Ekspoze Vojislava Koštunice 2007.

Ovo je tekst ekspozea mandatara za sastav Vlade Srbije, Vojislava Koštunice, iznetog pred Narodnom skupštinom Srbije 15. maja 2007. godine.

---

Poštovani narodni poslanici,

Danas Narodna skupština, koja izražava volju naroda i građana Srbije, treba da donese odluku i izjasni se o tome da li podržava formiranje nove Vlade Srbije, sa programom i sastavom ministara koje kao mandatar predlažem Skupštini Srbiji.

Podsećam na to da je Srbija iskazanom voljom naroda na referendumu dobila novi Ustav, i da nam, saglasno novom Ustavu, predstoji zaokruživanje procesa konstituisanja najviših institucija države. Formiranje Vlade u ovom trenutku bez sumnje stvara uslove za to da postignemo preko potrebnu stabilnost u zemlji, a verujem u to da se svi slažemo da upravo unutrašnja stabilnost predstavlja ključni uslov da Srbija snažnim koracima ide napred.

Ako treba da istaknem jedan i najviši cilj ove vlade, on svakako glasi: u Srbiji, u svakom njenom delu, i u Gračanici, i u Kosovskoj Mitrovici, i u Bujanovcu, i u Knjaževcu, i u Loznici, i u Subotici, dakle u svakom delu Srbije mora da se živi bolje, mirnije, sigurnije, mora biti više posla za građane, a njihov ukupni standard života mora biti bolji. I vi, narodni poslanici, lako ćete moći da prosudite i ocenite rad Vlade na osnovu procene da li ona uspešno ispunjava ovaj prvi i najviši cilj koji je pred sebe postavila.

Upravo da bi ostvarile ovaj cilj, stranke koje obrazuju Vladu odlučile su da interes države, nacije i građana stave iznad međusobnih partijskih razlika i stranačkih interesa. Postigli smo punu saglasnost oko pet ključnih programskih principa Vladine politike: ti principi se odnose na pitanja Kosova i Metohije, evropskih integracija, saradnje sa Tribunalom u Hagu, socijalne i ekonomske politike i borbe protiv kriminala i korupcije.

Ustav Srbije, kao prvu i najvišu obavezu, nalaže svakoj državnoj instituciji da sačuva suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Zato se i prvi programski princip rada Vlade odnosi na jasno definisanje državne politike prema Kosovu i Metohiji. I ova vlada polazi od činjenice da je državna politika prema Kosovu definisana Ustavom Srbije, iskazanom voljom naroda na referendumu i usvojenim rezolucijama Narodne skupštine. U prethodnom periodu tri najvažnije institucije države – Narodna skupština, Vlada Srbije i predsednik Republike - imale su jedinstvenu politiku koju je sprovodio državni pregovarački tim. Državni pregovarački tim je redovno podnosio izveštaje Narodnoj skupštini, a predstoji podnošenje još jednog takvog izveštaja.

Od najvećeg je značaja za zemlju da se, na osnovu već utvrđene državne politike za Kosovo i Metohiju, sačuva jedinstvo najviših državnih institucija, i uveren sam u to da će tako i biti. Pošto svaki građanin Srbije dobro zna da državna politika za Kosovo i Metohiju znači da je Kosovo, saglasno Povelji UN i saglasno Ustavu Srbije, sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije, smatram da nema potrebe da i ovom prilikom izlažem sve elemente našeg predloga o suštinskoj, odnosno nadgledanoj autonomiji pokrajine unutar Srbije. Više svrhe ima ako se zadržim na mogućim iskušenjima oko Kosova i Metohije koja nam u neposrednoj budućnosti prete.

Poznato je da je nekoliko zemalja članica Saveta bezbednosti podnelo nacrt rezolucije sa ciljem da se, na osnovu Ahtisarijevog plana, omogući proglašavanje nezavisnosti naše pokrajine. Želim da vas obavestim o tome da su dosadašnja Vlada Srbije, predsednik Republike i ceo pregovarački tim uložili najveće moguće napore kako bi se promenilo mišljenje uticajnih država koje se zalažu za nezavisnost Kosova. Naša argumentacija je bila snažna, čvrsto pravno i moralno utemeljena, ubedljivo obrazložena i u celosti je dokumentovana u SB UN.

Istovremeno, Srbija je od početka formiranja dosadašnje vlade intenzivno, rekao bih svakodnevno, sarađivala sa Rusijom na formulisanju usaglašene politike za rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije. Više sastanaka predsednika Vlade i predsednika Republike Srbije sa najvišim zvaničnicima Rusije značajno je doprinelo definisanju zajedničkog stava. Polazeći od principijelnog stanovišta da se mora poštovati međunarodno pravo i da se Srbiji ne može, protivno Povelji UN, oteti 15 odsto njene teritorije, Rusija je jasno saopštila da je za nju neprihvatljiva nova rezolucija SB koja ne bi počivala na postojećoj Rezoluciji 1244, odnosno koja ne bi potvrdila suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i nepovredivost njenih međunarodno priznatih granica.

Zato će i ova vlada, kao što je činila prethodna, polaziti od činjenice da je SB poslednja ustanova na svetu koja može pogaziti Povelju UN i da SB zato nikada neće usvojiti rezoluciju kojom se jednoj članici UN otima 15 odsto njene teritorije. Jednostavno, verujemo u to da postoje države, kao što je Rusija, koje će sprečiti da budu pogaženi principi i razoreni temelji na kojima počiva celokupni međunarodni poredak.

Albanski separatisti zapretili su nasiljem ako ne dobiju nezavisnost i time pokušali da ucene međunarodnu zajednicu. Još je rečeno da će, ako do nasilja dođe, za to biti odgovorne žrtve, a ne nasilnici i teroristi. I ovom prilikom mi javno upozoravamo međunarodnu zajednicu koja je preuzela odgovornost za mir u pokrajini, da to onda ne bi bio samo zločin terorista, već i onih koji zločin nisu sprečili iako su mogli i na vreme bili upozoreni.

Albanski separatisti zapretili su i da će naterati privremene institucije u pokrajini da jednostrano proglase nezavisnost ukoliko u najkraćem roku međunarodna zajednica ne odobri stvaranje druge albanske države, ovog puta na tlu Srbije. Kada je reč o jednostranom proglašavanju nezavisnosti pokrajine, Vlada unapred saopštava svoj stav da je svaki takav čin za Srbiju potpuno ništavan i da takav čin neće i ne može izazvati bilo kakve promene u ustavnom i pravnom sistemu zemlje. Svaki naš građanin na Kosovu i Metohiji mora znati da je on građanin Srbije, da mu to garantuje Ustav Srbije i da svaku jednostranu odluku privremenih institucija treba unapred da odbaci i potpuno ignoriše. Svaki naš građanin na Kosovu i Metohiji mora da zna da će njegova skupština i njegova vlada uvek biti u Beogradu.

Zato se sada obraćam svim našim građanima na Kosmetu jasnom porukom: vi morate znati da je za državu Srbiju Kosovo zauvek sastavni i neotuđivi deo naše teritorije i morate biti svesni toga da je svako jednostrano proglašavanje i priznanje nezavisnosti obična magla i paučina. Još tačnije rečeno, jednostrano priznanje je manje od nule, i ono vas ne sme uplašiti i naterati da napustite svoje kuće i našu pokrajinu. Ova vlada i formira ministarstvo za Kosovo i Metohiju da bi na delu potvrdila da će za Vladu Srbije Kosovo uvek biti pokrajina unutar Srbije, i to ministarstvo na svaki način mora još više da pomogne svakom našem građaninu u pokrajini.

Kada je reč o mogućnosti da neke države priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost pokrajine, želim da vas podsetim na to da sam u SB 3. aprila ove godine izneo nedvosmisleno definisan stav Srbije. Tom prilikom Srbija je uputila jasno upozorenje da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću snagu za vlade svih država članica UN, što znači da nijedna država ne sme da prekrši ovu rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu pokrajine.

I ova vlada vodiće doslednu politiku utemeljenu na uverenju da bi svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo najgrublje i čak dvostruko kršenje normi UN. U takvom slučaju, bile bi prekršene i Povelja UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske organizacije. SB je, poštovani narodni poslanici, do kraja upoznat sa našim argumentima i stavom da bi Vlada Srbije u potpunosti kao ništavno odbacila svako priznanje nezavisnosti pokrajine.

Da zaključim, eventualno jednostrano priznanje pojedinih država nezavisnosti pokrajine predstavljalo bi direktno omalovažavanje autoriteta SB, kršenje Povelje UN, Rezolucije 1244 i kršenje Ustava Srbije. Samim tim, Vlada Srbije unapred odbacuje kao ništavan i za Srbiju nepostojeći bilo kakav oblik jednostranog priznanja i unapred saopštava da će Srbija uvek tretirati Kosovo kao svoj sastavni deo. Takođe, Vlada upozorava na to da eventualno priznanje nezavisnosti pokrajine ni u kojem slučaju ne može biti predstavljeno kao čin prijateljstva prema Srbiji, zato što može značiti samo čin najgrubljeg mešanja u unutrašnje stvari druge zemlje. Podrazumeva se da svaka država koja bi donela odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti mora voditi računa o tome da bi to proizvelo ozbiljne posledice u međusobnim odnosima, u skladu sa praksom međunarodnog ophođenja. Želim da naglasim da odgovor i svakog našeg građanina na Kosmetu i Vlade Srbije na bilo koji oblik jednostranog priznanja jednostavno glasi – Kosovo ostaje pokrajina unutar Srbije.

I ova vlada polazi od uverenja da će se uticajne države u međunarodnoj zajednici držati opštih načela međunarodnog prava i da se niko neće usuditi da pribegne jednostranom priznanju. Sa svoje strane, Vlada izražava punu spremnost da preuzme svoj deo odgovornosti za pronalaženje sporazumnog i pravičnog rešenja i biće spremna na to da u svakom trenutku otpočne razgovore i učestvuje u novom pregovaračkom procesu. Mi verujemo u to da je moguće pronaći kompromis i bićemo uporni u zahtevu da se mora razgovarati i da se mora pronaći prihvatljiv oblik autonomije za albansku manjinu na Kosovu i Metohiji.

