Експозе Војислава Коштунице 2007.
Ово је текст експозеа мандатара за састав Владе Србије, Војислава Коштунице, изнетог пред Народном скупштином Србије 15. маја 2007. године.
Поштовани народни посланици,
Данас Народна скупштина, која изражава вољу народа и грађана Србије, треба да донесе одлуку и изјасни се о томе да ли подржава формирање нове Владе Србије, са програмом и саставом министара које као мандатар предлажем Скупштини Србији.
Подсећам на то да је Србија исказаном вољом народа на референдуму добила нови Устав, и да нам, сагласно новом Уставу, предстоји заокруживање процеса конституисања највиших институција државе. Формирање Владе у овом тренутку без сумње ствара услове за то да постигнемо преко потребну стабилност у земљи, а верујем у то да се сви слажемо да управо унутрашња стабилност представља кључни услов да Србија снажним корацима иде напред.
Ако треба да истакнем један и највиши циљ ове владе, он свакако гласи: у Србији, у сваком њеном делу, и у Грачаници, и у Косовској Митровици, и у Бујановцу, и у Књажевцу, и у Лозници, и у Суботици, дакле у сваком делу Србије мора да се живи боље, мирније, сигурније, мора бити више посла за грађане, а њихов укупни стандард живота мора бити бољи. И ви, народни посланици, лако ћете моћи да просудите и оцените рад Владе на основу процене да ли она успешно испуњава овај први и највиши циљ који је пред себе поставила.
Управо да би оствариле овај циљ, странке које образују Владу одлучиле су да интерес државе, нације и грађана ставе изнад међусобних партијских разлика и страначких интереса. Постигли смо пуну сагласност око пет кључних програмских принципа Владине политике: ти принципи се односе на питања Косова и Метохије, европских интеграција, сарадње са Трибуналом у Хагу, социјалне и економске политике и борбе против криминала и корупције.
Устав Србије, као прву и највишу обавезу, налаже свакој државној институцији да сачува суверенитет и територијални интегритет земље. Зато се и први програмски принцип рада Владе односи на јасно дефинисање државне политике према Косову и Метохији. И ова влада полази од чињенице да је државна политика према Косову дефинисана Уставом Србије, исказаном вољом народа на референдуму и усвојеним резолуцијама Народне скупштине. У претходном периоду три најважније институције државе – Народна скупштина, Влада Србије и председник Републике - имале су јединствену политику коју је спроводио државни преговарачки тим. Државни преговарачки тим је редовно подносио извештаје Народној скупштини, а предстоји подношење још једног таквог извештаја.
Од највећег је значаја за земљу да се, на основу већ утврђене државне политике за Косово и Метохију, сачува јединство највиших државних институција, и уверен сам у то да ће тако и бити. Пошто сваки грађанин Србије добро зна да државна политика за Косово и Метохију значи да је Косово, сагласно Повељи УН и сагласно Уставу Србије, саставни и неотуђиви део територије Србије, сматрам да нема потребе да и овом приликом излажем све елементе нашег предлога о суштинској, односно надгледаној аутономији покрајине унутар Србије. Више сврхе има ако се задржим на могућим искушењима око Косова и Метохије која нам у непосредној будућности прете.
Познато је да је неколико земаља чланица Савета безбедности поднело нацрт резолуције са циљем да се, на основу Ахтисаријевог плана, омогући проглашавање независности наше покрајине. Желим да вас обавестим о томе да су досадашња Влада Србије, председник Републике и цео преговарачки тим уложили највеће могуће напоре како би се променило мишљење утицајних држава које се залажу за независност Косова. Наша аргументација је била снажна, чврсто правно и морално утемељена, убедљиво образложена и у целости је документована у СБ УН.
Истовремено, Србија је од почетка формирања досадашње владе интензивно, рекао бих свакодневно, сарађивала са Русијом на формулисању усаглашене политике за решење будућег статуса Косова и Метохије. Више састанака председника Владе и председника Републике Србије са највишим званичницима Русије значајно је допринело дефинисању заједничког става. Полазећи од принципијелног становишта да се мора поштовати међународно право и да се Србији не може, противно Повељи УН, отети 15 одсто њене територије, Русија је јасно саопштила да је за њу неприхватљива нова резолуција СБ која не би почивала на постојећој Резолуцији 1244, односно која не би потврдила суверенитет и територијални интегритет Србије и неповредивост њених међународно признатих граница.
Зато ће и ова влада, као што је чинила претходна, полазити од чињенице да је СБ последња установа на свету која може погазити Повељу УН и да СБ зато никада неће усвојити резолуцију којом се једној чланици УН отима 15 одсто њене територије. Једноставно, верујемо у то да постоје државе, као што је Русија, које ће спречити да буду погажени принципи и разорени темељи на којима почива целокупни међународни поредак.
Албански сепаратисти запретили су насиљем ако не добију независност и тиме покушали да уцене међународну заједницу. Још је речено да ће, ако до насиља дође, за то бити одговорне жртве, а не насилници и терористи. И овом приликом ми јавно упозоравамо међународну заједницу која је преузела одговорност за мир у покрајини, да то онда не би био само злочин терориста, већ и оних који злочин нису спречили иако су могли и на време били упозорени.
Албански сепаратисти запретили су и да ће натерати привремене институције у покрајини да једнострано прогласе независност уколико у најкраћем року међународна заједница не одобри стварање друге албанске државе, овог пута на тлу Србије. Када је реч о једностраном проглашавању независности покрајине, Влада унапред саопштава свој став да је сваки такав чин за Србију потпуно ништаван и да такав чин неће и не може изазвати било какве промене у уставном и правном систему земље. Сваки наш грађанин на Косову и Метохији мора знати да је он грађанин Србије, да му то гарантује Устав Србије и да сваку једнострану одлуку привремених институција треба унапред да одбаци и потпуно игнорише. Сваки наш грађанин на Косову и Метохији мора да зна да ће његова скупштина и његова влада увек бити у Београду.
Зато се сада обраћам свим нашим грађанима на Космету јасном поруком: ви морате знати да је за државу Србију Косово заувек саставни и неотуђиви део наше територије и морате бити свесни тога да је свако једнострано проглашавање и признање независности обична магла и паучина. Још тачније речено, једнострано признање је мање од нуле, и оно вас не сме уплашити и натерати да напустите своје куће и нашу покрајину. Ова влада и формира министарство за Косово и Метохију да би на делу потврдила да ће за Владу Србије Косово увек бити покрајина унутар Србије, и то министарство на сваки начин мора још више да помогне сваком нашем грађанину у покрајини.
Када је реч о могућности да неке државе признају једнострано проглашену независност покрајине, желим да вас подсетим на то да сам у СБ 3. априла ове године изнео недвосмислено дефинисан став Србије. Том приликом Србија је упутила јасно упозорење да Резолуција 1244 СБ има обавезујућу снагу за владе свих држава чланица УН, што значи да ниједна држава не сме да прекрши ову резолуцију и да се једнострано одређује према будућем статусу покрајине.
И ова влада водиће доследну политику утемељену на уверењу да би свако једнострано признање независности Косова представљало најгрубље и чак двоструко кршење норми УН. У таквом случају, биле би прекршене и Повеља УН и важећа Резолуција 1244, чиме би свака држава која се одлучи на такав противправни акт директно погазила ауторитет светске организације. СБ је, поштовани народни посланици, до краја упознат са нашим аргументима и ставом да би Влада Србије у потпуности као ништавно одбацила свако признање независности покрајине.
Да закључим, евентуално једнострано признање појединих држава независности покрајине представљало би директно омаловажавање ауторитета СБ, кршење Повеље УН, Резолуције 1244 и кршење Устава Србије. Самим тим, Влада Србије унапред одбацује као ништаван и за Србију непостојећи било какав облик једностраног признања и унапред саопштава да ће Србија увек третирати Косово као свој саставни део. Такође, Влада упозорава на то да евентуално признање независности покрајине ни у којем случају не може бити представљено као чин пријатељства према Србији, зато што може значити само чин најгрубљег мешања у унутрашње ствари друге земље. Подразумева се да свака држава која би донела одлуку о признавању једнострано проглашене независности мора водити рачуна о томе да би то произвело озбиљне последице у међусобним односима, у складу са праксом међународног опхођења. Желим да нагласим да одговор и сваког нашег грађанина на Космету и Владе Србије на било који облик једностраног признања једноставно гласи – Косово остаје покрајина унутар Србије.
