Дѣвојачки благослов
| Дѣвојачки благослов Писац: Јован Суботић |
Јелен пасе по загорју траву,
Јелен пасе, а кошута неће.
Пита јелен своју кошутицу:
Шта јe теби, моја кошутице,
Те непасеш зелену травицу?
Или те јe когод урекао,
Или удиш за другим јеленом,
Или те е болест обхрвала?
Ако те јe когод урекао,
Да ти тражим од урока траве;
Ако удиш за другим јеленом,
Да бог да га никад невидила;
Ако те јe болест обхрвала,
Да идемо мојој посестрими,
Посестрими у горици вили,
Она има лѣка од свачега,
Па ће теби болест одтѣрати.
Ал' говори јелену кошута:
Није мене нико урекао,
Нити удим за другим јеленом,
Нити ме јe болест обхрвала:
Већ јe ова трава отрована.
Љубило се момче и дѣвојче,
Од Илијња до Ивања дана,
Од Ивања до мале госпође;
А кад било о малој госпођи
Момче проси њену другарицу,
Изпроси јe и прстенова јe.
A дѣвојче у гору излази,
Па овако драгог благосиља:
Жен' се драги и просто ти било,
Над тобом се небо проломило,
Из неба те ударила стрела,
П' онда мутна вода те однела.
Драгог клела, сузе проливала,
Сузама јe траву отровала.
- 18. Јул. 1857.
Извор[уреди]
Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 50-52.
|