Dѣvojački blagoslov
| Dѣvojački blagoslov Pisac: Jovan Subotić |
Jelen pase po zagorju travu,
Jelen pase, a košuta neće.
Pita jelen svoju košuticu:
Šta je tebi, moja košutice,
Te nepaseš zelenu travicu?
Ili te je kogod urekao,
Ili udiš za drugim jelenom,
Ili te e bolest obhrvala?
Ako te je kogod urekao,
Da ti tražim od uroka trave;
Ako udiš za drugim jelenom,
Da bog da ga nikad nevidila;
Ako te je bolest obhrvala,
Da idemo mojoj posestrimi,
Posestrimi u gorici vili,
Ona ima lѣka od svačega,
Pa će tebi bolest odtѣrati.
Al' govori jelenu košuta:
Nije mene niko urekao,
Niti udim za drugim jelenom,
Niti me je bolest obhrvala:
Već je ova trava otrovana.
Ljubilo se momče i dѣvojče,
Od Ilijnja do Ivanja dana,
Od Ivanja do male gospođe;
A kad bilo o maloj gospođi
Momče prosi njenu drugaricu,
Izprosi je i prstenova je.
A dѣvojče u goru izlazi,
Pa ovako dragog blagosilja:
Žen' se dragi i prosto ti bilo,
Nad tobom se nebo prolomilo,
Iz neba te udarila strela,
P' onda mutna voda te odnela.
Dragog klela, suze prolivala,
Suzama je travu otrovala.
- 18. Jul. 1857.
Izvor[uredi]
Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 50-52.
|