И ова влада полази од уверења да ће се утицајне државе у међународној заједници држати општих начела међународног права и да се нико неће усудити да прибегне једностраном признању. Са своје стране, Влада изражава пуну спремност да преузме свој део одговорности за проналажење споразумног и правичног решења и биће спремна на то да у сваком тренутку отпочне разговоре и учествује у новом преговарачком процесу. Ми верујемо у то да је могуће пронаћи компромис и бићемо упорни у захтеву да се мора разговарати и да се мора пронаћи прихватљив облик аутономије за албанску мањину на Косову и Метохији.
Други кључни програмски принцип владине политике представљају европске интеграције. Наставак процеса стабилизације и придруживања веома је значајан у контексту укупне оријентације Србије ка европским интеграцијама. Будући да је пре прекида преговора остало још веома мало посла око усаглашавања текста Споразума, очекујемо да са тај део посла обави у кратком времену по ступању ове владе на дужност. Упоредо са преговорима о закључењу Споразума о стабилизацији и придруживању неопходно је да се обнови оперативни план Европског партнерства о краткорочним и средњорочним обавезама земље у процесу европских интеграција. Непосредно обнављање овог процеса важно је за успешно спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању у живот.
Пуноправно и равноправно чланство Србије у Европској унији јасно је прокламовано програмско опредељење сваке од странака које улазе у коалициону владу. Подједнако је јасан и неспоран став да процес придруживања Србије ЕУ ни у којем случају не може бити компензација за било какве уступке када је реч о територијалном интегритету Србије. То је једноставно, у сваком погледу, потпуно искључена могућност.
Влада ће, када је реч о европским интеграцијама, пре свега настојати да настави и убрза увелико започети процес доношења закона који су прилагођени законодавном устројству Европске уније. Напоредо с тим, пуном енергијом наставиће се настојања да сви критеријуми који се тичу људских и мањинских права, слободе медија, принципа економског пословања, независности и ефикасности правосуђа и образовних стандарда буду што потпуније и благовремено задовољени. Први кораци који треба да уследе непосредно у наредним данима биће парафирање споразума о визним олакшицама за наше грађане, а одмах затим поменути наставак преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању.
Србија у међународне интегративне процесе улази као јединствена држава, са међународно признатим границама, унутар којих се налази Косово и Метохија као њен неотуђив део. Србија учествује у интегративним процесима превасходно због својих државних и националних интереса. У процес стабилизације и придруживања Србија је ушла као јединствена земља и за нас сваки корак ближе уласку у шире интеграције представља корак даље од дезинтеграције земље.
Учешће у процесу стабилизације и придруживања биће од значаја за нашу законодавну политику и што ефикаснију политику примене усвојених закона. Од самог почетка свог мандата Влада ће приступити усклађивању закона са новим Уставом и са правилима и законским нормама Европске уније. Такође је неопходно наставити са усмереним оспособљавањем и јачањем наше државне администрације, која свакодневно ради на послу приближавања Европској унији. Пошто је реч о дугорочној и основној оријентацији Србије, Влада ће у свом деловању полазити од Националне стратегије приступања Европској унији (усвојене 2005. године), у којој су изложени основни елементи политике придруживања и обавезе државних органа, привредних субјеката и других друштвених чинилаца у овом дугорочном процесу. Стицање статуса кандидата за чланство у Европској унији мора представљати наш краткорочни циљ.
Србија се мора што брже приближавати унутрашњем тржишту ЕУ. За то је неопходно одржати постигнути темпо економског развоја, даље унапредити пословну климу за привлачење страних улагања (нови Закон о страним улагањима и друго), смањење стопе незапослености и увођење мера које треба да спрече нову незапосленост, брзи наставак реструктурирања (укључујући и јавна предузећа), извршити општу денационализацију и приватизацију грађевинског земљишта, убрзати увођење индустријских и пољопривредних стандарда у домаћу производњу. Веома је важно развијати и подржавати ефикасно деловање нових регулаторних тела, а посебно Комисије за заштиту конкуренције, јер ће успех ових регулаторних тела бити основ за оцену да ли је Србија способна да активно учествује на европском тржишту.
Велика пажња мора бити усмерена на унапређење правосуђа и унутрашњих послова, који су основни приоритет за све потенцијалне кандидате за чланство ЕУ. Независно правосуђе и борба против организованог криминала и посебно корупције су критеријум за оцену владавине права у демократској држави. Стратегије које су израђене у овим областима морају се применити и обезбедити довољна средства за њихово спровођење.
Процес придруживања ЕУ подразумева усаглашавање домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ и његово уграђивање у домаћи правни систем. Да би се овај посао успешно обавио, неопходно је најпре приступити превођењу правних тековина ЕУ на српски језик, што захтева значајна финансијска средства, постојање посебног одељења за координацију превођења, изградњу информативног система за координацију процеса превођења и ангажовање професионалних преводилаца, те ову чињеницу ваља имати у виду приликом доношења новог буџета.
Због свих ових активности, неопходно је да Влада у сарадњи са универзитетима, послодавцима и тржиштем рада унапреди образовне програме, примени постојећи план обуке државних службеника у процесу европске интеграције и изради план запошљавања који ће моћи да одговори захтевима процеса унутрашњих реформи у процесу приступања ЕУ. Наставак реформе образовања, обуке и запошљавања допринеће бржем окончању процеса приступања Србије ЕУ. Оваквим приступом омогућује се већа конкурентност грађана Србије на тржишту радне снаге ЕУ и привлачност Србије за стране улагаче.
Са процесом европских интеграција непосредно је повезан трећи принцип владине политике, а то је успешно и целовито окончање сарадње са Хашким трибуналом. То значи да постоји сагласност о томе да се морају предузети све мере као би се у најкраћем року окончала сарадња са тим судом, јер то пре свега представља интерес Србије. Неопходно је појачано ангажовање и укључивање свих државних органа и институција ради успешног испуњења свих међународних обавеза Србије према Хашком суду. У том циљу постигнут је договор о томе да се одмах формира Савет за националну безбедност који ће координирати рад свих обавештајних служби и усмеравати активности како би се што пре испуниле све обавезе према Трибуналу.
Четврти кључни програмски принцип владине политике односи се на социјално-економска питања. Странке владине већине јединствене су у оцени и практичном опредељењу да су кључни циљеви Владе смањење незапослености и сиромаштава, побољшање животног стандарда грађана, наставак великих стратешких инвестиција као што су изградња аутопутева и гасовода, завршетак приватизације, привлачење нових директних инвестиција, јачање економског повезивања и повећање заједничких инвестиција са Републиком Српском и државама у региону.
Кључни приоритет Владе у области социјалне политике јесте смањење незапослености и сиромаштва.
План Владе је да до 2010. године годишња стопа запослености континуирано расте, а стопа незапослености опада, и да се у различите врсте активних мера запошљавања укључи до 70 одсто незапослених лица. Влада ће преко транзиционих центара омогућити запосленим радницима да се преквалификују и задрже посао, или да нађу ново запослење. Посебно ће се подстицати запошљавање на девастираним подручјима и подручјима са високом стопом незапослености, као и запошљавање младих, жена, лица са инвалидитетом, припадника појединих етничких мањина. Све ће то бити праћено мерама активне политике смањења укупног пореског оптерећења и увођењем нових пореских олакшица за послодавце. Влада ће донети свеобухватне социјалне програме за сваку приватизацију како би се заштитила и права запослених.
Полазећи од тога да је у три претходне године у Србији значајно смањен број сиромашних, Влада ће даљом применом мера активне социјалне политике континуирано смањивати број сиромашних да би се он свео на најмању могућу меру. У циљу смањења сиромаштва, Влада ће интензивирати реформу система социјалне заштите путем мера као што су доношење закона о социјалној заштити, унапређење квалитета социјалних услуга, трансформација установа социјалне заштите, изградња и адаптација дневних боравка за децу са сметњама у развоју, за старе, особе са инвалидитетом и децу са поремећајима у понашању, адаптацијом стамбених јединица за самостално становање, чиме ће се овим корисницима социјалних установа омогућити да живе самостално као равноправни грађани. То ће се такође постићи и изградњом и опремањем малих домова за смештај старих, развојем института хранитељства и унапређење услова за смештај у хранитељске породице деце без родитељског старања, деце ометене у развоју и деце са поремећајем у понашању.
Влада ће обезбедити економску сигурност пензионера, наставити са редовним исплатама пензија, до краја измирити све дугове из прошлости и одржати одговарајући однос просечне пензије и просечне зараде. За особе са инвалидитетом обезбедиће се једнаке могућности за њихов рад и запошљавање на тај начин што ће Влада створити законску обавезу предузећима да стопа запослености ових особа достигне 25 процената до 2011. године.
Влада ће, такође, обезбедити стамбено збрињавање сиромашних, а посебно избеглих и прогнаних лица, и у ту сврху донети закон о социјалном становању и програм социјалне станоградње.
