Епитафи у драгачевским селима: Вича

Епитафи у драгачевским селима: Вича су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Вича (Општина Лучани).

Крајпуташи

Споменик Ђоку Паићу (†пре 1836) (крај пута Вича-Гуча)

овде почива

ЂОКО ПАИЋ

поживио 40 г.

Крајпуташ Јездимиру Цогољевићу (†1909) (крај пута Вича-Гуча)

ЈЕЗДИМИР ЦОГОЉЕВИЋ

из Живице

поживи часно 42 године

а стрељан је 1909 год.

због неправде

у заштиту своје имовине

и овде је сарањен

Спомен му подиже

кћи Божика

и зет Воислав стојановић

из драгоевца

Крајпуташ Милану Бабићу (†1913) (крај пута Вича-Гуча)

Ој шарени спомене

ладни камене

који сваком срце храбриш

што овде показујеш

дична Срба и ратника

МИЛАНА БАБИЋА

из Виче

Војника I позива II чете

I батаљона X пешадијског пука

који за отаџбину

борећисе са Турцима

а у исто време с Бугарима ратујући

погибе од непријатељских куршума

на Дријенку 18 јуна 1913 год.

у најлепше доба младости своје

у 25. год (...)

Крајпуташ Драгомиру Којивићу (†1913) (крај пута Вича-Гуча)

ДРАГОМИР КОЈОВИЋ

из Виче

поживи 30 г.

А као ајдук

погибе 1913 г.

Бог да му душу прости

Спомен му удари

Никола Стојковић

са синовима

Крајпуташ Вељку Ковачевићу (†1914) (крај пута Вича-Доњи Дубац)

Србине брате мој

ти не жали труд твој

већ прочитај спомен мој

и реците Бог да га прости

ВЕЉКО КОВАЧЕВИЋ

из Виче

војника II чете I бат. X пука II позива

који поживи 40 год.

а борећи се са Турцима

а за своју Отаџбину

у Сечи Ријеци

8 новембра 1914. год.

и тамо је сарањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подижу

синови Драгомир Станимир и Стојан

и жена му Дринка

Писо Ристо Миловановић

из Криваче

Крајпуташ Микану Живковићу (†1915) (крај пута Вича-Гуча)

Овај споменик

показује

МИКАНА ЖИВКОВИЋА

из Живице

војника 2 чете I бат. 10 пука

3 позива.

живијо 45 год.

а учествовао у рату

од 12 па до 1915. г.

погибе на смедереву

13 јануара 1915 год.

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже

његова супруга

Петрија и син Спасоје

Писа: Љубо Ђекић

Крајпуташ Ђорђу Костићу (†1915) (крај пута Вича-Гуча)

За вечну успомену

нашем оцу и брату

који пропаде

ЂОРЂЕ КОСТИЋ

из Гуче

који као честит

и поштен грађанин

поживи 48 година

а као војни обвезник ступијо је

у овај европски рат

при штабу са својим коњом

као коморџија

10. комбиноватог пука 3. позива

а приликом евакуације Србије

при оступању војске на Крф

и путовању преко Албаније 1915. г.

негде је умро, извештаја нема где.

Бог да му душу прости

Билег овај подигоше

синови Милисав и Радован.

Писа Миљко Ковачевић из Виче.

Крајпуташ Ратомиру Матовићу (†1915) (крај пута Вича-Гуча)

Браћо и другови

прочитајте спомен

који показује

РАТОМИРА А. МАТОВИЋА

из живице

у 35. год. ступи у рат

као војник I чете I батаљона

допунског пука шумадијске дивизије

2. позива

Гром загрми муња севну

српска труба свуд одпевну

соколове своје зове

поред старих па и новембар

као соко српски оде

пред душмана храбро стаде

под заставом за род паде

погибе на Преполцу

10-ог септембра 1915. г.

(...)

Крајпуташ Раденку Ковачевићу (†1918) (крај пута Вича-Доњи Дубац)

Овај спомен показује

краброг војника каплара

II чете I бат. X ог пука

II позива у рату

РАДЕНКА КОВАЧЕВИЋА

из виче

ратника из српско-турског

и бугарског

и српско аустријског рата

у борбама је два пута рањаван

и заробљен од Аустријске војске.

Поживи 38 г.

а умро у ропству Нау–брау у аустрији

20 октомбра 1918 г.

