Дјевојка је туђина братила:
— Туђ’ јуначе, мој по богу брате,
преведи ме преко Романије
без љубљења и без миловања!
Туђи јунак за бога хајаше, 5
преведе је преко Романије
без љубљења и без миловања
Кад су били на крај Романије,
угледаше дворе на јалији.
Посестрима побратима пита: 10
— Побратиме, чији ли су двори?
— Посестримо, твога побратима!
Пред дворима вито коло игра.
— Побратиме, чије је весеље?
— Посестримо, братац ти се жени! 15
— Побратиме, оклен је дјевојка?
— Посестримо, водим је за руку!
— Шути, брате, загрмјело на те!
— Посестримо, кад легнем уза те!
— Шути, брате, ујела те гуја! 20
— Посестримо, твоји бијели зуби!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 297.