Смањење сиромаштва, повећање запослености и повећање животног стандарда грађана заснивају се на реалним претпоставкама и реалним показатељима. Бруто друштвени производ по глави становника константно расте, Србија је постала лидер Балкана по брзини реформи и рекордер по висини раста бруто друштвеног производа у југоисточној Европи у 2006. години, стране директне инвестиције увећане су више од четири пута, приходи од приватизације вишеструко се увећавају, Србија није само постала место где се инвестира, већ је и сама постала инвеститор. Телеком Србија је на тендеру купио Телеком Српске по цени од 646 милиона евра, што је историјски гледано највећа инвестиција једне српске фирме.
На темељу остварених реалних резултата и планираног привредног раста по годишњој стопи од 6 одсто, циљ Владе је да Србија до 2012. године достигне 80 одсто бруто друштвеног производа нових држава чланица Европске уније, да годишњи раст извоза српске привреде буде 17 одсто и да се обезбеди од три до пет милијарди долара инвестиција годишње.
Највећа страна улагања која се очекују у Србији јесу улагања у енергетику. План Владе, који се заснива на реалним претпоставкама, јесте да обезбеди најмање три милијарде евра нових инвестиција у наредне три године, пре свега у гасној и нафтној привреди. Примера ради, Влада планира да се за две године изгради гасовод дужине приближно 400 километара и вредан око милијарду евра.
Значајне инвестиције планирају се у изградњи путне мреже. Средствима из Националног инвестиционог плана и путем концесија до 2010. године биће у потпуности завршен аутопут на Коридору 10 и аутопут Београд–Пожега. Влада ће инвестиције у саобраћај обезбедити делом из сопствених прихода, а делом из уговорених зајмова са Европском инвестиционом банком, Европском банком за обнову и развој, Светском банком, из средстава Европске агенције за реконструкцију и из фондова Европске уније.
У погледу приватизације и реструктурирања привреде, Влада ће завршити приватизацију друштвеног сектора привреде. Наставиће се са одговорним реструктуирањем јавног сектора привреде, повећањем ефикасности предузећа уз ослобађање од буџетске зависности, улагањем у реконструкцију и модернизацију, кроз технолошко и организационо усклађивање са стандардима Европске уније, извршити измене и допуне Закона о приватизацији како би се јасно дефинисали принципи и правила приватизације јавних предузећа и овлашћења државе и органа локалне самоуправе у том процесу, омогућити право свих пунолетних грађана Србије на бесплатне акције преко Приватизационог регистра, односно Националног приватизационог фонда, донети закон о Националном приватизационом фонду Србије којим ће се ближе уредити начин и поступак дистрибуције бесплатних акција грађанима Србије који то право нису искористили, окончати продају акција из портфеља Акцијског фонда Републике Србије са циљем убрзаног повлачења учешћа државе у капиталу приватизованих предузећа наслеђеног из ранијег периода, донети закон о приватизацији градског грађевинског земљишта, чиме ће се повећати обим инвестиција, развити тржиште некретнина и обезбедити право грађана на неограничено располагање својом непокретном имовином, донети свеобухватне социјалне програме за сваку приватизацију како би се заштитила и права запослених.
Пети кључни програмски принцип владине политике јесте наставак борбе против организованог криминала и сваког облика корупције. Природна је тежња сваког друштва да обезбеди владавину права, што значи могућност за све грађане да безбедно и добро живе од свог поштеног рада.
Нажалост, већина становништва и данас веома тешко живи, тако да нам предстоји велика борба да би коначно сваки грађанин Србије могао да каже да му је животни стандард осетније бољи. Сви видимо колико су стрпљења и разумевања наши грађани показали за оне стварне и велике тешкоће кроз које пролази наша држава. Оно, међутим, за шта ниједан појединац у нашој земљи нема и не сме да има разумевање јесте још присутна корупција у свим деловима друштва. Ми смо свесни да, можда горе од било чега другог, неправда пече сваког нашег човека када види како се путем корупције безобзирно отима динар од најсиромашнијег дела становништва.
Зато Влада Србије мора још жешће, још снажније и још систематичније да удари на сваку појаву криминала и корупције. Добро знам колико се народ и грађани радују када чују да је правда задовољена и да је ова или она мафија приведена правди. Све док сам убеђен да је у Србији закон јачи од сваког појединца и све док будем веровао да Влада има снаге да се обрачуна са сваким обликом криминала и корупције, ја ћу бити на челу Владе.
Полазиште Владе у борби против корупције представља Национална стратегија и Акциони план за борбу у против корупције. Успешна борба против ове врсте друштвеног зла подразумева ефикасну примену антикорупцијских прописа, превенцију, односно отклањање могућности за корупцију, подизање опште свести и образовање јавности ради јавне подршке за спровођење антикорупцијске стратегије. У том циљу, биће настављена још интензивније сарадња МУП-а и тужилаштава, како у борби против корупције у привреди, тако и у борби против корумпираних чланова правосудних органа.
Влада ће радити на потпуном сузбијању привредног криминала, целовитом уређењу судства, јачању својинских права, као и свођењу корупције на најмању могућу меру у области привреде. Влада ће унапредити оспособљеност Пореске и Царинске управе и подићи институционалне капацитете свих сектора у Министарству финансија. Све појаве криминала најстроже ће се кажњавати у свим службама.
Посебни напори биће усмерени на унапређење правосуђа и службе унутрашњих послова, као основних носилаца борбе против корупције и криминала. Независно правосуђе и борба против организованог криминала, посебно корупције, представљају основни критеријум за оцену оствареног нивоа владавине права у једној демократској држави.
Изузетна пажња биће посвећена сузбијању организованог криминала, и на националном, и на међународном плану. У том циљу, Влада ће донети националне стратегије за превенцију криминала. Посебне напоре Влада ће усмерити на борбу против организованог финансијског криминала, тачније корупције, прања новца и фалсификовања новца, високо-технолошког криминала и свих других облика кривичних дела из области економског криминала, борбу против свих видова организоване производње, кријумчарења и стављања у промет опојних дрога и наркотика, борбу против тероризма, откривање организованих криминалних група, расветљавање најтежих кривичних дела, посебно оних који изазивају узнемиравање јавности, сузбијање малолетничке делинквенције.
У складу са усвојеном Стратегијом борбе против трговине људима у Републици Србији и Конвенцијом Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, Влада ће наставити међународну сарадњу на сузбијању свих облика трговине људима.
Будућност Србије, њен напредак, може да се темељи искључиво на владавини права и владавини закона. Влада Србије је до сада сваког дана побеђивала криминал и наш велики циљ је да овде у Скупштини Србије сви заједно, ма којој партији припадали, можемо заједно да закључимо да је Србија заиста постала правно уређена држава.
Пошто сам вам изложио пет основних програмских принципа владине политике, желео бих да вас упознам и са плановима о неопходним институционалним реформама, које произилазе из Устава и Уставног закона који је донет са новим Уставом Србије.
Несумњиво је да ће избор нове владе убрзати преображај институција и читавих правних области у Србији. Влада намерава да снажно користи своје право законске иницијативе и у области реформисања наших институција. Задаци Владе извиру из две потребе: да се створи правни систем који приличи Србији као самосталној држави, али и да се садашњи правни систем прилагоди новом уставном систему. При томе, битно је и да се поштују редослед и брзина усвајања закона које је одредио Уставни закон.
Један од најпречих послова Владе јесте да благовремено припреми законе којима се уређују одбрана Србије, Војска Србије и спољни послови. Посреди су закони којима се правни поредак Србије прилагођава потребама самосталне државе. Доношење тих закона није неопходно само зато што је Србија постала самостална држава, већ и због тога што важећи закони потичу још из доба Савезне Републике Југославије или Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и не изражавају суштину новог уставног поретка Србије. Уређење Војске Србије и систем одбране треба у себи да сједине демократичност и ефикасност. Војска и војне установе морају непосредно да буду потчињени цивилним органима извршне власти, председнику Републике и Влади, али да буду и надзирани од стране највишег представничког тела – Народне скупштине.
Преко је потребно и да се законски конкретизује уставно правило према коме рад служби безбедности контролише Народна скупштина. Пут за то је усвајање новог закона којим ће се прописати уређење служби безбедности и њихова контрола, али много јасније и прецизније него што је то учињено важећим законом који је донет за време државне заједнице Србија и Црна Гора. Поред закона којим се уређују спољни послови, неопходно је да се што пре усвоји закон којим се нормира закључивање и извршавање међународних уговора, пошто је на снази закон који је усвојен још 1978. године.
