споменик Јеврему Вујичићу (†1912) (Горачићи – црквена порта)

Калуђер
ЈЕВРЕН А. ВУЈИЧИЋ
из Губереваца
као војник
борећи се за своју Отаџбину
и наше манастире
погинуо је од Турака
на Ђурђевим Стубовима
14 октобра 1912 год
(...)

Музеј[уреди]

Споменик настрадалима у Горачићкој буни (†1893) (Горачићи – Музеј Горачићке буне)

20 фебруара 1893 год.
Милићу Ружичићу (члан општ. Суда)
Јанку Стевановићу
Живку Јевремцу
Радисаву Јевремцу
и Панту Цогољевићу
(из Горачића)
Миљку Николићу
Максиму Цогољевићу
Витору Ћендићу
Марку Ћендићу
Миловану Богетићу
Антонију Стојићу
Миловану Клисарићу
Авраму Басарићу
Јеврему Басарићу
и Ранку Вујиновићу
(из Губереваца)
Ранку Милутиновићу
и Миљку Јоровићу
(из Живице)
Погинулим грађанима
општине горачићке
пред судницом у Горачићу
20. фебруара 1893. Год
у одбрани својих грађанских
уставом и законима зајемчених права
и слобода од насиља либералне владавине
под уставом тада њихових министара
Авакумовића – Рибарца 1893.год.
Споменик овај
као видљиво обележје
признања грађанских врлина
погинулих покојника
подигоше прилогом
пријатељи радикалне странке
20. фебруара 1903.
Спомените нас ко овуда прође
Ми смо пали
за слободе златне Устав,
закон и народна права.
Ми бранисмо да Србин не страда.

Крајпуташи[уреди]

Крајпуташ Милошу Зечевићу (†1913) (Горачићи – крај пута)

Сунце јарко не сијаш једнако
свима сијаш а мени помрча
МИЛОШУ ЗЕЧЕВИЋУ
из Гуче
као крабром војнику
и који борећисе са арнаутима
за отаџбину српску
и погибе на Бисјату 1913 год.
младости своје 25 год.
Бог да му душу прости
Милош је сарањен
где је и погинуо
Овај споменик подигоше
брат Крста и мајка Анђелија


Крајпуташ Милосаву Јаковљевићу (†1916) (Горачићи – крај пута)

Овај споменик
показује гди је остало телос
МИЛОСАВА Р. ЈАКОВЉЕВИЋА
из Горачића
кои поживи 50 год.
као велики радник економ
и преседник опш. горачке.
Служио за пример целој околини
који је као војник
учествовао у 1914 и 1915 год.
у рату противу Аустро-немаца
а паде у ропство
у руке сурови непријатеља Маџара
у 1915. где је и умро
2 марта 1916 год. у Ашану.
Бог да му душу прости

Напомене[уреди]

  1. Споменик чувеном драгачевском мајстору каменоресцу.

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.