Елегија (Пушкин)

Извор: Викизворник

Елегија (Элегия)  (1816) 
Писац: Александар Пушкин, преводилац: Никола Весин
Читао у „Зори” у Бечу, 1893.


Благо оном, ко не стрепи,
Кад се себи исповеда,
Кога јоште нада крепи,
Кад у мрачну судбу гледа,
Који знаде, где га чека
Милосница раздрагана,
Па отвара без запрека
Чврсте браве њена стана!

Ну за мене живот цео
Нема тачке миља пуне,
У пупољку на̑д ми свео,
Ступ живота болом труне.
Младост мину — — цветић убав,
Ружу жића — собом узе,
И ја — — — не знам, шта је љубав, —
Ал’ ћу знати њене сузе.

Извор[уреди]

  • 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 8, стр. 231.