Да би се омогућили избори за председника Републике и органе локалне самоуправе, потребно је да Влада што пре предложи Народној скупштини усвајање закона којим се уређују положај председника Републике и избори за председника Републике, локална самоуправа и локални избори. У закону треба да се разраде уставна правила о положају председника Републике док траје његова дужност и кад она престане.
Законом о локалној самоуправи биће конкретизован новим Уставом повећан степен децентрализације Србије и преуређен систем општинских органа. Устав пружа упориште за то да се напусти садашњи принцип круте поделе надлежности између општинских органа, који подсећа на председнички систем. Један од циљева Закона о локалној самоуправи биће и да се смање садашња овлашћења Владе и сведу на уставни ниво.
Посебно значајан је закон којим ће се уредити положај Уставног суда, судија Уставног суда и поступак пред Уставним судом. У новом Уставу надлежности Уставног суда су бројне и значајне, промењен је положај судија Уставног суда и начин њиховог избора и именовања. Закон о Уставном суду мора да потврди демократска постигнућа новог Устава и да створи потпуне нормативне претпоставке да Уставни суд постане гарант очувања владавине права, уставности и закона, али и ефикасан заштитник људских права и права припадника националних мањина.
У реформе наших институција несумњиво спада и законодавно преуређење правосудног система у Србији. Предстоји доношење низа закона из правосудне области. С новим Уставом и уставним начелима мора да буде усклађен и положај Заштитника грађана, Државне ревизорске институције, Владе, државне управе, Народне банке и још целог низа значајних институција.
Желео бих сада, поштовани народни посланици, да пређем на појединачне важне сегменте владине политике. Спољна политика Републике Србије биће независна и усклађена са стварним интересима државе и њених грађана. Она ће се, како предвиђа Устав, заснивати искључиво на општепризнатим принципима и правилима међународног права, и биће у складу са преамбулом Устава.
Темељни принцип наше спољне политике јесте поштовање суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава. На том принципу, као и на начелу немешања у унутрашње послове, засниваће се односи Србије са свим земљама у свету, а посебно са државама из непосредног окружења.
Посебно ће се радити на развијању односа са земљама у непосредном окружењу, у првом реду са државама-наследницама претходне Југославије. За Србију Споразум о специјалним и паралелним везама са Републиком Српском има изузетан значај, као и унапређење сарадње са Босном и Херцеговином на темељима Дејтонског споразума. Посебан нагласак у спољној политици Влада ће ставити на јачање веза са суседима који су већ у чланству ЕУ.
Будућа спољна политика следиће опредељење Србије да се што пре и што потпуније укључи у европске интеграционе процесе, са крајњим циљем ступања у пуноправно чланство Европске уније.
Напоредо с тим, посебна пажња биће посвећена даљем унапређењу одличних односа са Русијом. Од ваневропских држава Србија има посебан интерес да развија добре односе са САД. Међу другим ваневропским државама за Србију спољнополитички приоритет имају Кина и Индија.
Како је наш непосредни дипломатски приоритет да се питање Косова и Метохије реши на начин који неће угрозити територијалну целовитост земље, један од нагласака мора почивати на неговању билатералних односа са државама које су више или мање отворено исказале солидарност са нашим ставовима.
Са истим циљем на уму, неопходно је систематично и стрпљиво, аргументима и отварањем различитих перспектива сарадње, утицати на политичку јавност у нама мање наклоњеним земљама, да би се дошло до прихватљивог решења за питање Косова и Метохије.
Спољна политика мора убудуће више да се ослони на привредне везе са иностранством, због чега је неопходно битно поправити координацију између дипломатских и независних привредничких комуникационих канала.
Влада ће уложити посебне напоре да председавање Србије Савету Европе буде што боље искоришћено у интересу афирмације Србије у међународној заједници.
У складу са политиком мира и добросуседских односа, Војска Србије ће бити један од кључних чинилаца безбедности и стабилности у региону и Европи.
Првенствени интерес Србије јесте да очува територијални интегритет, да решава и самостално смањује сопствене безбедносне ризике и да у скорој будућности постане кључни регионални чинилац у одржавању мира и стабилности у југоисточној Европи.
Влада Србије полази од становишта да међународни интегративни процеси, као што је и приступање Програму Партнерство за мир, треба да јачају међународни и свеукупан положај Србије и да Србија улази у ове процесе превасходно због својих државних и националних интереса.
Полазећи од дуге и часне историје српске војске, њеног немерљивог значаја у чувању, јачању и унапређивању Србије, Влада ће у наредном периоду уложити посебан напор на уређење војске и обезбеђење свих потребних услова за њен свеукупан напредак и достојанствен живот њених припадника. У том погледу, Влада издваја следеће приоритете: професионализацију и реформу војске у складу са изазовима, ризицима и претњама савременог доба; успостављање нове организационе структуре у систему одбране и модернизацију наоружања и војне опреме.
Посебну пажњу Влада ће посветити доношењу стратегије националне безбедности, стратегије одбране и стратегијског прегледа одбране.
Примена стратегије подразумева и значајну нормативну активност, тако да ће Влада одмах приступити доношењу закона о одбрани, закона о Војсци Србије, закона о службама безбедности, закона о заштити поверљивих информација и закона о демократској и цивилној контроли Војске.
Остваривањем програма будуће владе у области одбране и безбедности исказује се одлучност да се систем одбране и Војска реформишу у поуздану институцију која ће гарантовати миран и стабилан свеопшти развој Србије, а сваки њен војник осећати бригу и уживати подршку не само Владе већ свих грађана Србије.
Већ сам истакао да је стварање правне државе један од највиших циљева коме тежи Србија. Природно је да улога правосуђа у остваривању тог циља има изузетан значај. Ова влада заснива своју правосудну политику на претпоставци да ефикасно правосуђе представља нужан услов за реализацију антикорупцијске политике. Ауторитет, достојанство и независност судства предуслов је да Србија постане заиста правна држава.
Пре свега, ефикасност правосуђа мора бити повећана, а трајање поступака скраћено. У што краћем року, формираће се Врховни касациони суд и Високи савет судија, а питање реизбора судија биће решено у сарадњи са струком.
Доношење нових закона иде заједно са њиховом ефикасном применом. Реформа целокупног правног система биће унапред добро планирана и координисана, а реформе у појединим деловима узајамно усклађене.
У овој области непосредно следи процес интеграције домаћег права и правосуђа у европски правни систем. Посебну пажњу ова влада ће посветити процесном законодавству, судском организационом законодавству, закону о вештачењу и другим законима од којих зависи достижност правде.
Влада ће обезбедити максимално поштовање својине и уговора, који су, као генератор пословних мотива и сигурности пословања, срж економског живота.
Приоритет у области правосуђа представља примена Устава, како у домену неопходног усклађивања судског организационог законодавства (формирање мреже судова, усклађивање прописа, регулисање питања избора и реизбора судија и тужилаштва...), тако и у домену формирања и рада Уставног суда (доношење закона о Уставном суду, избор судија Уставног суда...).
Детаљном анализом утврдиће се стварна висина прихода и расхода у правосуђу. Приступиће се доношењу закона, као што су закон о адвокатури и закон о јавним бележницима.
Реформа правосуђа подразумева и доношење низа системских закона који ће створити основ за приближавање Србије Европској унији, укључујући и правно регулисање својинских питања, као што су приватизација грађевинског земљишта и денационализација. Поред тога, увођењем програма стручног усавршавања подићи ће се ниво стручности у правосуђу.
Увођењем независног судског буџета и аутономије у погледу одлучивања о приходима и расходима створиће се основни услови за независност правосуђа. Високи савет правосуђа, у сарадњи са Министарством финансија, имаће пуну надлежност над буџетом у овој области.
Обезбедиће се самосталност правосудног система кроз регулисање начина избора судија и јавних тужилаца.
Повећаће се ефикасност у борби против корупције кроз унапређење Закона о спречавању сукоба интереса и других закона, обезбедиће се јавност рада државних институција и увести унутрашња контрола у правосуђу.
Унапредиће се ефикасност процесног законодавства увођењем ширих овлашћења јавном тужилаштву, укључујући и његове надлежности у кривичном поступку, и поједноставиће се поступак истраге.
Важан циљ представља достизање стандарда „суђење у разумном року“ путем усвајања измена и допуна Закона о парничном поступку и његовим усклађивањем са стандардима ЕУ.
У области јавних финансија издвајају се три основна циља: 1) обезбеђење макроекономске стабилности, 2) стварање јасног, предвидивог и подстицајног оквира за пословање привреде, и 3) осигурање поузданог и стабилног извора финансирања јавних потреба.
