Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи)
| Елегија (Када ме осени мрак вечите ноћи) Писац: Војислав Илић |
Када ме осени мрак вечите ноћи
Ти ту нећеш бити, ти ми нећеш доћи :
Страшна моја судба ту ми радост не да,
Умирући поглед да те, милу гледа.
Али ја ћу опет на дверима гроба
Оживети мишљу наше златно доба -
И ко јасна звезда, невина и чиста,
Твој осмејак драги мени ће да блиста.
А кад вече падне, у спокојству милом
Дух песника твога шумориће крилом
Као тајни уздах око твога лица,
Као шум и трепет Еолових жица . . .
јануар 1887.
Извори
[уреди]- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 13, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|