Дјевојка и тица
Сједило младо дјевојче
У хладу липе лиснате:
На крилу гјергјеф држало,
Те платно танко, преб'јело
Жеженим златом пунило,
И меке свиле жицама,
И зрњем дробна бисера,
За рухо себи дјевојци. —
А мала тица слетјела
На грану липе лиснате;
Над главом дјеви пјевала,
И п'јевом младу питала:
„Кажи ми, дјево, бора ти!
Што ми уз везак сићушни
Не пјеваш милу пјесмицу? —"
Уздахну дјева од срца,
Па тици тихо прозбори:
„„Није ми, тицо малена,
Рањеном срцу до пјесме:
Црна ме злоба драгоме
Хоће па хоће да скуди;
А стр'јеле злобе најдубље
У њежно срце продиру,
Њега у тугу тискају,
И покој души харају. —""