Остваривање ових циљева захтева прецизан, једноставан и неутралан порески систем који ће истовремено бити и ефикасан и праведан, прилагођен пореском капацитету српске привреде и становништва и усклађен са пореским системом ЕУ. Стога ће даљи развој пореског система ићи у правцу уједначавања пореског оптерећења у оквиру једног пореског облика, смањивања броја пореских облика и свођење на најмању меру дискреционог одлучивања државних органа. Подстицајност пореске политике огледаће се пре свега у висини пореских стопа уз минималан број изузетака у опорезивању. Имајући у виду да су већ сада пореске стопе у Србији релативно ниске, даље смањивање пореског оптерећења биће усмерено, пре свега, на подстицање развоја финансијских тржишта и акционарства у Србији. Оно ће, такође, подржавати смањење трошкова промета добара која су од значаја за животни стандард. Посебна пажња посветиће се смањивању трошкова у извршавању и контроли пореских обавеза кроз поједностављивање административних процедура, повећање ефикасности рада пореске и царинске администрације, развој њихових информатичких капацитета и професионализацију.
У остваривању циљева политике јавних финансија преображај политике јавних расхода имаће посебан значај. Неопходно смањивање јавне потрошње подразумева повећање ефикасности државних органа и управа, али и поступно решавање питања субвенционисања предузећа, реформу система социјалног осигурања и реструктурирање јавних предузећа. Стога ће се политика јавних расхода, у мери у којој је то у њеном домену, чврсто усмерити ка остваривању ових претпоставки. Поред тога, важан задатак биће и потпуно заокруживање информатичких и административних капацитета Трезора Србије како би се у потпуности обезбедила транспарентност јавних издатака, осигурала њихова наменска употреба и омогућила ефикасна контрола јавне потрошње, као и ефективно управљање готовином и јавним дугом.
Један од најважнијих задатака у даљем развоју јавних финансија у Србији јесте реформа и развој области локалних јавних финансија. Он ће се остваривати, пре свега, путем подршке изградњи капацитета локалних самоуправа за ефикасно планирање и управљање буџетским процесом и спровођење начела фискалне децентрализације примерених приликама у Србији.
Успешан развој укупног финансијског система у Србији, такође, налаже прилагођавање и усаглашавање његовог регулаторног оквира како би се смањили трансакциони трошкови и административне препреке за пословање институционалних и појединачних инвеститора, обезбедила поузданост и јавност информација неопходних за њихове инвестиционе одлуке и тиме пружила прилика за значајније финансирање привредних инвестиција кроз дужничке и власничке хартије од вредности. Подршка раду постојећим и изградња недостајућих институција на финансијским тржиштима биће један од приоритетних задатака рада Владе у наредном периоду.
Укупни исход свих наведених праваца активности омогућиће да Србија, поред остваривања непосредних циљева политике јавних финансија и развоја финансијских тржишта, спремно дочека и успешно се укључи у регионалне и европске интеграционе процесе, да постане атрактивна инвестициона дестинација и да њена привреда искористи све предности отварања тржишта и успешно се суочи са конкуренцијом коју ово отварање доноси.
Постоје реални показатељи који потврђују да се у области економије остварује задовољавајући темпо неопходних реформи. Досадашњи резултати, као што су макроекономска стабилност, ниска инфлација, стабилна национална валута, константан раст бруто друштвеног производа, реално повећање зарада, унапређење пословног амбијента, значајан прилив средстава од приватизације и директних страних инвестиција и други, представљају солидну основу и гаранцију за успешан завршетак транзиције српске економије и смањење њеног заостатка у односу на економије развијених земаља.
Наравно, то никако не значи да се земља више неће суочавати са изазовима и да у овој области не постоје проблеми. Без обзира на чињеницу што су до сада остварени приоритети у економским променама – ред у финансијском и фискалном сектору, подизање стандарда грађана и законско уобличавање новог привредног система – успешност сваке транзиције мери се степеном проналажења најкраћег и најквалитетнијег пута са крајњим и основним циљем да се обезбеди јачање српске економије, повећа запосленост, смањи сиромаштво и повећа животни стандард грађана.
Кључне циљеве економског и регионалног развоја Србије представљају промена привредне структуре, односно окончавање процеса реструктурирања у великим системима, као што су НИС, Железница, ЕПС, ЈАТ; континуирано повећање директних страних инвестиција; развој сектора малих и средњих предузећа кроз директну подршку предузетницима у виду дугорочних и повољних кредита; смањење незапослености давањем финансијских стимулација послодавцима који отварају нова предузећа и додатним растерећењем пореза и доприноса за послодавце; отварање нових радних места која генеришу профит; развој привреде у недовољно развијеним подручјима, кроз јачање инфраструктуре и изградњу индустријских зона; јачање конкурентности и сарадња са међународним институцијама; унапређење економских односа са иностранством; унапређење економске билатералне и регионалне сарадње.
Изузетну пажњу Влада ће посветити равномерном регионалном развоју. У том погледу, посебно место припада подстицању развоја туризма. Циљ је да Србија постане развијена туристичка дестинација, са далеко већим девизним приливом, значајним повећањем туристичког промета и броја стално запослених у туризму.
Према програму Владе, планиране инвестиције у овој области обухватиће: реструктурирање, рехабилитовање и подизање квалитета већ постојећих објеката туристичке понуде; развој нове смештајне понуде према концепту одрживог развоја; велике пројекте тзв. урбане рехабилитације у циљу ефикасне туристичке валоризације градских зона.
У циљу остваривања програма развоја у овој области, Влада је предвидела посебне подстицајне мере, као што су бесповратна средства и кредити са малом каматном стопом који ће се обезбеђивати преко Фонда за развој Републике Србије.
Предуслов развоја Србије у целини, а посебно уравнотеженог регионалног развоја, јесте развој инфраструктуре. С обзиром на то да је један од кључних циљева Владе подстицај инвестиција у Србију, а претпоставка за то развој саобраћајне инфраструктуре, Влада ће посебну пажњу посветити развоју ове области, посебно – развоју путне мреже, унапређивању безбедности саобраћаја и усклађивању законских прописа са прописима ЕУ.
У области друмског саобраћаја, у следеће четири године, Влада планира да започне и реализује изградњу аутопута Хоргош–Пожега, изгради, реконструише и модернизује саобраћајнице националног значаја на Коридору 10, деонице које повезују Коридор 10, као и саобраћајнице на магистралним и регионалним путним правцима. Планира се, такође, изградња саобраћајне инфраструктура на Косову и Метохији, прилазних путева граничним прелазима и модернизација граничних прелаза, изградња прилазних путева добрима из културне баштине, културно-историјским споменицима и туристичким центрима, као и изградња и санација мостова на главним путним правцима.
У области железничког саобраћаја, Влада ће у наредном периоду посебну пажњу посветити: модернизацији превоза, реконструкцији и модернизацији железничке инфраструктуре, реконструкцији и модернизацији пруга централне Србије и дигитализацији железничких пружних телекомуникација.
У области ваздушног саобраћаја, приоритети Владе су модернизација контроле летења ради побољшања безбедности ваздушног саобраћаја; оспособљавање и коришћење војних аеродрома у систему цивилне ваздушне пловидбе, завршетак радова на реконструкцији и модернизацији Аеродрома Никола Тесла.
У области водног саобраћаја, Влада ће посебну пажњу посветити успостављању система обележавања и регулације пловних путева, изградњи електронских навигационих карата и успостављању речних информационих сервиса.
За остварење постављених циљева у области саобраћаја Влада ће донети стратегију и политику развоја ваздушног саобраћаја, а у оквиру нормативне делатности везане за ваздушни саобраћај Влада ће ратификовати Мултилатерални споразум о успостављању Заједничког европског ваздушног простора и проширењу јединственог европског неба за југоисточну Европу, донети закон о управи за цивилно ваздухопловство и закон о цивилном ваздухопловству.
У области станоградње, Влада ће наставити реализацију Програма становања и интеграције избеглица у седам градова и општина у Србији, подстицати изградњу социјалних станова и успоставити катастар непокретности и донети закон о социјалном становању.
Сматрам да је важно истаћи да је у погледу реализације пројекта у области инфраструктуре, Влада већ обезбедила средства за финансирање, делом из сопствених прихода, а делом из уговорених зајмова са Европском инвестиционом банком, Европском банком за обнову и развој, Светском банком, из средстава Европске агенције за реконструкцију и из фондова Европске уније.