бог даму душу прости

спомен подиже му

његова супруга Спасенија

и кћери Драгосава и радосава и тијана

Крајпуташ Радоју Ковачевићу (†1918) (крај пута Вича-Доњи Дубац)

Ево спомена од камена

а вечита успомена пок.

РАДОЈА КОВАЧЕВИЋА

из Виче

војника II чете I бат. X пука II позива

поживи 40 г.

а учествоваоје у рату

од 1912 год. до 1918 год.

а бранећи своју отаџбину

рањен је на положају

у Тресибаби 1915 год.

а по доласку наше војске

са солунског фронта

разболи се

и умре у чачанској болници

15 новембра 1918 г.

Овај му спомен подижу

синови Радисав Добросав

жена Мица

и кћери

1932 г.

Главоњићи

Споменик Јанку Пупавици (†1826) (Вичa – Главоњићи)

1826

ЈАНКО

отац милана пупавице

= п =

Споменик Роси Пупавици (†1850) (Вичa – Главоњићи)

Оваи Билег Удари

Милан Пупавица

Своиои Маици

РОСИ:

која поживе: 53 г:

и умре 6. Маија 1850 г:

писа и гради Радосав Чикириз

Споменик Саву Маричићу (†1867) (Вичa – Главоњићи)

Приђи ближе мили роде

те прочитај надпис оваи

показује краброг Србина

САВУ МАРИЧИЋА

Житеља села виче

кои по два пут кметова

у обш[тини] вичкои

кои чесно и поштено

поживи 60 Г:

А престависе у вечност

10-ог јунија у 1867 Г.

Бог даму душу прости †

Оваи надгробни спомен саву

ударишему синови своме оцу

Милан и Јоксим

и супруга Станоика ниегов.

1871. Г.

писа ова слова изр:

Глишо дмитрић из Котраж[е]

Споменик Петру Главоњићу (†1872) (Вичa – Главоњићи)

Овде тико почива

Раб Божии

ПЕТАР ГЛАВОЊИЋ

жител вички

А поживе 68. г.

престависе 4-тог Фебу. у 1872 г.

Бог даму душу прос.

оваи билег подижему

син његов ранисав

Глишо писа ова слова

Споменик Јовани Сретеновић (†1876) (Вичa – Главоњићи)

Овде тико почива

Раба Божија

ЈОВАНА

Супруга Гаврила Сретеновића

из Села Виче

поживи 46 год:

а преставиласе

на Благовест у 1876. г.

И Бог да иои душу прости

писа Глишо Дмитрић

из котраже

Споменик Јовану Маричићу (†1854) (Вичa – Главоњићи)

Овде почива

раб божии

ИОВАН

син саве маричића

и маике станоике

поживи 19 год:

престависе

у најлепшем цвету

1 априла у 1854. Г.

Бог дага прости

споменушега браћа его

Милан и Иосип

Споменик Јеврему Маричићу (†1855) (Вичa – Главоњићи)

Овде почива

раб божи

ЕВРЕМ

син сава маричића

из Виче

кои поживи 23 : год:

а преселисе у вечност

10. феб: у 1855. г.

Бог дага прости.

споменушега браћа его

милан и иосип

Мирковац

Споменик Вучићу Ковановићу (†1834) (Вичa – Мирковац)

Зде почивает

раб божи

ВУЧИЋ КОВАНОВИЋ:

престависе 1834 года

Споменик Анђелији (†1834) (Вичa – Мирковац)

ова : стена :

назначуе :

прикрилае кости :

рабе : боже

АНЂЕЛИЕ :

Јануариа престависе

1834 : г

Споменик Дмитру Милетићу (†1834) (Вичa – Мирковац)

Зде почивает

раб божи

престависе

ДМИТРА

(…) Милетића

житела вичкога

септемвриа 1843

Споменик Петру Павловићу (†1847) (Вичa – Мирковац)

Овде почива

ПЕТАР ПАВЛОВИЋ

поживе 25. лета

и почину 15 Јануарија

у 1847.

Споменик Марку Пупавцу (†18??) (Вичa – Мирковац)

Овде почива раб божи

МАРКО ПУПАВАЦ

[из Виче].

Поживи 102 год[ине]

кои е роблен у Кочову крајину,

уваћен у Дубцу.

До Карановца трипут

шћели су га погубити.

Његовом судбином

Туркиња га бранила

и ту га продају Турцима

за 100 гро[ша]

кои побјегне из Ниша

и преплива Бугар Мораву

те дође у Карановац.