Drugi ključni programski princip vladine politike predstavljaju evropske integracije. Nastavak procesa stabilizacije i pridruživanja veoma je značajan u kontekstu ukupne orijentacije Srbije ka evropskim integracijama. Budući da je pre prekida pregovora ostalo još veoma malo posla oko usaglašavanja teksta Sporazuma, očekujemo da sa taj deo posla obavi u kratkom vremenu po stupanju ove vlade na dužnost. Uporedo sa pregovorima o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju neophodno je da se obnovi operativni plan Evropskog partnerstva o kratkoročnim i srednjoročnim obavezama zemlje u procesu evropskih integracija. Neposredno obnavljanje ovog procesa važno je za uspešno sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u život.

Punopravno i ravnopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji jasno je proklamovano programsko opredeljenje svake od stranaka koje ulaze u koalicionu vladu. Podjednako je jasan i nesporan stav da proces pridruživanja Srbije EU ni u kojem slučaju ne može biti kompenzacija za bilo kakve ustupke kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije. To je jednostavno, u svakom pogledu, potpuno isključena mogućnost.

Vlada će, kada je reč o evropskim integracijama, pre svega nastojati da nastavi i ubrza uveliko započeti proces donošenja zakona koji su prilagođeni zakonodavnom ustrojstvu Evropske unije. Naporedo s tim, punom energijom nastaviće se nastojanja da svi kriterijumi koji se tiču ljudskih i manjinskih prava, slobode medija, principa ekonomskog poslovanja, nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa i obrazovnih standarda budu što potpunije i blagovremeno zadovoljeni. Prvi koraci koji treba da uslede neposredno u narednim danima biće parafiranje sporazuma o viznim olakšicama za naše građane, a odmah zatim pomenuti nastavak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Srbija u međunarodne integrativne procese ulazi kao jedinstvena država, sa međunarodno priznatim granicama, unutar kojih se nalazi Kosovo i Metohija kao njen neotuđiv deo. Srbija učestvuje u integrativnim procesima prevashodno zbog svojih državnih i nacionalnih interesa. U proces stabilizacije i pridruživanja Srbija je ušla kao jedinstvena zemlja i za nas svaki korak bliže ulasku u šire integracije predstavlja korak dalje od dezintegracije zemlje.

Učešće u procesu stabilizacije i pridruživanja biće od značaja za našu zakonodavnu politiku i što efikasniju politiku primene usvojenih zakona. Od samog početka svog mandata Vlada će pristupiti usklađivanju zakona sa novim Ustavom i sa pravilima i zakonskim normama Evropske unije. Takođe je neophodno nastaviti sa usmerenim osposobljavanjem i jačanjem naše državne administracije, koja svakodnevno radi na poslu približavanja Evropskoj uniji. Pošto je reč o dugoročnoj i osnovnoj orijentaciji Srbije, Vlada će u svom delovanju polaziti od Nacionalne strategije pristupanja Evropskoj uniji (usvojene 2005. godine), u kojoj su izloženi osnovni elementi politike pridruživanja i obaveze državnih organa, privrednih subjekata i drugih društvenih činilaca u ovom dugoročnom procesu. Sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji mora predstavljati naš kratkoročni cilj.

Srbija se mora što brže približavati unutrašnjem tržištu EU. Za to je neophodno održati postignuti tempo ekonomskog razvoja, dalje unaprediti poslovnu klimu za privlačenje stranih ulaganja (novi Zakon o stranim ulaganjima i drugo), smanjenje stope nezaposlenosti i uvođenje mera koje treba da spreče novu nezaposlenost, brzi nastavak restrukturiranja (uključujući i javna preduzeća), izvršiti opštu denacionalizaciju i privatizaciju građevinskog zemljišta, ubrzati uvođenje industrijskih i poljoprivrednih standarda u domaću proizvodnju. Veoma je važno razvijati i podržavati efikasno delovanje novih regulatornih tela, a posebno Komisije za zaštitu konkurencije, jer će uspeh ovih regulatornih tela biti osnov za ocenu da li je Srbija sposobna da aktivno učestvuje na evropskom tržištu.

Velika pažnja mora biti usmerena na unapređenje pravosuđa i unutrašnjih poslova, koji su osnovni prioritet za sve potencijalne kandidate za članstvo EU. Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala i posebno korupcije su kriterijum za ocenu vladavine prava u demokratskoj državi. Strategije koje su izrađene u ovim oblastima moraju se primeniti i obezbediti dovoljna sredstva za njihovo sprovođenje.

Proces pridruživanja EU podrazumeva usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i njegovo ugrađivanje u domaći pravni sistem. Da bi se ovaj posao uspešno obavio, neophodno je najpre pristupiti prevođenju pravnih tekovina EU na srpski jezik, što zahteva značajna finansijska sredstva, postojanje posebnog odeljenja za koordinaciju prevođenja, izgradnju informativnog sistema za koordinaciju procesa prevođenja i angažovanje profesionalnih prevodilaca, te ovu činjenicu valja imati u vidu prilikom donošenja novog budžeta.

Zbog svih ovih aktivnosti, neophodno je da Vlada u saradnji sa univerzitetima, poslodavcima i tržištem rada unapredi obrazovne programe, primeni postojeći plan obuke državnih službenika u procesu evropske integracije i izradi plan zapošljavanja koji će moći da odgovori zahtevima procesa unutrašnjih reformi u procesu pristupanja EU. Nastavak reforme obrazovanja, obuke i zapošljavanja doprineće bržem okončanju procesa pristupanja Srbije EU. Ovakvim pristupom omogućuje se veća konkurentnost građana Srbije na tržištu radne snage EU i privlačnost Srbije za strane ulagače.

Sa procesom evropskih integracija neposredno je povezan treći princip vladine politike, a to je uspešno i celovito okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. To znači da postoji saglasnost o tome da se moraju preduzeti sve mere kao bi se u najkraćem roku okončala saradnja sa tim sudom, jer to pre svega predstavlja interes Srbije. Neophodno je pojačano angažovanje i uključivanje svih državnih organa i institucija radi uspešnog ispunjenja svih međunarodnih obaveza Srbije prema Haškom sudu. U tom cilju postignut je dogovor o tome da se odmah formira Savet za nacionalnu bezbednost koji će koordinirati rad svih obaveštajnih službi i usmeravati aktivnosti kako bi se što pre ispunile sve obaveze prema Tribunalu.

Četvrti ključni programski princip vladine politike odnosi se na socijalno-ekonomska pitanja. Stranke vladine većine jedinstvene su u oceni i praktičnom opredeljenju da su ključni ciljevi Vlade smanjenje nezaposlenosti i siromaštava, poboljšanje životnog standarda građana, nastavak velikih strateških investicija kao što su izgradnja autoputeva i gasovoda, završetak privatizacije, privlačenje novih direktnih investicija, jačanje ekonomskog povezivanja i povećanje zajedničkih investicija sa Republikom Srpskom i državama u regionu.

Ključni prioritet Vlade u oblasti socijalne politike jeste smanjenje nezaposlenosti i siromaštva.

Plan Vlade je da do 2010. godine godišnja stopa zaposlenosti kontinuirano raste, a stopa nezaposlenosti opada, i da se u različite vrste aktivnih mera zapošljavanja uključi do 70 odsto nezaposlenih lica. Vlada će preko tranzicionih centara omogućiti zaposlenim radnicima da se prekvalifikuju i zadrže posao, ili da nađu novo zaposlenje. Posebno će se podsticati zapošljavanje na devastiranim područjima i područjima sa visokom stopom nezaposlenosti, kao i zapošljavanje mladih, žena, lica sa invaliditetom, pripadnika pojedinih etničkih manjina. Sve će to biti praćeno merama aktivne politike smanjenja ukupnog poreskog opterećenja i uvođenjem novih poreskih olakšica za poslodavce. Vlada će doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju kako bi se zaštitila i prava zaposlenih.

Polazeći od toga da je u tri prethodne godine u Srbiji značajno smanjen broj siromašnih, Vlada će daljom primenom mera aktivne socijalne politike kontinuirano smanjivati broj siromašnih da bi se on sveo na najmanju moguću meru. U cilju smanjenja siromaštva, Vlada će intenzivirati reformu sistema socijalne zaštite putem mera kao što su donošenje zakona o socijalnoj zaštiti, unapređenje kvaliteta socijalnih usluga, transformacija ustanova socijalne zaštite, izgradnja i adaptacija dnevnih boravka za decu sa smetnjama u razvoju, za stare, osobe sa invaliditetom i decu sa poremećajima u ponašanju, adaptacijom stambenih jedinica za samostalno stanovanje, čime će se ovim korisnicima socijalnih ustanova omogućiti da žive samostalno kao ravnopravni građani. To će se takođe postići i izgradnjom i opremanjem malih domova za smeštaj starih, razvojem instituta hraniteljstva i unapređenje uslova za smeštaj u hraniteljske porodice dece bez roditeljskog staranja, dece ometene u razvoju i dece sa poremećajem u ponašanju.

Vlada će obezbediti ekonomsku sigurnost penzionera, nastaviti sa redovnim isplatama penzija, do kraja izmiriti sve dugove iz prošlosti i održati odgovarajući odnos prosečne penzije i prosečne zarade. Za osobe sa invaliditetom obezbediće se jednake mogućnosti za njihov rad i zapošljavanje na taj način što će Vlada stvoriti zakonsku obavezu preduzećima da stopa zaposlenosti ovih osoba dostigne 25 procenata do 2011. godine.

Vlada će, takođe, obezbediti stambeno zbrinjavanje siromašnih, a posebno izbeglih i prognanih lica, i u tu svrhu doneti zakon o socijalnom stanovanju i program socijalne stanogradnje.