Влада ће заснивати своју енергетску политику полазећи од чињенице да управо енергетика данас представља један од важних фактора за постизање укупне економске стабилности у нашем региону и целој југоисточној Европи. Највећа страна улагања у Србији очекују се у области у енергетике (планира се око три милијарде евра). Циљ Владе јесте достизање лидерске позиције српске енергетике у региону. У том погледу, Влада ће користити предности које је већ изградила, а то су да српска енергетика има технички најбоље конципиран електроенергетски систем у региону, да геостратешки положај у региону обезбеђује Србији кључну улогу за транзит електричне енергије, природног гаса и нафте и да је преко електроенергетског сектора Србија и технички и нормативно већ повезана са земљама ЕУ.
Гасификација Србије биће најатрактивнији инвестициони процес, посебно после потписивања Меморандума о разумевању за изградњу гасовода кроз Србију са руским „Гаспромом“. Влада планира да се у наредном периоду изгради гасовод дужине око 400 километара и вредан око милијарду евра. Тиме ће се омогућити даља гасификација Србије, којом ће се обухватити око 400.000 домаћинстава, обезбедити сигурно снабдевање индустрије и даље ширење магистралних и дистрибутивних гасних мрежа.
Два стална и дугорочна развојно-стратешка циља у овој области су – активно учешће Србије у планирању и градњи стратешке регионалне и паневропске енергетске инфраструктуре за транспорт нафте и гаса из нових извора снабдевања, укључујући и ургентну градњу подземног складишта гаса у Србији, и планирање, градњу и коришћење нових развојно-капиталних и регионално стратешких електроенергетских објеката на граничним рекама, укључујући и заједничка улагања са стратешким партнерима у нове термоелектране на бази лигнита са територије Косова и Метохије.
Влада ће у нафтној привреди завршити већ започети процес фазне приватизације Нафтне индустрије Србије, што омогућава да се садашња вредност НИС-а вишеструко увећа.
Електропривреда Србије завршиће процес трансформације, а реализацијом Стратегије развоја енергетике предвиђа се значајно улагање домаћег и страног капитала у нове производне капацитете, као што су Колубара Б, нове хидроелектране, ревитализација и модернизација постојећих хидро и термо капацитета. Финансијским јачањем ЕПС-а омогућиће се инвестирање и изван граница Србије.
У области комуналне енергетике модернизоваће се постојећи топлотни извори и изградити нови системи за пренос топлоте у највећим градовима Србије (Ужице, Чачак, Ваљево, Панчево, Суботица, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Краљево, Сомбор, Пирот...).
Посебну пажњу Влада ће посветити програмима енергетске ефикасности и штедње енергије, да би се потрошња енергије годишње смањивала за 10 одсто.
Измене и допуне Закона о рударству обезбедиле су неопходну сигурност улагања приватног капитала у ову привредну грану. У наредном периоду Влада ће обезбедити велики раст приватних инвестиција у геолошка истраживања и отварање нових рудника, наставити процес приватизације свих преосталих рудника, осим површинских копова угља, и донети стратегију развоја минерално-сировинског комплекса, којом ће се дефинисати правци будућег одрживог развоја рударства у Србији, а нормативно решити могућност рударских концесија.
Сектор пољопривредно-прехрамбене производње представља виталну компоненту привреде Републике Србије. Пољопривредом се у Србији бави (директно и индиректно) око 45 одсто становништва, а за преко 20 одсто становништва она је једини извор егзистенције. Примарна пољопривредна производња и пратећа прерађивачка индустрија учествују са преко 30 одсто у укупном БДП-у земље, запошљава велики део укупне радне снаге и партиципира са око 20 одсто у укупном извозу земље, континуирано бележећи суфицит у спољнотрговинској размени.
У вођењу политике у овој области Влада ће полазити од чињенице да пољопривреда има суштински значај за развој Србије јер она, поред економског, има и изузетан социјални и еколошки значај. Сходно томе, Влада ће водити политику заштите домаће пољопривредне производње, спречавајући неконтролисан увоз основних пољопривредних производа на тржиште Србије. При томе, Влада неће водити протекционистичку политику, него ће у складу са стандардима заштите, које користи и Европска унија, и применом Стратегије пољопривреде Србије јачати њен развој и конкурентност.
Стратешки циљ владине аграрне политике јесте стварање услова за ефикасан и одржив развој аграра и побољшање услова живота српског села и пољопривредних произвођача. Влада ће сузбити злоупотребе монополског понашања на тржишту аграрних производа, техничко-технолошки осавременити производни и прерађивачки сектор, реформисати пољопривредно образовање, подићи квалитет социјалне заштите сељака, побољшати инфраструктуру у руралним областима, обезбедити бржу примену резултата домаће науке у пољопривреди и омогућити свим пољопривредним произвођачима да зараде и боље живе од свога рада.
У спровођењу аграрне политике, Влада ће посветити нарочиту пажњу: равномерном регионалном развоју пољопривреде; одобравању повољних кредита за развој пољопривредне производње; обезбеђивању неповратних средства у циљу унапређења производње и заштите животне средине и сеоских предела; подстицању пласмана домаће производње на нова тржишта; јачању конкурентности домаће производње; доношењу преосталих закона из области пољопривреде, усклађених са законском регулативом ЕУ; континуираном повећању пољопривредног буџета и очувању максимално дозвољеног нивоа субвенција у области пољопривреде.
У области водопривреде, Влада ће посебну пажњу посветити унапређењу и реконструкцији система ефикасне заштите од вода, а у области шумарства завршити процес реструктуирања ЈП "Србијашуме", изградити национални шумарски акциони план, увећати степен шумовитости у Србији у складу са просторним планом РС, завршити денационализацију државних шума и успоставити информациони систем за шумске ресурсе.
Најважнији циљеви Владе у области трговине и услуга произлазе из усвојене Националне стратегије развоја привреде 2006–2011. године. Они обухватају: стварање атрактивног пословног амбијента за подизање укупне конкурентске способности српске привреде и остваривање динамичног привредног раста; развој заснован на примени иновативних производа, нових технологија, савременом систему услуга, перманентном образовању и ефикасној инфраструктури, са крајњим циљем да се омогући раст животног стандарда и смањивање сиромаштва.
Посебну пажњу у овој области Влада ће посветити функционисању тржишта робе и услуга, обезбеђивању пуне снабдевености тржишта, успостављању стабилности тржишта и цена, као и њиховог утицаја на стандард становништва; унапређењу развоја трговине, туризма и услуга; стварању услова за конкурентну привреду и спречавање монополског понашања; контроли квалитета производа и заштити потрошача; управљању републичким робним резервама ради стабилности тржишта и цена; утврђивању прописа и мера у области трговинске политике, политике услуга и царинског пословања и њиховог усаглашавања са прописима и регулативом ЕУ, као и развијању трговинске и туристичке међународне сарадње.
У оквиру законодавне делатности у овој области, Влада ће донети одговарајуће законе, од којих су многи већ припремљени. У оквиру стратешког планирања биће донет национални програм заштите потрошача Србије до 2012. године.
Развој телекомуникација и информационог друштва заузима важно место у привредном и укупном развоју Србије. Највећа инвестиција Србије изван њених граница била је куповина Телекома Републике Српске у износу од 646 милиона евра, што представља највећу инвестицију једне српске фирме. Даљи развој и модернизација фиксне и мобилне телефоније, као и широко пропусне интернет мреже јесте стратешки предуслов привредног развоја и један од приоритета Владе.
У области телекомуникација, Влада ће посебну пажњу посветити развоју компаније Телеком Србија а.д. За 2007. годину у компанији Телеком Србија а.д. планиран је ЦАПЕX у износу од 31,6 милијарде динара, односно 376 милиона евра, са циљем да се појачају, усаврше и дигитализују фиксни телекомуникациони системи. Влада ће приступити развоју Академске мреже Србије и пројекту електронске управе Србије.
Влада планира да се до краја 2007. године на целој територији Републике обезбеди потпуна покривеност сигналом мобилне телефоније.
У руралним срединама наставиће се радови на проширењу и усавршавању мреже, као што ће се, тамо где је потребно, омогућити телекомуникационе услуге бежичном технологијом.
Посебну пажњу Влада ће посветити развоју интернета и информатичког друштва, што захтева да се дефинише и прецизна и свеобухватна национална стратегија за развој информационог друштва.
Право на рад је једно од основних људских права које је гарантовано Уставом Републике Србије, као и бројним међународним конвенцијама.
Борба за квалитетнија радна места и веће плате биће најважнији циљ ове владе у наредном периоду. Са синдикатима, удружењима послодаваца и инвеститорима Влада ће радити на креирању најповољнијег социјално-економског амбијента у функцији даљег напретка српске привреде и побољшања положаја запослених.
Влада ће водити социјалну политику у складу са већ усвојеном Стратегијом развоја социјалне заштите. Полазећи од реалних показатеља, према којима су у протекле три године укупна издвајања за социјалну заштиту повећана за 125 одсто, Влада ће и даље радити на побољшању социјалног статуса грађана на личном, породичном и ширем социјалном плану.
