Кад морија[1] низ горицу саде,
Липу Ану на водици нађе.
Морија је Ани говорила:
"Божја помоћ, Ано материна!" —
— ""Бог помого, незнана делијо!"" — 5
— "Нисам, Ано, незнана делија,
Већ сам, Ано, од Бога морија,
Која мори и старо и младо,
А раставља и мило и драго." —
Морији је Ана говорила: 10
"Моријице, по Богу сестрице!
Немој мене младу уморити,
Ни мог драгог, Босиљевић Иву!" —
Морија је Ани говорила:
"Ако будеш прва у тефтеру[2], 15
Прву ћу те младу уморити." —
Кад морија тефтер отворила,
Прва Ана у тефтеру била,
А за њоме Босиљевић Иво;
Одмак Ану заболила глава. 20
Она оде својој милој мајци:
"Стери, мајко, мекане душеке!
Не стери ми дуго ни широко,
Већ ми стери и уско и кратко,
Јер ти не ћу дуго боловати; 25
Данас данак и сјутра до подне." —
Умр[3] Ана литњи дан до подне,
Умр Иво за њом до вечери.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.148.
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 204-205.
