Dѣvojka nadmudrila momka
| Dѣvojka nadmudrila momka Pisac: Jovan Subotić |
Dѣvojka se u jezeru kupa,
Al' dolazi momak na jezero.
Mudar junak nehtѣ zaplivati,
Već joj uze suknju i košulju,
Pa govori jezerki dѣvojki:
Nedam tebi suknje ni košulje,
Dok mi nedaš tvoje bѣlo lice,
Da ga ljubim do samoga mraka;
A od mraka do bijela danka.
A dѣvojka jošt mudrija bila,
Pa ovako momku odgovara:
Meći suknju kraj jezera hladna,
I košulju u zelenu travu,
Sklon' c' u goru dok se neobučem,
Pa me ljubi, dok je tebi drago.
Prevari se, ujede ga guja.
Baci suknju kraj jezera hladna
I košulju u zelenu travu,
Pa se skloni u goricu čarnu.
A dѣvojka za čas se obukla,
Pa pobѣže gorom uz jezero.
Dok se momak jadu dosѣtio,
Dotlѣ ona u goru utekla,
Pa m' iz gore ovako govori:
Kad drugi put na jezepo dođeš
I dѣvojku u jezeru nađeš,
Najpre ljubi, p'onda suknju dai.
- 22. Jul. 1857.
Izvor[uredi]
Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 56-57.
|