Оснивањем Социјално-економског савета Републике Србије, створене су претпоставке за успешније вођење социјалног дијалога на нивоу Републике, локалне самоуправе и предузећа.
У области социјалне политике, Влада ће посебну пажњу посветити областима запошљавања, рада, пензијско-инвалидског осигурања, инспекције рада, социјалне заштите, особама са инвалидитетом и борачко-инвалидској заштити.
Најважнији задатак Владе у следеће четири године јесте значајно повећавање запослености. У том циљу, Влада ће у транзиционим центрима омогућити запосленим радницима да се преквалификују и задрже посао у предузећу или да нађу ново запослење, као што ће и сву своју енергију усмерити за отварање нових радних места за незапослене.
Влада ће приступити реформи система плата запослених у јавним службама и доношењу новог закона о платама запослених у јавним службама, чиме ће се омогућити да плате и напредовање запослених зависе од резултата рада.
За даље побољшање пензијско-инвалидског осигурања Влада ће израдити стратегију даљег развоја пензијског система, обезбедити економску сигурност пензионера кроз одржавање одговарајућег односа просечне пензије и просечне зараде и завршити процес повезивања стажа за приближно 200.000 радника.
Када је реч о раду инспекцијских служби, циљеви Владе су: сузбијање “рада на црно”, смањење повреда на раду, доношење закона о осигурању повреда на раду и професионалних обољења, којим ће се за послодавце утврдити обавезно осигуравање радника и обавеза накнаде штете.
Посебну пажњу Влада ће посветити социјалној заштити особа са инвалидитетом, примењујући Стратегију за унапређење положаја особа са инвалидитетом и доношењем закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, чиме ће се обезбедити једнаке могућности за њихов рад и запошљавање.
У области борачко-инвалидске заштите Владе преузима обавезу да донесе закон о борачко-инвалидској заштити и, што је изузетно значајно, да стамбено збрине ратне војне инвалиде.
Влада ће наставити започету реформу државне управе и локалне самоуправе на основу Стратегије реформе државне управе, са крајњим циљем да добијемо државну управу која би била оспособљена да пружа висок квалитет услуга грађанима и да постане њихов истински сервис. У наставку започетог процеса реформе државне управе посебан акценат Владе ће бити на доследном довршетку процеса деполитизације и професионализације државних службеника, те свеукупној модернизацији кроз увођење нових информационих технологија у рад државне управе. У реализацији постављених циљева биће донети недостајући правни акти и предузете друге адекватне мере од стране Владе.
Путем надлежног министарства биће израђен јединствени бирачки списак и обезбедиће се механизми за спровођење и контролу његовог редовног ажурирања, а за наше држављане у иностранству биће омогућено лакше остваривање права гласа путем израде свеобухватнијег посебног списка бирача који живе у иностранству.
У области локалне самоуправе, приоритет Владе ће бити убрзани процес конституисања локалне самоуправе на основу одредби новог Устава и јачање капацитета локалне самоуправе кроз процес децентрализације власти којем су одредбама новог Устава широм отворена врата. Влада ће у најкраћем року приступити изради сета законских решења из области локалне самоуправе предвиђених Уставним законом за спровођење Устава, како би се у уставном року обезбедиле нормативне претпоставке за расписивање и одржавање избора за локалне органе власти.
У циљу стварања неопходних претпоставки за успешан процес децентрализације власти и убрзани процес развоја локалне самоуправе, један од посебних приоритета Владе биће нормативно уређење питања начина управљања локалном имовином од стране органа локалне самоуправе, те реформа и контрола приватизације локалних комуналних предузећа. Ради омогућавања локалним самоуправама бољег и бржег приступа финансијским средствима неопходним за развој њихових инфраструктурних објеката, посебна пажња ће се посветити јачању улоге Агенције за развој локалне самоуправе која се као посебна организација налази у саставу Владе. Ова владина агенција требало би да омогући лакши приступ финансијским средствима, као и повезивање локалних самоуправа са заинтересованим инвеститорима и помоћ локалним самоуправама у реализацији инфраструктурних пројеката.
Влада ће водити просветну политику полазећи од три фундаменталне претпоставке – да просветни систем има стратешки значај за свеукупни развој Србије, да Србија има дугу и добру просветну традицију и да је на основу тога потребно наставити добро осмишљену и поступну реформу просветног система.
Циљ Владе јесте да све аспекте развоја просвете функционално усклади како би се просветни систем модернизовао у складу са савременим захтевима развоја друштва.
Имајући у виду да реформа образовног система представља и темељ свеукупног напретка друштва у Србији, Влада ће највећу пажњу посветити: - модернизовању наставних планова и програма и процеса наставе, - техничко-административном усавршавању, модернизовању опреме и услова рада у просветним установама, - рационализацији просветног система у Србији, - побољшању стандарда запослених у просвети, - обезбеђењу финансијских средстава за модернизацију просветног система.
Влада ће припремити стратегију образовања у Србији, на основу које ће се ускладити наше образовање са највишим светским стандардима. При томе, Влада ће пре свега бринути о нашим државним и националним интересима и интересима грађана, користећи сопствене компаративне предности и чувајући особености наше просветне и културне традиције.
Децентрализација образовања, односно преношења надлежности и капацитета на локални ниво, представља такође један од задатака Владе.
Влада ће приступити и изради важних закона, као што су закон о предшколском васпитању и образовању и закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања.
Полазећи од вишеструког значаја и улоге спорта у нашем друштву, Влада ће даље радити на унапређивању одговарајућих услова за успешан развој и афирмацију како врхунског, тако и рекреативног спорта. За Владу је први задатак у овој области доношење националне стратегије развоја спорта у Србији и закона о спорту.
За успешан развој спорта неопходно је обезбедити стабилне услове финансирања, што се односи на изградњу спортских објеката, обезбеђење квалитетне спортске опреме, на припрему врхунских спортиста, њихово учешће на такмичењима и трајно обезбеђење одговарајућег социјалног статуса спортиста.
У наредном периоду Влада ће издвојити значајна средства, посебно, за спортске објекте од националног значаја, изградњу и реконструкцију великих спортских центара, базена, спортских и фискултурних сала, као и отворених спортских терена и дечјих игралишта локалног значаја. Посебну пажњу треба посветити развоју женског спорта без обзира на то да ли је реч о врхунском или рекреативном.
Влада ће израдити националну стратегију о младима, усвојити акционе планове за њену реализацију и нормативно уредити заштиту, неометан развој и напредовање младих. Сходно томе, Влада ће посебно усмерити своје активности на: подстицање омладинског организовања и удруживања; учешће младих у друштвеним процесима; остваривање и заштиту интереса младих; иницирање, праћење и усклађивање стручних и административних послова органа државне управе у планирању, подстицању и спровођењу друштвене бриге о младима, посебно у областима здравља, предузетништва и запошљавања, образовања, културе и стваралаштва, науке, социјалног положаја и безбедности младих; затим на спречавање злоупотреба младих; остваривање њихових права; подстицање сарадње са међународним омладинским организацијама и удружењима, као и на бригу о развоју младих талената.
У сврху реализације програма везаних за младе, Влада ће иницирати образовање посебне Канцеларије за рад са младима и Агенције за бригу о талентима.
Влада ће водити здравствену политику полазећи од тога да је грађанин основни субјект здравственог система. Циљ Владе је да успостави систем одрживог финансирања и обезбеди континуирано унапређење квалитета и ефикасности здравствене заштите свим грађанима Србије.
Тежиште здравствене политике биће посебно усмерено на унапређење здравственог стања угрожених групација становништва, јачање превентивне здравствене заштите и спровођење програма од општег интереса, развоја програма за болести од већег социјално-економског значаја, као и наставак сталног унапређења квалитета рада у здравственим установама.
У циљу стварања одговарајућих материјалних претпоставки за остварење здравствене политике, Влада ће највећу пажњу посветити унапређењу болничког система. У ту сврху започета је и наставиће се реконструкција болничке инфраструктуре и опремање здравствених установа савременом дијагностичком и другом опремом. Да би се остварила могућност равноправне и правичне здравствене заштите на целој територији Републике Србије, Влада ће у наредном периоду реконструисати и опремити четири клиничка центра у Републици.
Задаци Владе у здравственој политици одређени су стратешким документима које је Влада већ донела или припремила у последње три године. Средњорочни приоритетни циљеви здравствене политике Владе у периоду од 2005. до 2010. године су следећи: унапређење система здравствене заштите угрожених групација становништва, посебно деце и младих; спровођење стратегије јавног здравља; унапређење онколошке здравствене заштите, превенције и контроле заразних и болести зависности; унапређење квалитета рада здравствених установа и здравствених радника, доношење посебних секторских закона.