Smanjenje siromaštva, povećanje zaposlenosti i povećanje životnog standarda građana zasnivaju se na realnim pretpostavkama i realnim pokazateljima. Bruto društveni proizvod po glavi stanovnika konstantno raste, Srbija je postala lider Balkana po brzini reformi i rekorder po visini rasta bruto društvenog proizvoda u jugoistočnoj Evropi u 2006. godini, strane direktne investicije uvećane su više od četiri puta, prihodi od privatizacije višestruko se uvećavaju, Srbija nije samo postala mesto gde se investira, već je i sama postala investitor. Telekom Srbija je na tenderu kupio Telekom Srpske po ceni od 646 miliona evra, što je istorijski gledano najveća investicija jedne srpske firme.

Na temelju ostvarenih realnih rezultata i planiranog privrednog rasta po godišnjoj stopi od 6 odsto, cilj Vlade je da Srbija do 2012. godine dostigne 80 odsto bruto društvenog proizvoda novih država članica Evropske unije, da godišnji rast izvoza srpske privrede bude 17 odsto i da se obezbedi od tri do pet milijardi dolara investicija godišnje.

Najveća strana ulaganja koja se očekuju u Srbiji jesu ulaganja u energetiku. Plan Vlade, koji se zasniva na realnim pretpostavkama, jeste da obezbedi najmanje tri milijarde evra novih investicija u naredne tri godine, pre svega u gasnoj i naftnoj privredi. Primera radi, Vlada planira da se za dve godine izgradi gasovod dužine približno 400 kilometara i vredan oko milijardu evra.

Značajne investicije planiraju se u izgradnji putne mreže. Sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana i putem koncesija do 2010. godine biće u potpunosti završen autoput na Koridoru 10 i autoput Beograd–Požega. Vlada će investicije u saobraćaj obezbediti delom iz sopstvenih prihoda, a delom iz ugovorenih zajmova sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Svetskom bankom, iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju i iz fondova Evropske unije.

U pogledu privatizacije i restrukturiranja privrede, Vlada će završiti privatizaciju društvenog sektora privrede. Nastaviće se sa odgovornim restruktuiranjem javnog sektora privrede, povećanjem efikasnosti preduzeća uz oslobađanje od budžetske zavisnosti, ulaganjem u rekonstrukciju i modernizaciju, kroz tehnološko i organizaciono usklađivanje sa standardima Evropske unije, izvršiti izmene i dopune Zakona o privatizaciji kako bi se jasno definisali principi i pravila privatizacije javnih preduzeća i ovlašćenja države i organa lokalne samouprave u tom procesu, omogućiti pravo svih punoletnih građana Srbije na besplatne akcije preko Privatizacionog registra, odnosno Nacionalnog privatizacionog fonda, doneti zakon o Nacionalnom privatizacionom fondu Srbije kojim će se bliže urediti način i postupak distribucije besplatnih akcija građanima Srbije koji to pravo nisu iskoristili, okončati prodaju akcija iz portfelja Akcijskog fonda Republike Srbije sa ciljem ubrzanog povlačenja učešća države u kapitalu privatizovanih preduzeća nasleđenog iz ranijeg perioda, doneti zakon o privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta, čime će se povećati obim investicija, razviti tržište nekretnina i obezbediti pravo građana na neograničeno raspolaganje svojom nepokretnom imovinom, doneti sveobuhvatne socijalne programe za svaku privatizaciju kako bi se zaštitila i prava zaposlenih.

Peti ključni programski princip vladine politike jeste nastavak borbe protiv organizovanog kriminala i svakog oblika korupcije. Prirodna je težnja svakog društva da obezbedi vladavinu prava, što znači mogućnost za sve građane da bezbedno i dobro žive od svog poštenog rada.

Nažalost, većina stanovništva i danas veoma teško živi, tako da nam predstoji velika borba da bi konačno svaki građanin Srbije mogao da kaže da mu je životni standard osetnije bolji. Svi vidimo koliko su strpljenja i razumevanja naši građani pokazali za one stvarne i velike teškoće kroz koje prolazi naša država. Ono, međutim, za šta nijedan pojedinac u našoj zemlji nema i ne sme da ima razumevanje jeste još prisutna korupcija u svim delovima društva. Mi smo svesni da, možda gore od bilo čega drugog, nepravda peče svakog našeg čoveka kada vidi kako se putem korupcije bezobzirno otima dinar od najsiromašnijeg dela stanovništva.

Zato Vlada Srbije mora još žešće, još snažnije i još sistematičnije da udari na svaku pojavu kriminala i korupcije. Dobro znam koliko se narod i građani raduju kada čuju da je pravda zadovoljena i da je ova ili ona mafija privedena pravdi. Sve dok sam ubeđen da je u Srbiji zakon jači od svakog pojedinca i sve dok budem verovao da Vlada ima snage da se obračuna sa svakim oblikom kriminala i korupcije, ja ću biti na čelu Vlade.

Polazište Vlade u borbi protiv korupcije predstavlja Nacionalna strategija i Akcioni plan za borbu u protiv korupcije. Uspešna borba protiv ove vrste društvenog zla podrazumeva efikasnu primenu antikorupcijskih propisa, prevenciju, odnosno otklanjanje mogućnosti za korupciju, podizanje opšte svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije. U tom cilju, biće nastavljena još intenzivnije saradnja MUP-a i tužilaštava, kako u borbi protiv korupcije u privredi, tako i u borbi protiv korumpiranih članova pravosudnih organa.

Vlada će raditi na potpunom suzbijanju privrednog kriminala, celovitom uređenju sudstva, jačanju svojinskih prava, kao i svođenju korupcije na najmanju moguću meru u oblasti privrede. Vlada će unaprediti osposobljenost Poreske i Carinske uprave i podići institucionalne kapacitete svih sektora u Ministarstvu finansija. Sve pojave kriminala najstrože će se kažnjavati u svim službama.

Posebni napori biće usmereni na unapređenje pravosuđa i službe unutrašnjih poslova, kao osnovnih nosilaca borbe protiv korupcije i kriminala. Nezavisno pravosuđe i borba protiv organizovanog kriminala, posebno korupcije, predstavljaju osnovni kriterijum za ocenu ostvarenog nivoa vladavine prava u jednoj demokratskoj državi.

Izuzetna pažnja biće posvećena suzbijanju organizovanog kriminala, i na nacionalnom, i na međunarodnom planu. U tom cilju, Vlada će doneti nacionalne strategije za prevenciju kriminala. Posebne napore Vlada će usmeriti na borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala, tačnije korupcije, pranja novca i falsifikovanja novca, visoko-tehnološkog kriminala i svih drugih oblika krivičnih dela iz oblasti ekonomskog kriminala, borbu protiv svih vidova organizovane proizvodnje, krijumčarenja i stavljanja u promet opojnih droga i narkotika, borbu protiv terorizma, otkrivanje organizovanih kriminalnih grupa, rasvetljavanje najtežih krivičnih dela, posebno onih koji izazivaju uznemiravanje javnosti, suzbijanje maloletničke delinkvencije.

U skladu sa usvojenom Strategijom borbe protiv trgovine ljudima u Republici Srbiji i Konvencijom Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Vlada će nastaviti međunarodnu saradnju na suzbijanju svih oblika trgovine ljudima.

Budućnost Srbije, njen napredak, može da se temelji isključivo na vladavini prava i vladavini zakona. Vlada Srbije je do sada svakog dana pobeđivala kriminal i naš veliki cilj je da ovde u Skupštini Srbije svi zajedno, ma kojoj partiji pripadali, možemo zajedno da zaključimo da je Srbija zaista postala pravno uređena država.

Pošto sam vam izložio pet osnovnih programskih principa vladine politike, želeo bih da vas upoznam i sa planovima o neophodnim institucionalnim reformama, koje proizilaze iz Ustava i Ustavnog zakona koji je donet sa novim Ustavom Srbije.

Nesumnjivo je da će izbor nove vlade ubrzati preobražaj institucija i čitavih pravnih oblasti u Srbiji. Vlada namerava da snažno koristi svoje pravo zakonske inicijative i u oblasti reformisanja naših institucija. Zadaci Vlade izviru iz dve potrebe: da se stvori pravni sistem koji priliči Srbiji kao samostalnoj državi, ali i da se sadašnji pravni sistem prilagodi novom ustavnom sistemu. Pri tome, bitno je i da se poštuju redosled i brzina usvajanja zakona koje je odredio Ustavni zakon.

Jedan od najprečih poslova Vlade jeste da blagovremeno pripremi zakone kojima se uređuju odbrana Srbije, Vojska Srbije i spoljni poslovi. Posredi su zakoni kojima se pravni poredak Srbije prilagođava potrebama samostalne države. Donošenje tih zakona nije neophodno samo zato što je Srbija postala samostalna država, već i zbog toga što važeći zakoni potiču još iz doba Savezne Republike Jugoslavije ili Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i ne izražavaju suštinu novog ustavnog poretka Srbije. Uređenje Vojske Srbije i sistem odbrane treba u sebi da sjedine demokratičnost i efikasnost. Vojska i vojne ustanove moraju neposredno da budu potčinjeni civilnim organima izvršne vlasti, predsedniku Republike i Vladi, ali da budu i nadzirani od strane najvišeg predstavničkog tela – Narodne skupštine.

Preko je potrebno i da se zakonski konkretizuje ustavno pravilo prema kome rad službi bezbednosti kontroliše Narodna skupština. Put za to je usvajanje novog zakona kojim će se propisati uređenje službi bezbednosti i njihova kontrola, ali mnogo jasnije i preciznije nego što je to učinjeno važećim zakonom koji je donet za vreme državne zajednice Srbija i Crna Gora. Pored zakona kojim se uređuju spoljni poslovi, neophodno je da se što pre usvoji zakon kojim se normira zaključivanje i izvršavanje međunarodnih ugovora, pošto je na snazi zakon koji je usvojen još 1978. godine.

Da bi se omogućili izbori za predsednika Republike i organe lokalne samouprave, potrebno je da Vlada što pre predloži Narodnoj skupštini usvajanje zakona kojim se uređuju položaj predsednika Republike i izbori za predsednika Republike, lokalna samouprava i lokalni izbori. U zakonu treba da se razrade ustavna pravila o položaju predsednika Republike dok traje njegova dužnost i kad ona prestane.

