Дѣвојка надмудрила момка
| Дѣвојка надмудрила момка Писац: Јован Суботић |
Дѣвојка се у језеру купа,
Ал' долази момак на језеро.
Мудар јунак нехтѣ запливати,
Већ јoј узе сукњу и кошуљу,
Па говори језерки дѣвојки:
Недам теби сукње ни кошуље,
Док ми недаш твоје бѣло лице,
Да га љубим до самога мрака;
А од мрака до бијела данка.
A дѣвојка јошт мудрија била,
Па овако момку одговара:
Мећи сукњу крај језера хладна,
И кошуљу у зелену траву,
Склон' c' у гору док се необучем,
Па ме љуби, док јe теби драго.
Превари се, уједе га гуја.
Баци сукњу крај језера хладна
И кошуљу у зелену траву,
Па се склони у горицу чарну.
A дѣвојка за час се обукла,
Па побѣже гором уз језеро.
Док се момак јаду досѣтио,
Дотлѣ она у гору утекла,
Па м' из горе овако говори:
Кад други пут на јeзepo дођеш
И дѣвојку у језеру нађеш,
Најпре љуби, п'онда сукњу даи.
- 22. Јул. 1857.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 56-57.
|