У спровођењу политике заштите животне средине Влада полази од становишта да је здрава животна средина претпоставка здравља и будућности нашег становништва, као и услов економског напретка и побољшања животног стандарда друштва. Влада ће донети обухватан програм који ће поред постојећих активности везаних за заштиту животне средине обухватити и област водопривреде и шумарства.
Посебну пажњу Влада ће посветити укључивању политике заштите животне средине у све друге секторске политике, изради и примени акционих планова који произлазе из Националног програма заштите животне средине, што ће бити праћено и одговарајућом обухватном нормативном делатношћу.
Посебне активности у овој области биће усмерене на решавање питања отпада и градње регионалних депонија у сарадњи са јединицама локалне самоуправе.
У погледу решавања питања највећих индустријских загађивања, Влада ће предузети мере да се припреми потпуни катастар загађивача за целу Србију и неутралишу најважнији индустријски загађивачи животне средине.
Када је реч о изградњи система мониторинга, Влада ће обезбедити континуирани мониторинг квалитета ваздуха у Србији у складу са правилима Европске агенције за животну средину и непрекидни мониторинг улазних и излазних водених токова, као и радиоактивности на граници Републике Србије.
У погледу развоја међународне сарадње и европских интеграција у области заштите животне средине, Влада ће закључити споразум о сарадњи у области заштите животне средине са свим суседним земљама и са земљама које представљају наше стратешке партнере, наставити сарадњу са регионалним организацијама које се баве питањима заштите животне средине и наставити са ратификацијом глобалних међународних конвенција и њиховом реализацијом на националном плану.
Програм Владе у области науке и технолошког развоја обухватиће даљу доследну примену Закона о научноистраживачкој делатности и Закона о иновационој делатности, који, заједно са Законом о високом образовању, чине основу за успостављање тзв. троугла знања који чине образовање, истраживања и иновације. Примена поменутих закона треба да афирмише највише светске стандарде у погледу квалитета истраживања, али и да афирмише значај науке и технолошког развоја као основног покретача економског развоја.
Србија се у овој области придружује напорима Европске уније да се до 2010. године достигне ниво издвајања из јавних прихода од 1 одсто бруто националног дохотка за научна истраживања. Влада ће водити подстицајну пореску политику да би се из привреде обезбедило додатних 2 одсто бруто националног дохотка кроз сарадњу научноистраживачког и привредног сектора.
Очекује се да ће Национални савет за науку и технологију убрзо усвојити стратегију научног и технолошког развоја, која ће дефинисати приоритетне области науке и технологије за које у Србији постоје реални истраживачки потенцијали.
Истовремено, наставиће се са политиком подстицања трансфера знања и технологија, подстицања примене научних резултата и развоја иновационог система. Политика развоја научноистраживачких кадрова, опремања научноистраживачких организација за бављење научном делатношћу, набавке стручне литературе и електронских база података, издавања научних публикација, одржавања научних скупова и подршке научним и стручним друштвима и помагања посебних организација од националног значаја, попут САНУ и Матице српске, биће и даље развијана. Посебна пажња биће посвећена пројектима инфраструктурне изградње и ревитализације од националног значаја који се спроводе у нашем највећем научном институту у Винчи.
Влада ће подстицати учешћа српских институција у програмима међународне сарадње, а пре свега што брже укључивање Србије у придружено чланство Седмог оквирног програма Европске уније за истраживање и развој. У овом програму Србија ће учествовати под једнаким условима са другим земљама чланицама ЕУ и равноправно конкурисати за средства из буџета ЕУ. Подршка коју у Европској комисији Србија има за укључивање у Седми оквирни програм треба да буде праћена снажном унутрашњом инфраструктурном подршком и подстицајем државе истраживачком сектору да би се обезбедила средства ЕУ у овој области.
У области културе Влада ће полазити од становишта да је уметничко стваралаштво слободно, поштеђено од вредновања политичким мерилима.
Полазна основа наше културне политике јесте дугорочни стратешки план културног развоја целе земље, због чега ће Влада израдити националну стратегију српске културе и закон о култури. На основу националне стратегије, одредиће се приоритети у развоју културе и очувању културног наслеђа, за шта ће Влада обезбедити стабилне услове финансирања.
Стална пажња биће посвећена културним установама од водећег националног значаја, обнови и чувању културног наслеђа, посебно на Косову и Метохији.
Влада ће обезбедити финансијску подршку домаћим ствараоцима и извођачима да највише домете наше уметности могу адекватно да представе у земљи и иностранству. Посебним законом Влада ће регулисати под којим условима уметници имају право на статус самосталног уметника и уплату доприноса за здравствено и пензијско осигурање из републичког буџета.
Данас у Србији религија је задобила положај какав има у развијеним и модерним демократским друштвима и прихвата се као битан чинилац друштвеног живота, вишеструко повезан и плодоносно испреплетен са образовањем, културом и науком, као и са социјалним активизмом, цивилизацијским стремљењима и јавним моралом друштва.
Влада ће даље помагати у афирмацији друштвене улоге цркава и верских заједница; унапређењу толеранције, дијалога и међусобне сарадње цркава и верских заједница; сарадњи државе са сваком појединачном црквом и верском заједницом ради остваривања заједничких интереса и општег добра, у првом реду ради хармонизације односа у друштву, неговања солидарности и изградње поузданог вредносног система на којем је утемељено ново заједништво европских народа и држава; побољшању положаја верског образовања у друштву; остварењу равноправног третмана верске културе у јавности са другим облицима културе; побољшању материјалног положаја цркава и верских заједница и трајне заштите верских објеката, свештенству и монаштву на Косову и Метохији и њиховој интеграцији у социјални и културни систем Србије.
Одржавање постојећих и успостављање још тешњих веза са грађанима Републике Србије који живе у иностранству и са онима који су српског порекла, а немају држављанство, представљају најважније аспекте политике према дијаспори. Влада ће радити на остваривању њихових права, али и на томе да допринесу развоју земље у сваком погледу, ширењу српске културе и идентитета и побољшању слике земље у свету.
Влада ће пружати помоћ око решавања основних животних проблема са којима се дијаспора сусреће: стицање држављанства, служење војног рока, денационализација, гласање на изборима, настава на српском језику и очување културног идентитета у иностранству.
Посебно ће се ојачати сарадња са сегментом дијаспоре коју чини генерација образоване млађе генерацıје, успешни професионалци у својим областима, научници, стручњаци и академски радници. Циљ је њихово повезивање и ангажовање на развоју економских, научних, културних и интегративних потенцијала матичне земље.
Конкретне активности Владе према дијаспори биће усмерене, пре свега, у два правца. Прво, према лицима која су рођена или дуже живе ван Србије и намеравају да тамо остану, укључујући и припаднике друге и треће генерације српских исељеника. Нагласак у деловању Владе биће стављен на очување националног и културног идентитета, међусобно упознавање и грађење чвршћих веза. Друго, према лицима која живе ван Србије, на студијама или су запослена, а постоји вероватноћа или намера да се врате у Србију, или да у њу инвестирају. У том сегменту програми и активности Владе биће усмерени на стварање повољнијих услова који омогућавају повратак, запошљавање и размену идеја и знања.
Даме и господо народни посланици, представио сам вам резиме програма будуће Владе Србије. Дозволите ми да вам сада предложим и будући састав Владе Републике Србије. За потпредседника Владе, задуженог за европске интеграције, предлажем Божидара Ђелића, за министра спољних послова Вука Јеремића, за министра унутрашњих послова Драгана Јочића, за министра одбране Драгана Шутановца, за министра финансија Мирка Цветковића, за министра правде Душана Петровића, за министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића, за министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Слободана Милосављевића, за министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића, за министра рударства и енергетике Александра Поповића, за министра за инфраструктуру Велимира Илића, за министра за телекомуникације и информатичко друштво Александру Смиљанић, за министра трговине и услуга Предрага Бубала, за министра рада и социјалне политике Расима Љајића, за министра науке Ану Пешикан, за министра заштите животне средине Сашу Драгина, за министра просвете Зорана Лончара, за министра за омладину и спорт Снежану Самарџић-Марковић, за министра културе Воју Брајовића, за министра здравља Томицу Милосављевића, за министра вера Радомира Наумова, за министра дијаспоре Милицу Чубрило, за министра без портфеља за Национални инвестициони план Драгана Ђиласа и за министра за Косово и Метохију Слободана Самарџића.
Извор[уреди]
- Мрежно место Владе Србије; преузето 5.5.2008.