Ту га Србин сакрио

и таино га спроведе

те е отишао у Сарајево

и служио е Турчина

3 год[ине] по 3 гроша.

А мати му одведу Турци

у Соланик и три год[ине] (...)

У том пошаље цар ферман

те пусте робље соланичко

и она дође у Бијоград

и дође у Горевницу (…)

код свое браће

и по књигама нађе синове у Босној.

Дођоше у Мршинце

на старину Радовану Ивкову.

Ту се са мајком виде (…)

Споменик Авраму Паићу (†1871) (Вичa – Мирковац)

Овде тико почива

раб божи

АВРАМ

син Рака Паића

из Виче

бивши воиник стоеће воиске

брске батерие топџија 3 г.

код књаза Микаила Обр.

а поживи 24 г.

а престависе по Воскресенију

5-ог дана у 1871 г.

Споменуга

брат његов дамљан

и братучед јанко паић

Споменик Јанку Пајићу (†1878) (Вичa – Мирковац)

Овде почива

раб божи

ЈАНКО ПАЈИЋ

бивши 3 пут преседник

обштине вичке

а коије у врло доброј чести

поживио 36 година

Преставио се у Вечнос 1878 Г.

Бог даму душу про[сти]

Оваи надгробни споменик

подижему његов брат максим

са братучедом дамланом

Глишо писа

Споменик Лазару Милетићу (†1882) (Вичa – Мирковац)

овде почива. р. б.

ЛАЗАР МИЛЕТИЋ

из жите виче

живиое: 25. г.

умре 28. јануар

у 1882. гд.

Споменик Милутину Главоњи (†1917) (Вичa – Мирковац)

Ево гроба неизбежна двора

где се одмара тело од умора

где је правда подједнака свима

где се равња просјак с царевима

где се не зна за чемерне дане

где су сваком сузе убрисане

где нестаје од бола лелека

где су бољке нашле себи лека

где је пут што води свакога

уз колено творца великога

МИЛУТИН ГЛАВОЊА

из села Виче

рођен 5 децембра 1867 год

и у великој чести

поживи са својим грађанима

умро 22 марта 1917 год.

Овај споменик

сподиже му

његова верна супруга Вукосава

Споменик Новици Бешевићу (†1900) (Вичa – Мирковац)

У овом Мрачном Гробу

Почивају земни остаци

дична Срба

НОВИЦУ БЕШЕВИЋА

Поштованог Грађанина

и Бившег Кмета

Суда Општине вичке

и Војник ратног времена

1876 и 7 и 8 го.

кои часно Поживи 65: г.

А престависе у вечност

22. маја 1900 год.

Бог даму душу прости

Овајму надгробни спомен

подигоше Његови Благодарни синови

Милош=Миленко и Војислав

Своме оцу занавек

за знак гроба

Док је Српског рода

1 јула 1900 Год.

Споменик Светозару Бешевићу (†1909) (Вичa – Мирковац)

Овде је сахрањена младост

велика жалост

СВЕТОЗАРА

сина почив. Живана Бешевића

из Виче

у најлепшем цвету 19 год.

Ожењен

умрије 27 новембра 1909 год

Нажалост своје родбине

и целе околине

Бог да му душу прости

Овај му спомен подигоше

његов брат Радомир

и чича Милинко Бешевић

Љ. Б.

Споменик Вељку Милекићу (†1922) (Вичa – Мирковац)

За вечиту успомену нашем оцу

СРЕЋКО звани ВЕЉКО МИЛЕКИЋ

из виче

кои као искрен домаћин

и поштен грађанин поживи 70 г.

И за време свога живота

биоје кмет 3 год.

преседник 7 год.

деловођа 16 год.

Умре 17 марта 1922.

Бог даму душу прости

Спомен подижу

синови Миљко Јован Велимир

и снае

и унуци

Споменик Авраму Милетићу (†1923) (Вичa – Мирковац)

Овај спомен

показује резервног мајора

АВРАМА МИЛЕТИЋА

из виче

који је био у рату

од 1912 год па до [19]18 год.

А поживијо 49 год.

а умро 23 априла 1923 год.

Спомен му подигоше

синови Момир и Мијаило

синовац Драгослав

и супруга Милица.