Zakonom o lokalnoj samoupravi biće konkretizovan novim Ustavom povećan stepen decentralizacije Srbije i preuređen sistem opštinskih organa. Ustav pruža uporište za to da se napusti sadašnji princip krute podele nadležnosti između opštinskih organa, koji podseća na predsednički sistem. Jedan od ciljeva Zakona o lokalnoj samoupravi biće i da se smanje sadašnja ovlašćenja Vlade i svedu na ustavni nivo.

Posebno značajan je zakon kojim će se urediti položaj Ustavnog suda, sudija Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom. U novom Ustavu nadležnosti Ustavnog suda su brojne i značajne, promenjen je položaj sudija Ustavnog suda i način njihovog izbora i imenovanja. Zakon o Ustavnom sudu mora da potvrdi demokratska postignuća novog Ustava i da stvori potpune normativne pretpostavke da Ustavni sud postane garant očuvanja vladavine prava, ustavnosti i zakona, ali i efikasan zaštitnik ljudskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina.

U reforme naših institucija nesumnjivo spada i zakonodavno preuređenje pravosudnog sistema u Srbiji. Predstoji donošenje niza zakona iz pravosudne oblasti. S novim Ustavom i ustavnim načelima mora da bude usklađen i položaj Zaštitnika građana, Državne revizorske institucije, Vlade, državne uprave, Narodne banke i još celog niza značajnih institucija.

Želeo bih sada, poštovani narodni poslanici, da pređem na pojedinačne važne segmente vladine politike. Spoljna politika Republike Srbije biće nezavisna i usklađena sa stvarnim interesima države i njenih građana. Ona će se, kako predviđa Ustav, zasnivati isključivo na opštepriznatim principima i pravilima međunarodnog prava, i biće u skladu sa preambulom Ustava.

Temeljni princip naše spoljne politike jeste poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Na tom principu, kao i na načelu nemešanja u unutrašnje poslove, zasnivaće se odnosi Srbije sa svim zemljama u svetu, a posebno sa državama iz neposrednog okruženja.

Posebno će se raditi na razvijanju odnosa sa zemljama u neposrednom okruženju, u prvom redu sa državama-naslednicama prethodne Jugoslavije. Za Srbiju Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama sa Republikom Srpskom ima izuzetan značaj, kao i unapređenje saradnje sa Bosnom i Hercegovinom na temeljima Dejtonskog sporazuma. Poseban naglasak u spoljnoj politici Vlada će staviti na jačanje veza sa susedima koji su već u članstvu EU.

Buduća spoljna politika slediće opredeljenje Srbije da se što pre i što potpunije uključi u evropske integracione procese, sa krajnjim ciljem stupanja u punopravno članstvo Evropske unije.

Naporedo s tim, posebna pažnja biće posvećena daljem unapređenju odličnih odnosa sa Rusijom. Od vanevropskih država Srbija ima poseban interes da razvija dobre odnose sa SAD. Među drugim vanevropskim državama za Srbiju spoljnopolitički prioritet imaju Kina i Indija.

Kako je naš neposredni diplomatski prioritet da se pitanje Kosova i Metohije reši na način koji neće ugroziti teritorijalnu celovitost zemlje, jedan od naglasaka mora počivati na negovanju bilateralnih odnosa sa državama koje su više ili manje otvoreno iskazale solidarnost sa našim stavovima.

Sa istim ciljem na umu, neophodno je sistematično i strpljivo, argumentima i otvaranjem različitih perspektiva saradnje, uticati na političku javnost u nama manje naklonjenim zemljama, da bi se došlo do prihvatljivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.

Spoljna politika mora ubuduće više da se osloni na privredne veze sa inostranstvom, zbog čega je neophodno bitno popraviti koordinaciju između diplomatskih i nezavisnih privredničkih komunikacionih kanala.

Vlada će uložiti posebne napore da predsedavanje Srbije Savetu Evrope bude što bolje iskorišćeno u interesu afirmacije Srbije u međunarodnoj zajednici.

U skladu sa politikom mira i dobrosusedskih odnosa, Vojska Srbije će biti jedan od ključnih činilaca bezbednosti i stabilnosti u regionu i Evropi.

Prvenstveni interes Srbije jeste da očuva teritorijalni integritet, da rešava i samostalno smanjuje sopstvene bezbednosne rizike i da u skoroj budućnosti postane ključni regionalni činilac u održavanju mira i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

Vlada Srbije polazi od stanovišta da međunarodni integrativni procesi, kao što je i pristupanje Programu Partnerstvo za mir, treba da jačaju međunarodni i sveukupan položaj Srbije i da Srbija ulazi u ove procese prevashodno zbog svojih državnih i nacionalnih interesa.

Polazeći od duge i časne istorije srpske vojske, njenog nemerljivog značaja u čuvanju, jačanju i unapređivanju Srbije, Vlada će u narednom periodu uložiti poseban napor na uređenje vojske i obezbeđenje svih potrebnih uslova za njen sveukupan napredak i dostojanstven život njenih pripadnika. U tom pogledu, Vlada izdvaja sledeće prioritete: profesionalizaciju i reformu vojske u skladu sa izazovima, rizicima i pretnjama savremenog doba; uspostavljanje nove organizacione strukture u sistemu odbrane i modernizaciju naoružanja i vojne opreme.

Posebnu pažnju Vlada će posvetiti donošenju strategije nacionalne bezbednosti, strategije odbrane i strategijskog pregleda odbrane.

Primena strategije podrazumeva i značajnu normativnu aktivnost, tako da će Vlada odmah pristupiti donošenju zakona o odbrani, zakona o Vojsci Srbije, zakona o službama bezbednosti, zakona o zaštiti poverljivih informacija i zakona o demokratskoj i civilnoj kontroli Vojske.

Ostvarivanjem programa buduće vlade u oblasti odbrane i bezbednosti iskazuje se odlučnost da se sistem odbrane i Vojska reformišu u pouzdanu instituciju koja će garantovati miran i stabilan sveopšti razvoj Srbije, a svaki njen vojnik osećati brigu i uživati podršku ne samo Vlade već svih građana Srbije.

Već sam istakao da je stvaranje pravne države jedan od najviših ciljeva kome teži Srbija. Prirodno je da uloga pravosuđa u ostvarivanju tog cilja ima izuzetan značaj. Ova vlada zasniva svoju pravosudnu politiku na pretpostavci da efikasno pravosuđe predstavlja nužan uslov za realizaciju antikorupcijske politike. Autoritet, dostojanstvo i nezavisnost sudstva preduslov je da Srbija postane zaista pravna država.

Pre svega, efikasnost pravosuđa mora biti povećana, a trajanje postupaka skraćeno. U što kraćem roku, formiraće se Vrhovni kasacioni sud i Visoki savet sudija, a pitanje reizbora sudija biće rešeno u saradnji sa strukom.

Donošenje novih zakona ide zajedno sa njihovom efikasnom primenom. Reforma celokupnog pravnog sistema biće unapred dobro planirana i koordinisana, a reforme u pojedinim delovima uzajamno usklađene.

U ovoj oblasti neposredno sledi proces integracije domaćeg prava i pravosuđa u evropski pravni sistem. Posebnu pažnju ova vlada će posvetiti procesnom zakonodavstvu, sudskom organizacionom zakonodavstvu, zakonu o veštačenju i drugim zakonima od kojih zavisi dostižnost pravde.

Vlada će obezbediti maksimalno poštovanje svojine i ugovora, koji su, kao generator poslovnih motiva i sigurnosti poslovanja, srž ekonomskog života.

Prioritet u oblasti pravosuđa predstavlja primena Ustava, kako u domenu neophodnog usklađivanja sudskog organizacionog zakonodavstva (formiranje mreže sudova, usklađivanje propisa, regulisanje pitanja izbora i reizbora sudija i tužilaštva...), tako i u domenu formiranja i rada Ustavnog suda (donošenje zakona o Ustavnom sudu, izbor sudija Ustavnog suda...).

Detaljnom analizom utvrdiće se stvarna visina prihoda i rashoda u pravosuđu. Pristupiće se donošenju zakona, kao što su zakon o advokaturi i zakon o javnim beležnicima.

Reforma pravosuđa podrazumeva i donošenje niza sistemskih zakona koji će stvoriti osnov za približavanje Srbije Evropskoj uniji, uključujući i pravno regulisanje svojinskih pitanja, kao što su privatizacija građevinskog zemljišta i denacionalizacija. Pored toga, uvođenjem programa stručnog usavršavanja podići će se nivo stručnosti u pravosuđu.

Uvođenjem nezavisnog sudskog budžeta i autonomije u pogledu odlučivanja o prihodima i rashodima stvoriće se osnovni uslovi za nezavisnost pravosuđa. Visoki savet pravosuđa, u saradnji sa Ministarstvom finansija, imaće punu nadležnost nad budžetom u ovoj oblasti.

Obezbediće se samostalnost pravosudnog sistema kroz regulisanje načina izbora sudija i javnih tužilaca.

Povećaće se efikasnost u borbi protiv korupcije kroz unapređenje Zakona o sprečavanju sukoba interesa i drugih zakona, obezbediće se javnost rada državnih institucija i uvesti unutrašnja kontrola u pravosuđu.

Unaprediće se efikasnost procesnog zakonodavstva uvođenjem širih ovlašćenja javnom tužilaštvu, uključujući i njegove nadležnosti u krivičnom postupku, i pojednostaviće se postupak istrage.

Važan cilj predstavlja dostizanje standarda „suđenje u razumnom roku“ putem usvajanja izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku i njegovim usklađivanjem sa standardima EU.

U oblasti javnih finansija izdvajaju se tri osnovna cilja: 1) obezbeđenje makroekonomske stabilnosti, 2) stvaranje jasnog, predvidivog i podsticajnog okvira za poslovanje privrede, i 3) osiguranje pouzdanog i stabilnog izvora finansiranja javnih potreba.

