Дјевојка цркву саградила

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Дјевојка цркву саградила


Колико је бечко поље равно,
Не би њега прелетио орле,
Да камо ли да га прјеђе солде,
Њега прешла Јагода дјевојка.
Кад је Јага у гору долазила,5
Сама собом она говорила:
„Да ја смијем од цара господина,
Ја би овђе цркву саградила,
И у њу би често долазила
На неђељу по четири пута,10
Још би боље цркву даривала,
Сваки пут по рушпију злата.”
Мисли Јага да нитко не чује,
То слушале цареве делије,
Па казују цару господину. 15
Још говори царе господине:
„Уватите Јагоду дјевојку,
Измјерите русу косу њену:
Ако буде дуља од анџара,
Доведте ми Јагоду дјевојку; 20
Ако буде краћа од анџара,
Донесте ми Јагодину главу.”
Уватише Јагоду дјевојку,
Измјерише русу косу њену:
Трипут коса дуља од анџара, 25
Доводе је цару господину,
Цар је баца на дну од тамнице.
Тавнила је девет годин дана,
Кад десета на саоду била,
Ал ти иде Јагодина мајка, 30
Па говори цару господину:
„Отвор царе, камену тамницу,
Да ја берем Јагодипе кости.
Да и перем у рујену винду,
Да и сушим на жарену сунцу,35
Да и мећем у њедарца своја,
Ка од жеље Јагоде дјевојке.”
Цар отвара камену тамиицу,
Ал се неће отворити врата -
(Сама су се мајци отворила!); 40
Пред Јагодом божја купа вина,
Купа вина, Божја литургија!
Пита мајка Јагоде дјевојке:
„Тко ти дао Божју купу вина?
Тко л ти даде Божју литургију?” 45
Одговара Јагода дјевојка:
„Божја Мати, Божју купу вина -
Свети Нико Божју литургију.”
Она иде својом старом мајком,
Те долази своме бијелом двору. 50
У гори је цркву саградила,
И у љу је често долазила,
На неђељу по четири пута,
Још је боље цркву даривала -
Сваки пута по рушпију злата.55



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.:
  • Антологија српске народне лирско-епске поезије Војне Крајине, Изабрала, приредила и предговор написала Славица Гароња - Радованац, Стручна књига, Београд, 2000, стр. 113-114.