Elegija (Kada me oseni mrak večite noći)
| Elegija (Kada me oseni mrak večite noći) Pisac: Vojislav Ilić |
Kada me oseni mrak večite noći
Ti tu nećeš biti, ti mi nećeš doći :
Strašna moja sudba tu mi radost ne da,
Umirući pogled da te, milu gleda.
Ali ja ću opet na dverima groba
Oživeti mišlju naše zlatno doba -
I ko jasna zvezda, nevina i čista,
Tvoj osmejak dragi meni će da blista.
A kad veče padne, u spokojstvu milom
Duh pesnika tvoga šumoriće krilom
Kao tajni uzdah oko tvoga lica,
Kao šum i trepet Eolovih žica . . .
januar 1887.
Izvori
[uredi]- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 13, 2. knjiga, Vuk Karadžić, Beograd.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|