Ostvarivanje ovih ciljeva zahteva precizan, jednostavan i neutralan poreski sistem koji će istovremeno biti i efikasan i pravedan, prilagođen poreskom kapacitetu srpske privrede i stanovništva i usklađen sa poreskim sistemom EU. Stoga će dalji razvoj poreskog sistema ići u pravcu ujednačavanja poreskog opterećenja u okviru jednog poreskog oblika, smanjivanja broja poreskih oblika i svođenje na najmanju meru diskrecionog odlučivanja državnih organa. Podsticajnost poreske politike ogledaće se pre svega u visini poreskih stopa uz minimalan broj izuzetaka u oporezivanju. Imajući u vidu da su već sada poreske stope u Srbiji relativno niske, dalje smanjivanje poreskog opterećenja biće usmereno, pre svega, na podsticanje razvoja finansijskih tržišta i akcionarstva u Srbiji. Ono će, takođe, podržavati smanjenje troškova prometa dobara koja su od značaja za životni standard. Posebna pažnja posvetiće se smanjivanju troškova u izvršavanju i kontroli poreskih obaveza kroz pojednostavljivanje administrativnih procedura, povećanje efikasnosti rada poreske i carinske administracije, razvoj njihovih informatičkih kapaciteta i profesionalizaciju.

U ostvarivanju ciljeva politike javnih finansija preobražaj politike javnih rashoda imaće poseban značaj. Neophodno smanjivanje javne potrošnje podrazumeva povećanje efikasnosti državnih organa i uprava, ali i postupno rešavanje pitanja subvencionisanja preduzeća, reformu sistema socijalnog osiguranja i restrukturiranje javnih preduzeća. Stoga će se politika javnih rashoda, u meri u kojoj je to u njenom domenu, čvrsto usmeriti ka ostvarivanju ovih pretpostavki. Pored toga, važan zadatak biće i potpuno zaokruživanje informatičkih i administrativnih kapaciteta Trezora Srbije kako bi se u potpunosti obezbedila transparentnost javnih izdataka, osigurala njihova namenska upotreba i omogućila efikasna kontrola javne potrošnje, kao i efektivno upravljanje gotovinom i javnim dugom.

Jedan od najvažnijih zadataka u daljem razvoju javnih finansija u Srbiji jeste reforma i razvoj oblasti lokalnih javnih finansija. On će se ostvarivati, pre svega, putem podrške izgradnji kapaciteta lokalnih samouprava za efikasno planiranje i upravljanje budžetskim procesom i sprovođenje načela fiskalne decentralizacije primerenih prilikama u Srbiji.

Uspešan razvoj ukupnog finansijskog sistema u Srbiji, takođe, nalaže prilagođavanje i usaglašavanje njegovog regulatornog okvira kako bi se smanjili transakcioni troškovi i administrativne prepreke za poslovanje institucionalnih i pojedinačnih investitora, obezbedila pouzdanost i javnost informacija neophodnih za njihove investicione odluke i time pružila prilika za značajnije finansiranje privrednih investicija kroz dužničke i vlasničke hartije od vrednosti. Podrška radu postojećim i izgradnja nedostajućih institucija na finansijskim tržištima biće jedan od prioritetnih zadataka rada Vlade u narednom periodu.

Ukupni ishod svih navedenih pravaca aktivnosti omogućiće da Srbija, pored ostvarivanja neposrednih ciljeva politike javnih finansija i razvoja finansijskih tržišta, spremno dočeka i uspešno se uključi u regionalne i evropske integracione procese, da postane atraktivna investiciona destinacija i da njena privreda iskoristi sve prednosti otvaranja tržišta i uspešno se suoči sa konkurencijom koju ovo otvaranje donosi.

Postoje realni pokazatelji koji potvrđuju da se u oblasti ekonomije ostvaruje zadovoljavajući tempo neophodnih reformi. Dosadašnji rezultati, kao što su makroekonomska stabilnost, niska inflacija, stabilna nacionalna valuta, konstantan rast bruto društvenog proizvoda, realno povećanje zarada, unapređenje poslovnog ambijenta, značajan priliv sredstava od privatizacije i direktnih stranih investicija i drugi, predstavljaju solidnu osnovu i garanciju za uspešan završetak tranzicije srpske ekonomije i smanjenje njenog zaostatka u odnosu na ekonomije razvijenih zemalja.

Naravno, to nikako ne znači da se zemlja više neće suočavati sa izazovima i da u ovoj oblasti ne postoje problemi. Bez obzira na činjenicu što su do sada ostvareni prioriteti u ekonomskim promenama – red u finansijskom i fiskalnom sektoru, podizanje standarda građana i zakonsko uobličavanje novog privrednog sistema – uspešnost svake tranzicije meri se stepenom pronalaženja najkraćeg i najkvalitetnijeg puta sa krajnjim i osnovnim ciljem da se obezbedi jačanje srpske ekonomije, poveća zaposlenost, smanji siromaštvo i poveća životni standard građana.

Ključne ciljeve ekonomskog i regionalnog razvoja Srbije predstavljaju promena privredne strukture, odnosno okončavanje procesa restrukturiranja u velikim sistemima, kao što su NIS, Železnica, EPS, JAT; kontinuirano povećanje direktnih stranih investicija; razvoj sektora malih i srednjih preduzeća kroz direktnu podršku preduzetnicima u vidu dugoročnih i povoljnih kredita; smanjenje nezaposlenosti davanjem finansijskih stimulacija poslodavcima koji otvaraju nova preduzeća i dodatnim rasterećenjem poreza i doprinosa za poslodavce; otvaranje novih radnih mesta koja generišu profit; razvoj privrede u nedovoljno razvijenim područjima, kroz jačanje infrastrukture i izgradnju industrijskih zona; jačanje konkurentnosti i saradnja sa međunarodnim institucijama; unapređenje ekonomskih odnosa sa inostranstvom; unapređenje ekonomske bilateralne i regionalne saradnje.

Izuzetnu pažnju Vlada će posvetiti ravnomernom regionalnom razvoju. U tom pogledu, posebno mesto pripada podsticanju razvoja turizma. Cilj je da Srbija postane razvijena turistička destinacija, sa daleko većim deviznim prilivom, značajnim povećanjem turističkog prometa i broja stalno zaposlenih u turizmu.

Prema programu Vlade, planirane investicije u ovoj oblasti obuhvatiće: restrukturiranje, rehabilitovanje i podizanje kvaliteta već postojećih objekata turističke ponude; razvoj nove smeštajne ponude prema konceptu održivog razvoja; velike projekte tzv. urbane rehabilitacije u cilju efikasne turističke valorizacije gradskih zona.

U cilju ostvarivanja programa razvoja u ovoj oblasti, Vlada je predvidela posebne podsticajne mere, kao što su bespovratna sredstva i krediti sa malom kamatnom stopom koji će se obezbeđivati preko Fonda za razvoj Republike Srbije.

Preduslov razvoja Srbije u celini, a posebno uravnoteženog regionalnog razvoja, jeste razvoj infrastrukture. S obzirom na to da je jedan od ključnih ciljeva Vlade podsticaj investicija u Srbiju, a pretpostavka za to razvoj saobraćajne infrastrukture, Vlada će posebnu pažnju posvetiti razvoju ove oblasti, posebno – razvoju putne mreže, unapređivanju bezbednosti saobraćaja i usklađivanju zakonskih propisa sa propisima EU.

U oblasti drumskog saobraćaja, u sledeće četiri godine, Vlada planira da započne i realizuje izgradnju autoputa Horgoš–Požega, izgradi, rekonstruiše i modernizuje saobraćajnice nacionalnog značaja na Koridoru 10, deonice koje povezuju Koridor 10, kao i saobraćajnice na magistralnim i regionalnim putnim pravcima. Planira se, takođe, izgradnja saobraćajne infrastruktura na Kosovu i Metohiji, prilaznih puteva graničnim prelazima i modernizacija graničnih prelaza, izgradnja prilaznih puteva dobrima iz kulturne baštine, kulturno-istorijskim spomenicima i turističkim centrima, kao i izgradnja i sanacija mostova na glavnim putnim pravcima.

U oblasti železničkog saobraćaja, Vlada će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti: modernizaciji prevoza, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture, rekonstrukciji i modernizaciji pruga centralne Srbije i digitalizaciji železničkih pružnih telekomunikacija.

U oblasti vazdušnog saobraćaja, prioriteti Vlade su modernizacija kontrole letenja radi poboljšanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja; osposobljavanje i korišćenje vojnih aerodroma u sistemu civilne vazdušne plovidbe, završetak radova na rekonstrukciji i modernizaciji Aerodroma Nikola Tesla.

U oblasti vodnog saobraćaja, Vlada će posebnu pažnju posvetiti uspostavljanju sistema obeležavanja i regulacije plovnih puteva, izgradnji elektronskih navigacionih karata i uspostavljanju rečnih informacionih servisa.

Za ostvarenje postavljenih ciljeva u oblasti saobraćaja Vlada će doneti strategiju i politiku razvoja vazdušnog saobraćaja, a u okviru normativne delatnosti vezane za vazdušni saobraćaj Vlada će ratifikovati Multilateralni sporazum o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazdušnog prostora i proširenju jedinstvenog evropskog neba za jugoistočnu Evropu, doneti zakon o upravi za civilno vazduhoplovstvo i zakon o civilnom vazduhoplovstvu.

U oblasti stanogradnje, Vlada će nastaviti realizaciju Programa stanovanja i integracije izbeglica u sedam gradova i opština u Srbiji, podsticati izgradnju socijalnih stanova i uspostaviti katastar nepokretnosti i doneti zakon o socijalnom stanovanju.

Smatram da je važno istaći da je u pogledu realizacije projekta u oblasti infrastrukture, Vlada već obezbedila sredstva za finansiranje, delom iz sopstvenih prihoda, a delom iz ugovorenih zajmova sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Svetskom bankom, iz sredstava Evropske agencije za rekonstrukciju i iz fondova Evropske unije.

Vlada će zasnivati svoju energetsku politiku polazeći od činjenice da upravo energetika danas predstavlja jedan od važnih faktora za postizanje ukupne ekonomske stabilnosti u našem regionu i celoj jugoistočnoj Evropi. Najveća strana ulaganja u Srbiji očekuju se u oblasti u energetike (planira se oko tri milijarde evra). Cilj Vlade jeste dostizanje liderske pozicije srpske energetike u regionu. U tom pogledu, Vlada će koristiti prednosti koje je već izgradila, a to su da srpska energetika ima tehnički najbolje koncipiran elektroenergetski sistem u regionu, da geostrateški položaj u regionu obezbeđuje Srbiji ključnu ulogu za tranzit električne energije, prirodnog gasa i nafte i da je preko elektroenergetskog sektora Srbija i tehnički i normativno već povezana sa zemljama EU.