Аврам је међу својим грађанима

и целој фамилији служијо за пример

и у рату је помагао људе

Споменик Вељку Петровићу (†1926) (Вичa – Мирковац)

Овај спомен овде

показује тело

ВЕЉКА ПЕТРОВИЋА

бивши опанчар

из Виче

који поживи 70 год.

а умре 20 новембра 1926 год.

И Бог да га прости

Овај му спомен подиже

СРЕЋКО Нешовић

овдашњи опанчар

који је учио занат код њега

Споменик Јовану Ковачевићу (†1938) (Вичa – Мирковац)

Овде је сарањен

ЈОВАН А. КОВАЧЕВИЋ

Уважени грађанин

и економ села Виче

кои часно поживи

међу људима 59 год.

и участвовое у европском рату

од 1912 – 1918. г. као наредник

А умро 31 марта 1938 год.

И Бог да му душу прости

Спомен му подигоше

син Бошко

жена Даринка

Писа Миљко Ковачевић

вича у 1938 г.

Споменик Миленку Бешевићу (†1939) (Вичa – Мирковац)

МИЛЕНКО Н. БЕШЕВИЋ

из Виче

уважени домаћин

и дугогодишњи кмет

и одборник ратник

од 1912 – 1918 год.

давајући пример

целој околини

у свом раду поживи часно

међу првим људима 67 лета

па га болес клета

скиде са овога света

остављајући иза себе

велику имовину

умре 30 маја 1939 г.

Бог даму душу прости

Спомен му удари

жена Винка

синовац Љубиша

и сна Совија

Горњи Брест

Споменик Совијани Вучићевић (†1871) (Вича – Горњи Брест)

Овде почива

Раба Божија

СОВИЈАНА

а кћер петра вучићевића

и маће Станоике

из села виче

супруга Милана миливоевића

из села пшаника

поживи 20 год.

а престависе уочи Дмитровдана

у 1871 год

и бог даиои душу прости

А син совијанин живко

умро од год. Дана 1871 г

Овај споменик подиже иои

ожалостива маика станоика

писа Глишо

Споменик Стојку Зарићу (†1874) (Вича – Горњи Брест)

Овде почива

Раб Божи

старац

СТОЈКО ЗАРИЋ

житељ вичкии

поживи 95. год.

Умре 26 октом. 1874. г.

Бог даму душу прости

Оваи спомен подиже

петроније и стеван

свме оцу стоику

Споменик Петру Вучићевићу (†1875) (Вича – Горњи Брест)

Овде тихо почива

раб божии

ПЕТАР ВУЧИЋЕВИЋ

А житељ вички

А кои поживи 56 год:

а престависе у вечност

9-ог јулија у 1875 год.

и бог дага прости

оваи споменик подижему

супруга његова Станоика

и његов пасторак

Јоко главоња из виче

А писа Глишо Дмитрић из Котраже

Споменик Василију Лазовићу (†1890) (Вича – Горњи Брест)

Овај хладни гроб

чува посмртне остатке

ВАСИЛИЈА ЛАЗОВИЋА

бившег мајстора

из овог села Виче

који чесно поживи 64 године

престави се у вечност

14 јануара 1890.

Бог да му душу прости

овај му спомен подигоше

његови синови

Милан и Вићентије

Споменик Петронију Стојковићу (†1910) (Вича – Горњи Брест)

У овом мрачном гробу

почивају земни остатци

дична Срба

ПЕТРОНИЈА СТОЈКОВИЋА

поштеног грађанина

овог села Виче

трговац марвенокупни

и четовођа ратног времена

1876 и 7 и 8 год.

кои часно поживи 80 год.

а престависе у вечност

5 новембра 1910 год.

Бог даму душу прости

Овај му спомен подигоше

његови благодарни синови

Јоксим и Витомир

Стојковићи

Љута Крушка

Споменик Савки Бабић (†1910) (Вича – Љута крушка)

Први споменик у овом гробљу

овде је сарањена

САВКА

жена Сретена Бабића

из Виче

којаје часно поживила 80 год.

а умрлаје 2-ог марта 1919

Бог дајој душу опрости

Савка је била добра радница

и кућаница.

И није имала порода:

али је имала 4 пасторк

и 4 пасторке.

Мушко је оженила

а женско је разудала

за живота свога

и са свима лепо поживила.

И била је планинка

преко 40. година.

Овајој спомен сподигоше

пасторци Велимир и Вамилија

писо Милутин Јоровић

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.