На сред поља зелена ливада,
Одграђена али забрањена,
На ливади смиље и босиље.
Туде сједи братац и сестрица,
И невјеста скоро доведена, 5
Братац секи терли дибу кроји,
Сека брату уз рукаве везе.
Сеја брату тихо проговара:
„Ој бора ти, мој једини брате,
„У често ми пуце испришивај, 10
„Куд не може ни алкатмер - проћи,
„Камо ли ће рука од јунака.“
Ал' говори скоро доведена:
„Заовице мог драгог сестрице,
„Кад сам била у моје матере 15
„Учешће сам пуце пришивала,
„Није мого ни каранфил проћи,
„Али пројђe твога брата рука!
„Јес' тако ми онога јунака
„Што но воли дјевојци нег' мајци, 20
„Јес' тако ми јаркога сунашца
„Што'но грије зими к'о и љети.“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 43-44.