Gasifikacija Srbije biće najatraktivniji investicioni proces, posebno posle potpisivanja Memoranduma o razumevanju za izgradnju gasovoda kroz Srbiju sa ruskim „Gaspromom“. Vlada planira da se u narednom periodu izgradi gasovod dužine oko 400 kilometara i vredan oko milijardu evra. Time će se omogućiti dalja gasifikacija Srbije, kojom će se obuhvatiti oko 400.000 domaćinstava, obezbediti sigurno snabdevanje industrije i dalje širenje magistralnih i distributivnih gasnih mreža.

Dva stalna i dugoročna razvojno-strateška cilja u ovoj oblasti su – aktivno učešće Srbije u planiranju i gradnji strateške regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja, uključujući i urgentnu gradnju podzemnog skladišta gasa u Srbiji, i planiranje, gradnju i korišćenje novih razvojno-kapitalnih i regionalno strateških elektroenergetskih objekata na graničnim rekama, uključujući i zajednička ulaganja sa strateškim partnerima u nove termoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije.

Vlada će u naftnoj privredi završiti već započeti proces fazne privatizacije Naftne industrije Srbije, što omogućava da se sadašnja vrednost NIS-a višestruko uveća.

Elektroprivreda Srbije završiće proces transformacije, a realizacijom Strategije razvoja energetike predviđa se značajno ulaganje domaćeg i stranog kapitala u nove proizvodne kapacitete, kao što su Kolubara B, nove hidroelektrane, revitalizacija i modernizacija postojećih hidro i termo kapaciteta. Finansijskim jačanjem EPS-a omogućiće se investiranje i izvan granica Srbije.

U oblasti komunalne energetike modernizovaće se postojeći toplotni izvori i izgraditi novi sistemi za prenos toplote u najvećim gradovima Srbije (Užice, Čačak, Valjevo, Pančevo, Subotica, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Kraljevo, Sombor, Pirot...).

Posebnu pažnju Vlada će posvetiti programima energetske efikasnosti i štednje energije, da bi se potrošnja energije godišnje smanjivala za 10 odsto.

Izmene i dopune Zakona o rudarstvu obezbedile su neophodnu sigurnost ulaganja privatnog kapitala u ovu privrednu granu. U narednom periodu Vlada će obezbediti veliki rast privatnih investicija u geološka istraživanja i otvaranje novih rudnika, nastaviti proces privatizacije svih preostalih rudnika, osim površinskih kopova uglja, i doneti strategiju razvoja mineralno-sirovinskog kompleksa, kojom će se definisati pravci budućeg održivog razvoja rudarstva u Srbiji, a normativno rešiti mogućnost rudarskih koncesija.

Sektor poljoprivredno-prehrambene proizvodnje predstavlja vitalnu komponentu privrede Republike Srbije. Poljoprivredom se u Srbiji bavi (direktno i indirektno) oko 45 odsto stanovništva, a za preko 20 odsto stanovništva ona je jedini izvor egzistencije. Primarna poljoprivredna proizvodnja i prateća prerađivačka industrija učestvuju sa preko 30 odsto u ukupnom BDP-u zemlje, zapošljava veliki deo ukupne radne snage i participira sa oko 20 odsto u ukupnom izvozu zemlje, kontinuirano beležeći suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.

U vođenju politike u ovoj oblasti Vlada će polaziti od činjenice da poljoprivreda ima suštinski značaj za razvoj Srbije jer ona, pored ekonomskog, ima i izuzetan socijalni i ekološki značaj. Shodno tome, Vlada će voditi politiku zaštite domaće poljoprivredne proizvodnje, sprečavajući nekontrolisan uvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije. Pri tome, Vlada neće voditi protekcionističku politiku, nego će u skladu sa standardima zaštite, koje koristi i Evropska unija, i primenom Strategije poljoprivrede Srbije jačati njen razvoj i konkurentnost.

Strateški cilj vladine agrarne politike jeste stvaranje uslova za efikasan i održiv razvoj agrara i poboljšanje uslova života srpskog sela i poljoprivrednih proizvođača. Vlada će suzbiti zloupotrebe monopolskog ponašanja na tržištu agrarnih proizvoda, tehničko-tehnološki osavremeniti proizvodni i prerađivački sektor, reformisati poljoprivredno obrazovanje, podići kvalitet socijalne zaštite seljaka, poboljšati infrastrukturu u ruralnim oblastima, obezbediti bržu primenu rezultata domaće nauke u poljoprivredi i omogućiti svim poljoprivrednim proizvođačima da zarade i bolje žive od svoga rada.

U sprovođenju agrarne politike, Vlada će posvetiti naročitu pažnju: ravnomernom regionalnom razvoju poljoprivrede; odobravanju povoljnih kredita za razvoj poljoprivredne proizvodnje; obezbeđivanju nepovratnih sredstva u cilju unapređenja proizvodnje i zaštite životne sredine i seoskih predela; podsticanju plasmana domaće proizvodnje na nova tržišta; jačanju konkurentnosti domaće proizvodnje; donošenju preostalih zakona iz oblasti poljoprivrede, usklađenih sa zakonskom regulativom EU; kontinuiranom povećanju poljoprivrednog budžeta i očuvanju maksimalno dozvoljenog nivoa subvencija u oblasti poljoprivrede.

U oblasti vodoprivrede, Vlada će posebnu pažnju posvetiti unapređenju i rekonstrukciji sistema efikasne zaštite od voda, a u oblasti šumarstva završiti proces restruktuiranja JP "Srbijašume", izgraditi nacionalni šumarski akcioni plan, uvećati stepen šumovitosti u Srbiji u skladu sa prostornim planom RS, završiti denacionalizaciju državnih šuma i uspostaviti informacioni sistem za šumske resurse.

Najvažniji ciljevi Vlade u oblasti trgovine i usluga proizlaze iz usvojene Nacionalne strategije razvoja privrede 2006–2011. godine. Oni obuhvataju: stvaranje atraktivnog poslovnog ambijenta za podizanje ukupne konkurentske sposobnosti srpske privrede i ostvarivanje dinamičnog privrednog rasta; razvoj zasnovan na primeni inovativnih proizvoda, novih tehnologija, savremenom sistemu usluga, permanentnom obrazovanju i efikasnoj infrastrukturi, sa krajnjim ciljem da se omogući rast životnog standarda i smanjivanje siromaštva.

Posebnu pažnju u ovoj oblasti Vlada će posvetiti funkcionisanju tržišta robe i usluga, obezbeđivanju pune snabdevenosti tržišta, uspostavljanju stabilnosti tržišta i cena, kao i njihovog uticaja na standard stanovništva; unapređenju razvoja trgovine, turizma i usluga; stvaranju uslova za konkurentnu privredu i sprečavanje monopolskog ponašanja; kontroli kvaliteta proizvoda i zaštiti potrošača; upravljanju republičkim robnim rezervama radi stabilnosti tržišta i cena; utvrđivanju propisa i mera u oblasti trgovinske politike, politike usluga i carinskog poslovanja i njihovog usaglašavanja sa propisima i regulativom EU, kao i razvijanju trgovinske i turističke međunarodne saradnje.

U okviru zakonodavne delatnosti u ovoj oblasti, Vlada će doneti odgovarajuće zakone, od kojih su mnogi već pripremljeni. U okviru strateškog planiranja biće donet nacionalni program zaštite potrošača Srbije do 2012. godine.

Razvoj telekomunikacija i informacionog društva zauzima važno mesto u privrednom i ukupnom razvoju Srbije. Najveća investicija Srbije izvan njenih granica bila je kupovina Telekoma Republike Srpske u iznosu od 646 miliona evra, što predstavlja najveću investiciju jedne srpske firme. Dalji razvoj i modernizacija fiksne i mobilne telefonije, kao i široko propusne internet mreže jeste strateški preduslov privrednog razvoja i jedan od prioriteta Vlade.

U oblasti telekomunikacija, Vlada će posebnu pažnju posvetiti razvoju kompanije Telekom Srbija a.d. Za 2007. godinu u kompaniji Telekom Srbija a.d. planiran je CAPEX u iznosu od 31,6 milijarde dinara, odnosno 376 miliona evra, sa ciljem da se pojačaju, usavrše i digitalizuju fiksni telekomunikacioni sistemi. Vlada će pristupiti razvoju Akademske mreže Srbije i projektu elektronske uprave Srbije.

Vlada planira da se do kraja 2007. godine na celoj teritoriji Republike obezbedi potpuna pokrivenost signalom mobilne telefonije.

U ruralnim sredinama nastaviće se radovi na proširenju i usavršavanju mreže, kao što će se, tamo gde je potrebno, omogućiti telekomunikacione usluge bežičnom tehnologijom.

Posebnu pažnju Vlada će posvetiti razvoju interneta i informatičkog društva, što zahteva da se definiše i precizna i sveobuhvatna nacionalna strategija za razvoj informacionog društva.

Pravo na rad je jedno od osnovnih ljudskih prava koje je garantovano Ustavom Republike Srbije, kao i brojnim međunarodnim konvencijama.

Borba za kvalitetnija radna mesta i veće plate biće najvažniji cilj ove vlade u narednom periodu. Sa sindikatima, udruženjima poslodavaca i investitorima Vlada će raditi na kreiranju najpovoljnijeg socijalno-ekonomskog ambijenta u funkciji daljeg napretka srpske privrede i poboljšanja položaja zaposlenih.

Vlada će voditi socijalnu politiku u skladu sa već usvojenom Strategijom razvoja socijalne zaštite. Polazeći od realnih pokazatelja, prema kojima su u protekle tri godine ukupna izdvajanja za socijalnu zaštitu povećana za 125 odsto, Vlada će i dalje raditi na poboljšanju socijalnog statusa građana na ličnom, porodičnom i širem socijalnom planu.

Osnivanjem Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, stvorene su pretpostavke za uspešnije vođenje socijalnog dijaloga na nivou Republike, lokalne samouprave i preduzeća.

U oblasti socijalne politike, Vlada će posebnu pažnju posvetiti oblastima zapošljavanja, rada, penzijsko-invalidskog osiguranja, inspekcije rada, socijalne zaštite, osobama sa invaliditetom i boračko-invalidskoj zaštiti.

Najvažniji zadatak Vlade u sledeće četiri godine jeste značajno povećavanje zaposlenosti. U tom cilju, Vlada će u tranzicionim centrima omogućiti zaposlenim radnicima da se prekvalifikuju i zadrže posao u preduzeću ili da nađu novo zaposlenje, kao što će i svu svoju energiju usmeriti za otvaranje novih radnih mesta za nezaposlene.

Vlada će pristupiti reformi sistema plata zaposlenih u javnim službama i donošenju novog zakona o platama zaposlenih u javnim službama, čime će se omogućiti da plate i napredovanje zaposlenih zavise od rezultata rada.

Za dalje poboljšanje penzijsko-invalidskog osiguranja Vlada će izraditi strategiju daljeg razvoja penzijskog sistema, obezbediti ekonomsku sigurnost penzionera kroz održavanje odgovarajućeg odnosa prosečne penzije i prosečne zarade i završiti proces povezivanja staža za približno 200.000 radnika.

Kada je reč o radu inspekcijskih službi, ciljevi Vlade su: suzbijanje “rada na crno”, smanjenje povreda na radu, donošenje zakona o osiguranju povreda na radu i profesionalnih oboljenja, kojim će se za poslodavce utvrditi obavezno osiguravanje radnika i obaveza naknade štete.

Posebnu pažnju Vlada će posvetiti socijalnoj zaštiti osoba sa invaliditetom, primenjujući Strategiju za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i donošenjem zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, čime će se obezbediti jednake mogućnosti za njihov rad i zapošljavanje.

U oblasti boračko-invalidske zaštite Vlade preuzima obavezu da donese zakon o boračko-invalidskoj zaštiti i, što je izuzetno značajno, da stambeno zbrine ratne vojne invalide.

Vlada će nastaviti započetu reformu državne uprave i lokalne samouprave na osnovu Strategije reforme državne uprave, sa krajnjim ciljem da dobijemo državnu upravu koja bi bila osposobljena da pruža visok kvalitet usluga građanima i da postane njihov istinski servis. U nastavku započetog procesa reforme državne uprave poseban akcenat Vlade će biti na doslednom dovršetku procesa depolitizacije i profesionalizacije državnih službenika, te sveukupnoj modernizaciji kroz uvođenje novih informacionih tehnologija u rad državne uprave. U realizaciji postavljenih ciljeva biće doneti nedostajući pravni akti i preduzete druge adekvatne mere od strane Vlade.

Putem nadležnog ministarstva biće izrađen jedinstveni birački spisak i obezbediće se mehanizmi za sprovođenje i kontrolu njegovog redovnog ažuriranja, a za naše državljane u inostranstvu biće omogućeno lakše ostvarivanje prava glasa putem izrade sveobuhvatnijeg posebnog spiska birača koji žive u inostranstvu.

U oblasti lokalne samouprave, prioritet Vlade će biti ubrzani proces konstituisanja lokalne samouprave na osnovu odredbi novog Ustava i jačanje kapaciteta lokalne samouprave kroz proces decentralizacije vlasti kojem su odredbama novog Ustava širom otvorena vrata. Vlada će u najkraćem roku pristupiti izradi seta zakonskih rešenja iz oblasti lokalne samouprave predviđenih Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava, kako bi se u ustavnom roku obezbedile normativne pretpostavke za raspisivanje i održavanje izbora za lokalne organe vlasti.

U cilju stvaranja neophodnih pretpostavki za uspešan proces decentralizacije vlasti i ubrzani proces razvoja lokalne samouprave, jedan od posebnih prioriteta Vlade biće normativno uređenje pitanja načina upravljanja lokalnom imovinom od strane organa lokalne samouprave, te reforma i kontrola privatizacije lokalnih komunalnih preduzeća. Radi omogućavanja lokalnim samoupravama boljeg i bržeg pristupa finansijskim sredstvima neophodnim za razvoj njihovih infrastrukturnih objekata, posebna pažnja će se posvetiti jačanju uloge Agencije za razvoj lokalne samouprave koja se kao posebna organizacija nalazi u sastavu Vlade. Ova vladina agencija trebalo bi da omogući lakši pristup finansijskim sredstvima, kao i povezivanje lokalnih samouprava sa zainteresovanim investitorima i pomoć lokalnim samoupravama u realizaciji infrastrukturnih projekata.

Vlada će voditi prosvetnu politiku polazeći od tri fundamentalne pretpostavke – da prosvetni sistem ima strateški značaj za sveukupni razvoj Srbije, da Srbija ima dugu i dobru prosvetnu tradiciju i da je na osnovu toga potrebno nastaviti dobro osmišljenu i postupnu reformu prosvetnog sistema.

Cilj Vlade jeste da sve aspekte razvoja prosvete funkcionalno uskladi kako bi se prosvetni sistem modernizovao u skladu sa savremenim zahtevima razvoja društva.

Imajući u vidu da reforma obrazovnog sistema predstavlja i temelj sveukupnog napretka društva u Srbiji, Vlada će najveću pažnju posvetiti: - modernizovanju nastavnih planova i programa i procesa nastave, - tehničko-administrativnom usavršavanju, modernizovanju opreme i uslova rada u prosvetnim ustanovama, - racionalizaciji prosvetnog sistema u Srbiji, - poboljšanju standarda zaposlenih u prosveti, - obezbeđenju finansijskih sredstava za modernizaciju prosvetnog sistema.

Vlada će pripremiti strategiju obrazovanja u Srbiji, na osnovu koje će se uskladiti naše obrazovanje sa najvišim svetskim standardima. Pri tome, Vlada će pre svega brinuti o našim državnim i nacionalnim interesima i interesima građana, koristeći sopstvene komparativne prednosti i čuvajući osobenosti naše prosvetne i kulturne tradicije.

Decentralizacija obrazovanja, odnosno prenošenja nadležnosti i kapaciteta na lokalni nivo, predstavlja takođe jedan od zadataka Vlade.

Vlada će pristupiti i izradi važnih zakona, kao što su zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju i zakon o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Polazeći od višestrukog značaja i uloge sporta u našem društvu, Vlada će dalje raditi na unapređivanju odgovarajućih uslova za uspešan razvoj i afirmaciju kako vrhunskog, tako i rekreativnog sporta. Za Vladu je prvi zadatak u ovoj oblasti donošenje nacionalne strategije razvoja sporta u Srbiji i zakona o sportu.

Za uspešan razvoj sporta neophodno je obezbediti stabilne uslove finansiranja, što se odnosi na izgradnju sportskih objekata, obezbeđenje kvalitetne sportske opreme, na pripremu vrhunskih sportista, njihovo učešće na takmičenjima i trajno obezbeđenje odgovarajućeg socijalnog statusa sportista.

U narednom periodu Vlada će izdvojiti značajna sredstva, posebno, za sportske objekte od nacionalnog značaja, izgradnju i rekonstrukciju velikih sportskih centara, bazena, sportskih i fiskulturnih sala, kao i otvorenih sportskih terena i dečjih igrališta lokalnog značaja. Posebnu pažnju treba posvetiti razvoju ženskog sporta bez obzira na to da li je reč o vrhunskom ili rekreativnom.

Vlada će izraditi nacionalnu strategiju o mladima, usvojiti akcione planove za njenu realizaciju i normativno urediti zaštitu, neometan razvoj i napredovanje mladih. Shodno tome, Vlada će posebno usmeriti svoje aktivnosti na: podsticanje omladinskog organizovanja i udruživanja; učešće mladih u društvenim procesima; ostvarivanje i zaštitu interesa mladih; iniciranje, praćenje i usklađivanje stručnih i administrativnih poslova organa državne uprave u planiranju, podsticanju i sprovođenju društvene brige o mladima, posebno u oblastima zdravlja, preduzetništva i zapošljavanja, obrazovanja, kulture i stvaralaštva, nauke, socijalnog položaja i bezbednosti mladih; zatim na sprečavanje zloupotreba mladih; ostvarivanje njihovih prava; podsticanje saradnje sa međunarodnim omladinskim organizacijama i udruženjima, kao i na brigu o razvoju mladih talenata.

U svrhu realizacije programa vezanih za mlade, Vlada će inicirati obrazovanje posebne Kancelarije za rad sa mladima i Agencije za brigu o talentima.

Vlada će voditi zdravstvenu politiku polazeći od toga da je građanin osnovni subjekt zdravstvenog sistema. Cilj Vlade je da uspostavi sistem održivog finansiranja i obezbedi kontinuirano unapređenje kvaliteta i efikasnosti zdravstvene zaštite svim građanima Srbije.

Težište zdravstvene politike biće posebno usmereno na unapređenje zdravstvenog stanja ugroženih grupacija stanovništva, jačanje preventivne zdravstvene zaštite i sprovođenje programa od opšteg interesa, razvoja programa za bolesti od većeg socijalno-ekonomskog značaja, kao i nastavak stalnog unapređenja kvaliteta rada u zdravstvenim ustanovama.

U cilju stvaranja odgovarajućih materijalnih pretpostavki za ostvarenje zdravstvene politike, Vlada će najveću pažnju posvetiti unapređenju bolničkog sistema. U tu svrhu započeta je i nastaviće se rekonstrukcija bolničke infrastrukture i opremanje zdravstvenih ustanova savremenom dijagnostičkom i drugom opremom. Da bi se ostvarila mogućnost ravnopravne i pravične zdravstvene zaštite na celoj teritoriji Republike Srbije, Vlada će u narednom periodu rekonstruisati i opremiti četiri klinička centra u Republici.

Zadaci Vlade u zdravstvenoj politici određeni su strateškim dokumentima koje je Vlada već donela ili pripremila u poslednje tri godine. Srednjoročni prioritetni ciljevi zdravstvene politike Vlade u periodu od 2005. do 2010. godine su sledeći: unapređenje sistema zdravstvene zaštite ugroženih grupacija stanovništva, posebno dece i mladih; sprovođenje strategije javnog zdravlja; unapređenje onkološke zdravstvene zaštite, prevencije i kontrole zaraznih i bolesti zavisnosti; unapređenje kvaliteta rada zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika, donošenje posebnih sektorskih zakona.

U sprovođenju politike zaštite životne sredine Vlada polazi od stanovišta da je zdrava životna sredina pretpostavka zdravlja i budućnosti našeg stanovništva, kao i uslov ekonomskog napretka i poboljšanja životnog standarda društva. Vlada će doneti obuhvatan program koji će pored postojećih aktivnosti vezanih za zaštitu životne sredine obuhvatiti i oblast vodoprivrede i šumarstva.

Posebnu pažnju Vlada će posvetiti uključivanju politike zaštite životne sredine u sve druge sektorske politike, izradi i primeni akcionih planova koji proizlaze iz Nacionalnog programa zaštite životne sredine, što će biti praćeno i odgovarajućom obuhvatnom normativnom delatnošću.

Posebne aktivnosti u ovoj oblasti biće usmerene na rešavanje pitanja otpada i gradnje regionalnih deponija u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave.

U pogledu rešavanja pitanja najvećih industrijskih zagađivanja, Vlada će preduzeti mere da se pripremi potpuni katastar zagađivača za celu Srbiju i neutrališu najvažniji industrijski zagađivači životne sredine.

Kada je reč o izgradnji sistema monitoringa, Vlada će obezbediti kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji u skladu sa pravilima Evropske agencije za životnu sredinu i neprekidni monitoring ulaznih i izlaznih vodenih tokova, kao i radioaktivnosti na granici Republike Srbije.

U pogledu razvoja međunarodne saradnje i evropskih integracija u oblasti zaštite životne sredine, Vlada će zaključiti sporazum o saradnji u oblasti zaštite životne sredine sa svim susednim zemljama i sa zemljama koje predstavljaju naše strateške partnere, nastaviti saradnju sa regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima zaštite životne sredine i nastaviti sa ratifikacijom globalnih međunarodnih konvencija i njihovom realizacijom na nacionalnom planu.

Program Vlade u oblasti nauke i tehnološkog razvoja obuhvatiće dalju doslednu primenu Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, koji, zajedno sa Zakonom o visokom obrazovanju, čine osnovu za uspostavljanje tzv. trougla znanja koji čine obrazovanje, istraživanja i inovacije. Primena pomenutih zakona treba da afirmiše najviše svetske standarde u pogledu kvaliteta istraživanja, ali i da afirmiše značaj nauke i tehnološkog razvoja kao osnovnog pokretača ekonomskog razvoja.

Srbija se u ovoj oblasti pridružuje naporima Evropske unije da se do 2010. godine dostigne nivo izdvajanja iz javnih prihoda od 1 odsto bruto nacionalnog dohotka za naučna istraživanja. Vlada će voditi podsticajnu poresku politiku da bi se iz privrede obezbedilo dodatnih 2 odsto bruto nacionalnog dohotka kroz saradnju naučnoistraživačkog i privrednog sektora.

Očekuje se da će Nacionalni savet za nauku i tehnologiju ubrzo usvojiti strategiju naučnog i tehnološkog razvoja, koja će definisati prioritetne oblasti nauke i tehnologije za koje u Srbiji postoje realni istraživački potencijali.

Istovremeno, nastaviće se sa politikom podsticanja transfera znanja i tehnologija, podsticanja primene naučnih rezultata i razvoja inovacionog sistema. Politika razvoja naučnoistraživačkih kadrova, opremanja naučnoistraživačkih organizacija za bavljenje naučnom delatnošću, nabavke stručne literature i elektronskih baza podataka, izdavanja naučnih publikacija, održavanja naučnih skupova i podrške naučnim i stručnim društvima i pomaganja posebnih organizacija od nacionalnog značaja, poput SANU i Matice srpske, biće i dalje razvijana. Posebna pažnja biće posvećena projektima infrastrukturne izgradnje i revitalizacije od nacionalnog značaja koji se sprovode u našem najvećem naučnom institutu u Vinči.

Vlada će podsticati učešća srpskih institucija u programima međunarodne saradnje, a pre svega što brže uključivanje Srbije u pridruženo članstvo Sedmog okvirnog programa Evropske unije za istraživanje i razvoj. U ovom programu Srbija će učestvovati pod jednakim uslovima sa drugim zemljama članicama EU i ravnopravno konkurisati za sredstva iz budžeta EU. Podrška koju u Evropskoj komisiji Srbija ima za uključivanje u Sedmi okvirni program treba da bude praćena snažnom unutrašnjom infrastrukturnom podrškom i podsticajem države istraživačkom sektoru da bi se obezbedila sredstva EU u ovoj oblasti.

U oblasti kulture Vlada će polaziti od stanovišta da je umetničko stvaralaštvo slobodno, pošteđeno od vrednovanja političkim merilima.

Polazna osnova naše kulturne politike jeste dugoročni strateški plan kulturnog razvoja cele zemlje, zbog čega će Vlada izraditi nacionalnu strategiju srpske kulture i zakon o kulturi. Na osnovu nacionalne strategije, odrediće se prioriteti u razvoju kulture i očuvanju kulturnog nasleđa, za šta će Vlada obezbediti stabilne uslove finansiranja.

Stalna pažnja biće posvećena kulturnim ustanovama od vodećeg nacionalnog značaja, obnovi i čuvanju kulturnog nasleđa, posebno na Kosovu i Metohiji.

Vlada će obezbediti finansijsku podršku domaćim stvaraocima i izvođačima da najviše domete naše umetnosti mogu adekvatno da predstave u zemlji i inostranstvu. Posebnim zakonom Vlada će regulisati pod kojim uslovima umetnici imaju pravo na status samostalnog umetnika i uplatu doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje iz republičkog budžeta.

Danas u Srbiji religija je zadobila položaj kakav ima u razvijenim i modernim demokratskim društvima i prihvata se kao bitan činilac društvenog života, višestruko povezan i plodonosno isprepleten sa obrazovanjem, kulturom i naukom, kao i sa socijalnim aktivizmom, civilizacijskim stremljenjima i javnim moralom društva.

Vlada će dalje pomagati u afirmaciji društvene uloge crkava i verskih zajednica; unapređenju tolerancije, dijaloga i međusobne saradnje crkava i verskih zajednica; saradnji države sa svakom pojedinačnom crkvom i verskom zajednicom radi ostvarivanja zajedničkih interesa i opšteg dobra, u prvom redu radi harmonizacije odnosa u društvu, negovanja solidarnosti i izgradnje pouzdanog vrednosnog sistema na kojem je utemeljeno novo zajedništvo evropskih naroda i država; poboljšanju položaja verskog obrazovanja u društvu; ostvarenju ravnopravnog tretmana verske kulture u javnosti sa drugim oblicima kulture; poboljšanju materijalnog položaja crkava i verskih zajednica i trajne zaštite verskih objekata, sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji i njihovoj integraciji u socijalni i kulturni sistem Srbije.

Održavanje postojećih i uspostavljanje još tešnjih veza sa građanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu i sa onima koji su srpskog porekla, a nemaju državljanstvo, predstavljaju najvažnije aspekte politike prema dijaspori. Vlada će raditi na ostvarivanju njihovih prava, ali i na tome da doprinesu razvoju zemlje u svakom pogledu, širenju srpske kulture i identiteta i poboljšanju slike zemlje u svetu.

Vlada će pružati pomoć oko rešavanja osnovnih životnih problema sa kojima se dijaspora susreće: sticanje državljanstva, služenje vojnog roka, denacionalizacija, glasanje na izborima, nastava na srpskom jeziku i očuvanje kulturnog identiteta u inostranstvu.

Posebno će se ojačati saradnja sa segmentom dijaspore koju čini generacija obrazovane mlađe generacıje, uspešni profesionalci u svojim oblastima, naučnici, stručnjaci i akademski radnici. Cilj je njihovo povezivanje i angažovanje na razvoju ekonomskih, naučnih, kulturnih i integrativnih potencijala matične zemlje.

Konkretne aktivnosti Vlade prema dijaspori biće usmerene, pre svega, u dva pravca. Prvo, prema licima koja su rođena ili duže žive van Srbije i nameravaju da tamo ostanu, uključujući i pripadnike druge i treće generacije srpskih iseljenika. Naglasak u delovanju Vlade biće stavljen na očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta, međusobno upoznavanje i građenje čvršćih veza. Drugo, prema licima koja žive van Srbije, na studijama ili su zaposlena, a postoji verovatnoća ili namera da se vrate u Srbiju, ili da u nju investiraju. U tom segmentu programi i aktivnosti Vlade biće usmereni na stvaranje povoljnijih uslova koji omogućavaju povratak, zapošljavanje i razmenu ideja i znanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavio sam vam rezime programa buduće Vlade Srbije. Dozvolite mi da vam sada predložim i budući sastav Vlade Republike Srbije. Za potpredsednika Vlade, zaduženog za evropske integracije, predlažem Božidara Đelića, za ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, za ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, za ministra odbrane Dragana Šutanovca, za ministra finansija Mirka Cvetkovića, za ministra pravde Dušana Petrovića, za ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodana Milosavljevića, za ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, za ministra rudarstva i energetike Aleksandra Popovića, za ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, za ministra za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandru Smiljanić, za ministra trgovine i usluga Predraga Bubala, za ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića, za ministra nauke Anu Pešikan, za ministra zaštite životne sredine Sašu Dragina, za ministra prosvete Zorana Lončara, za ministra za omladinu i sport Snežanu Samardžić-Marković, za ministra kulture Voju Brajovića, za ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića, za ministra vera Radomira Naumova, za ministra dijaspore Milicu Čubrilo, za ministra bez portfelja za Nacionalni investicioni plan Dragana Đilasa i za ministra za Kosovo i Metohiju Slobodana Samardžića.

Izvor

• Mrežno mesto Vlade Srbije; preuzeto 5.5.2008.